СРЕЋУ ПРОНАШЛА НА КОСМЕТУ: Због љубави Јована (25) се пре 10 месеци преселила у Кузмин

ОСЕЋАМ се као да сам одувек живела овде, иако ми је све ново.

Фото: Д. Зечевић

Као да сам овде расла, све ми је некако лепо и осећам да припадам овде - каже Јована Савић (25), која се пре десет месеци из града на Тамишу преселила на Космет, када је одлучила да заснује брак са Далибором Стојковићем из Кузмина, села код Косова Поља.

Оствариле су јој се, каже, две жеље: пронашла је супруга и крстила се у Цркви Светог Николе у Косову Пољу. Док објашњава да јој није било једноставно донети одлуку да дође на Космет и овде отпочне нови живот, поготово због противљења родитеља, Јована каже да се ни на тренутак није покајала. Напротив, сигурна је да је исправно поступила.

- Одувек сам желела да дођем на КиМ. Још од малена дивила сам се причама о косовским јунацима, као и нашим светињама - прича ова девојка из Панчева и радосно додаје да је недавно са супругом посетила манастир Зочиште код Ораховца, који је на њу оставио упечатљив утисак.

Јована, коју сусрећемо у цркви у Косову Пољу, где са супругом очекује свештеника да узме крштеницу, расположено објашњава како је Далибора упознала преко једне од друштвених мрежа. Дуго су, вели, комуницирали, разговарали, договарали се о заједничком животу...

Фото: Д. Зечевић

ЖИВЕ У ТРОШНОЈ КУЋИ

ИАКО се снебивају да говоре о томе, Јована и Далибор су свили породично гнездо у старој трошној кући, грађеној пре више од педесет година, без купатила и основних услова за живот, док у другој, новој кући са једном собом и купатилом живи Далиборов брат са мајком.

- Проблем је у томе што је Далиборов брат веома болестан и њему је неопходна нега, тако да смо супруг и ја приморани да боравимо у старој кући - каже Јована, уз наду да ће бар једно од њих пронаћи посао или да ће им неко помоћи да реновирају оронулу кућу.

- Ово је једноставно судбина. Она нас је спојила и ништа дуго - каже Јована. - Некако смо се одмах пронашли. Имали смо слична интересовања, исте погледе на свет. Исте животне планове. Зато се ја осећам као да сам овде живела сто година!

И њен супруг каже да је њихово познанство дошло спонтано и да има осећај као да се одувек познају. Срећан је да се Јована лако уклопила у нову средину и што је најбитније - није страховала од доласка на Космет.

- Одушевила ме је самом одлуком да без страха и неког драматизовања дође овде да живи. Ипак је она одрастала у другачијој средини где није знала за страх - оглашава се Далибор, који је стрпљиво слушао причу своје супруге, шалећи се да су се заљубили виртуелним путем и да настављају да живе "од љубави", јер су и једно и друго без посла.

- Најтеже нам је то што смо принуђени да живимо само од мамине пензије, која нам је једини сигуран извор прихода. Јована је по струци фризерка, али немамо средстава да започне самосталан посао, док ја повремено, када ми се укаже прилика, одем да радим за неку дневницу - прича Далибор.

Не намерава да одлази са Космета и да би запослење њему или супрузи, значило сигуран опстанак.

Фото: Д. Зечевић

- Обраћао сам се свим надлежнима, али никако да се пронађе неки посао за мене. Радио бих било шта, не бирам, само да нам обезбеди стабилан живот, а ако да Бог и да проширимо породицу - говори Далибор Стојковић.

Обилазимо са њим Косово Поље, градић надомак Приштине, који је некада бројао око 5.000 Срба, док их је сада у самом месту, поред свештеника са породицом, свега неколико. Срба још има у околним срединама, док у његовом Кузмину живи око 500 становника у око стотину домаћинстава.

- Најтеже ми је што немамо ни имање нити могућност да гајимо стоку. Зато би ми посао заиста значио други живот - закључује овај млади човек, одлучан да остане на свом Космету, сада у друштву супруге, а нада се - ускоро и са потомством.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације