БЕОГРАД ПОСТАЈЕ ПРЕСТОНИЦА: Како се развијала централна и локална цивилна управа и структура војне власти током Првог српског устанка

ТОКОМ Првог српског устанка упоредо са борбом против Турака изграђивана је централна и локална власт устаничке Србије. Централну власт чинили су вожд, скупштина и Правитељствујушчи совјет, касније попечитељства.

Полагање заклетве у Орашцу 1804. године

На збору у Орашцу 1804. Карађорђе је изабран за војног заповедника, али су му старешине, тзв. велике војводе попут Јакова Ненадовића, Миленка Стојковића и Петра Добрњца оспоравали првенство у цивилној власти. Карађорђе је до 1808. носио звање команданта, а потом предводитеља. Законом из 1808. године Карађорђу је додељено право наследног достојанства.

Коначно, 1811. године Карађорђе је објединио две функције: понео је титулу вожда и постао је председник Савета чиме је сконцентрисао сву власт у својим рукама и постао владар са неограниченом влашћу. Народне скупштине у време Првог српског устанка представљале су скуп истакнутих народних старешина и војсковођа на којима се одлучивало о рату или миру.

При крају Првог српског устанка уобичајило се да се главне скупштине одржавају једном годишње, о малом Божићу, то јест средином јанура. Орган извршне власти у време Првог српског устанка био је Правитељствујушчи совјет који је формално конституисан на скупштини у Борку 1805. године. Седиште Совјета било је у манастирима Вољавчи, Боговађи, потом у Смедереву и од 1807. године у Београду.

ДЕЛОКРУГ власти Совјета мењао се током устанка. Тако је одредбама из 1808. године био врховни суд, али је уставним законом из 1811. године постао извршни орган власти са шест чланова попечитеља (министара): Младен Миловановић - војни, Миљко Радоњић - иностраних дела, Доситеј Обрадовић - просвете, Јаков Ненадовић - унутрашњих дела, Петар Тодоровић - правде и Сима Марковић - финансија. Председник Совјета, односно владе био је вожд. За изградњу локалне власти карактеристично је то што су носиоци револуционарне устаничке власти у свим крајевима Србије, војводе, капетани и бинбаше потискивале кнезове и кметове носиоце власти у време кнежинске самоуправе.

Наиме, превласт војних власти над цивилним последица је ратног стања у коме се земља налазила нарочито у првим годинама устанка. Од 1807. године започет је организованији рад на уређењу судских и управних органа власти-магистрата. Одлучујући утицај на рад магистрата имали су локалне војводе, као што је на рад Шабачког магистрата, на пример, имао Лука Лазаревић. На челу магистрата налазио се председник и више чланова, обично угледних кметова и народних старешина. Извршни орган магистрата била је полиција.

ВОЈНА власт је настала спонтано и постепено се одвајала од цивилне. Организатори устанка у појединим деловима Србије наметнули су се за локалне господаре, Јаков Ненадовић, Миленко Стојковић, Петар Добрњац и они су дуго оспоравали Карађорђеву цивилну власт. Те, такозване велике војводе све до 1811. године биле су најтврђе опозиционо језгро вождовој власти. Реогранизацијом власти 1811. године сломљена је њихова војна моћ и територије којима су управљали подељене су на мање делове и власт у њима је припала је тзв. малим војводама, непосредно потчињеним Карађорђу. Поред тога установљена је функција главнокомандујући - заповедници фронтова. Најважније војно звање током устанка било је војводско. Војвода - титула позната у средњовековној Србији - био је заповедник нахије до 1808. године, а од тада је војни старешина кнежине.

Српску устаничку војску чинили су одрасли и за војне послове способни становници. Сталне војне јединице устаничка Србија је добила тек 1808. године, али оне нису успеле да се развију до те мере да би могле да замене народну војску. У обуци војске знатну улогу имали су Срби који су из аустријске војске пребегли у устаничку Србију. О обуци стајаће устаничке војске сачуван је Војни устав (1813) који је саставио Јаков Јакшић, бивши капетан аустријске војске. Значајну улогу имали су добровољци из Босне, Херцеговине, Црне Горе и Старе Србије који су ступали у устаничк војску.

КАКО у устаничкој Србији није било учених људи, законске прописе о уређењу државе преузели су на себе учени Срби из Аустрије који су се од почетка устанка укључили у рад на писању закона и прописа. Карловачки митрополит Стеван Стратимировић и бачки епископ Јован Јовановић су имали значајну улогу на почетку устанка.

