Друштво

ЖИВОТ НА ЖЕДНОЈ БЕЛОКАМЕНИЦИ: Село Трнава на Златибору добило историјски "родослов"

Драгољуб Гагричић

21. 02. 2021. у 15:30

ТРАГАЈУЋИ по архивској грађи, још од турских пореских дефтера кнежине Рујно у Београдском пашалуку, па у низу пописа Кнежевине Србије, матичних књига, публикација, записа и сведочења грађана, Милосав Обрадовић (73), професор математике из Трнаве и Данило Станојевић (64), истраживач завичаја из Збојштице, оставили су нараштајима у монографији "Трнава на Златибору" податке о прошлим временима, пореклу фамилија и досељавању на ове просторе, као и значајним збивањима.

ЖИВОТ НА ЖЕДНОЈ БЕЛОКАМЕНИЦИ: Село Трнава на Златибору добило историјски родослов

Село у источном делу општине Чајетина, између Сирогојна, Гостиља, Алиног Потока и Рожанства, на просечној надморској висини од 880 метара, има облик квадрата, на ободима шумских потеса.

- Трнава је име добила, највероватније по трну, ниском жбуну, а на белокаменици, која оскудева водом, као и околина, јесу пашњаци и ливаде. Уз сточарство и земљорадњу, Трнавци су се бавили дрводељством и другим занатима, а посебно кириџилуком, размењивали по Србији луч и катран за жито, терали дрвене судове, те пекли креч и циглу и одлазили на сезонске послове у околним селима и преко Мораве и на брања кукуруза у Банату. Многи су се, због немаштине, раселили - кажу аутори књиге у издању Библиотеке "Љубиша Р. Ђенић" из Чајетине.

КРОЗ Трнаву је пролазио стари каравански пут од Ужица и преко Љубиша и Увца излазио на Цариградски друм. Каравани су стизали и са истока, од Новог Пазара преко Мучња и на Владајама још се распознају остаци турске калдрме. Стари каравански друм данас је регионални пут и жила куцавица овог краја.

- Овде је садашње становништво пустило корене пре 270 до 300 година. Досељавање из старе Херцеговине, Полимља и Рашке започело је у 18. и у већим или мањим размерама трајало је до краја 19. века. Трнава је многима била само уступна станица. Обрадовићи и Милосављевићи су најстарије досељеничке фамилије. Према најстаријем познатом документу, Трнава је 1795. године имала 14 кућа са 39 пореских глава. У попису 1863. било је 149 кућа са 1.040 становника. Непун век касније село је имало 100 кућа са 527 становника, а 2011. године 89 кућа са 200 становника - записали су међу корице књиге Обрадовић и Станојевић.

Трнавци интелектуалци

Трнавци су поносни што су изнедрили шест доктора наука и 21 мештанина са факултетском дипломом. Завичај им је кичицом и длетом прославио самоуки сликар и вајар Владимир Митровић (1953-2016), па настављају традицију сликарске колоније "Трнава".

УЗ записе о животу на новим огњиштима, исхрани, одевању, крсним славама, крстоношама, свадбама, народном стваралаштву, кметовима, задрузи, првој школи (1948) угашеној после четврт века, аутори доносе и најдрагоценије податке - родослове 35 фамилија са огранцима. Најбројније су фамилије Обрадовићи, Дедовићи, Илићи, Михајловићи, Јанковићи, Тошићи...

Из књиге потомци данас могу да сазнају ко је од предака био под устаничким барјацима Карађорђа и Милоша, ко је у сељачким оделима чувао границу од Турака или ишао у Јаворски рат. На страницама су и имена палих на бојиштима 1912-1918. године, те преживелих солунаца, али и сведочења о приликама у Другом светском рату и запосленима у државним службама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Свет

0 5

ТУРСКА ДРХТИ ПРЕД ПРЕТЊОМ ИЗРАЕЛА: Избија трећи светски рат? (ВИДЕО)

МИНИСТАР одбране Турске, Јашар Гулер, изјавио је да Израел може да нападне Турску, чиме је подржао раније изјаве председника Ердогана, који је Израел описао као директну претњу за земљу.

14. 11. 2024. у 17:17