Погибија Хајдук Вељка

Митропoлит Стеван Стратимировић, посредством Андреја Самборског, исповедника руске царице 1804. године поднео руском министру спољних послова Адаму Чарторијском и цару Александру Нацрт воспостављења нове словено-србске државе, предлажући да се, уз руску помоћ и протекторат, обнови држава која би обухватала области на којима Срби живе и која би била под врховном влашћу Порте са руским или лутеранским принцом као гарантима аутономије.

Помоћ од Русије тражио је и бачки епископ Јован Јовановић који је у октобру 1804. у Петроград послао свог емисара, који је великом кнезу Константину Павловићу понудио српску царску круну. Божидар Грујовић, доктор права и универзитетски професор у Харкову у Русији у априлу 1805. године приспео је у Србију. Грујовићеве правне идеје представљале су основ за законе који су донети у време Првог српског устанка (1805; 1808. и 1811), којима је уређена централна и локалана управа. Захваљујући проти Матији Ненадовићу забележене су поједине Грујовићеве идеје: Први, дакле, господар и судија у вилајету (народу) јесте закон... Он да заповеда господарима, војводама, Совјету, свјашченству, владикама и свакоме маломе и великоме. Он ће нас бранити и свободу и вољност сачувати. Или, ми да подигнемо и да добро утврдимо у Србији: разум и правду. У складу са тим начелима установљен је у августу 1805. Правитељствујушчи совјет, озакоњен је однос између вожда и Совјета и створен је основ за изградњу свештеничких и световних судова.

ВАЖНО је нагласти чињеницу да се Божидар Грујовић пре доласка у Србију састао са митрополитом Стратимировићем који га је инструисао и са којим се редовно дописивао до смрти априла 1807. године. Грујовићев рад наставили су његов брат Михаило Грујовић и Иван Југовић. Иван Југовић је потицао из сомборске свештеничке породице. Права је завршио у Пешти 1802. године. У Србију је прешао 1805. и најпре је био писар, а од 1807. секретар Совјета. Другим уставним законом из 1808. у Србији је конституисана врховна власт (Карађорђе је постао наследни господар) и локална власт и уведена је редовна војска. Уставну реформу из 1811. осмислио је Михаило Грујовић који је као секретар Правитељствујушчег совјета саставио Уставна акта којим су озакоњена Карађорђева владарска овлашћења, створена министарства (попечитељства) и Велики суд. Поменути законописци, не без малог ризика напуштали су своје дотадашње каријере и долазили су у устаничку Србију. Аустријским властима желели су да заметну трагове, па су мењали имена и презимена: Јован Савић у Иван Југовић, Теодор Филиповић у Божидар Грујовић. Учени Срби из Аустрије оставили су дубок траг у просвети и образовању Србије.

Са становишта националног јединства симболично је то што је први министар просвете у нововековној Србији био Доситеј Обрадовић (јануар-март 1811), јер је својом личношћу објединио духовне напоре просветитељског 18. века са револуционарним тековинама с почетка 19. века. Током Првог српског устанка број основних школа се стално увећавао, па је 1813. године у Србији било 46 основних школа са око 1.500 ученика, у којима је више од половине учитеља потицало из Срема, Баната и Бачке.

У Београду је 1808. захваљујући Ивану Југовићу основана Велика школа чији су професори, такође, потицали из Угарске: Лазар Војиновић, Глиша Живановић, Миљко Радоњић, Михаило Поповић, Јован Миоковић, Петар Ђурковић. Свештеник и теолог Вићентије Ракић, који је пре доласка у Србију служио у цркви Св. Спиридона у Трсту, основао је 1810. године у Београду Богословију која је постојала до 1813. године.

Препоручујемо

Друштво

2 3

ПОЧЕТАК НАЦИОНАЛНЕ РЕВОЛУЦИЈЕ: Договором највиђенијих представника народа у Орашцу 1804. године почео је први устанак за васкрс државе

14. 02. 2021. у 20:11

Друштво

0 3

ТЕМЕЉИ СРПСКЕ ДРЖАВНОСТИ: Како је на Сретење 1804. отворен историјски процес, а завршен на Берлинском конгресу добијањем независности

14. 02. 2021. у 17:10

Друштво

1 5

ПРИНЦ ФИЛИП ОДАО ПОЧАСТ СЛАВНОМ ПРЕТКУ: Уочи Сретења млади Карађорђевић се поклонио сенима вожда и устаника (ФОТО)

14. 02. 2021. у 15:26

Друштво

0 3

ЗЕМУНАЦ КОЈИ ЈЕ ПИСАО ПРВИ УСТАВ: Значајна улога Димитрија Давидовића, новинара, политичара и дипломате

14. 02. 2021. у 16:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације