МИСТЕРИЈА "СЕФА 555" : Најдужи оставински поступак у Србији - Хоће ли бити откривен наследник Титовог богатства?

НАЈДУЖИ оставински поступак у Србији, који траје пуну 41 годину, ушао је у завршну фазу и могао би у догледно време да буде окончан. Реч је о поступку о оставштини некадашњег председника Југославије Јосипа Броза Тита, који се тренутно налази по захтеву за ревизију пред Врховним судом.

Брачни пар у винарији на Ванги, Фото Архив "Новости" и "Борбе"

Од коначне одлуке овог суда зависиће и судбина "сефа 555", такозваног Титовог сефа, у Народној банци Србије, који је помпезно отворен 2013. године, пописан, а онда затворен и сви су на њега заборавили.

- Предмет није решен, примљен је у Врховни суд 5. новембра 2024. године (Рев 22197/24 ) и у раду је. Судија известилац је Зоран Хаџић - дописом су нам потврдили из Врховног суда.

Да се оставински предмет налази на "тој адреси" и да се о њему одлучује по ванредном правном леку, потврдила нам је и адвокат Златице Броз, Виолета Кочић Митачек:

- Надам се да ћемо ускоро добити одлуку суда, јер је предмет већан пре месец дана. Судбина комплетне имовине, као и "сефа 555", наследицима није позната.

Foto: Tanjug

У фамозном сефу и даље се чува 11 џакова са драгоценостима од којих је већина, како се испоставило када га је отворила специјална комисија тадашњег председника Србије, на челу са сада покојним проф. Оливером Антићем, некада припадала династији Карађорђевић. У питању су предмети примљени у Народну банку 14. маја 1982. године, које је после Титове смрти Председништво СФРЈ пописало и прикупило у Белом двору. Међу њима је 2.633 златника, злато у полугама и праху укупне тежине 29,366 килограма, 149 предмета од злата, брилијаната и дијаманата, одликовања, сребрно посуђе са и без позлате - 18 комплета, значке, нумизматичка колекција... Пописано је и 26.219 америчких долара, 36.000 немачких марака и 2.200 данских круна.

Да ли ће ово благо остати власништво државе или ће добити другог титулара зависи не само од одлуке Врховног суда, већ и од одлуке Агенције за реституцију, пошто су наследници Карађорђевића тражили у поступку реституције и покретности из "сефа 555", које су припадале њиховим прецима. Како нам је потврђено у Агенцији, о том захтеву се још није одлучивало.

Иначе, оставинску расправу о Титовој заоставштини покренуо је још 1983. Титов син Жарко. Као наследници данас се воде син Миша, као и унуци (деца покојног Жарка) Јошка, Златица, Светлана и Едвард Броз, али и наследници Титове удовице Јованке.

Foto: Tanjug

Суд је 1989. године донео решење о подели имовине, које је Јованка Броз оспорила, а када је Закон о управљању стварима у друштвеној својини које су имовина Јосипа Броза проглашен неуставним, 2002. године, покренут је нови процес и утврђивање шта је све припадало председнику СФРЈ. Први основни суд у Београду одбио је потом, 2015. године, као неоснован предлог Титових наследника за доношење допунског оставинског решења о расподели имовине. По њима, оставински поступак за поделу Брозове имовине правоснажно је окончан пред некадашњим Четвртим општинским судом у Београду још 1991.

Једино што су Брозови добили јесу ауторска права, која су подељена између Титове удовице и његових синова. Све остало припало је држави: плакете, штафете, архивска грађа, поклони, трофеји, уметничка и дела примењене уметности, културна добра која се налазе у Музеју историје Југославије...

Пошто су Брозови изгубили и другостепени, жалбени поступак, покренута је ревизија пред Врховним судом.

- Ми смо једина породица за коју закон не важи, па нисмо успели да добијемо чак ни дедина одликовања, која указом припадају наследницима - каже Титов унук и имењак Јосип Јошка Броз за "Новости". - Ништа нисмо добили, док су други купили ствари са Белог двора како су стигли. Ја сам морао да откупим дедине чаше и један комплет шоља од чешког порцелана. Знам да су шољице коришћене у Белом двору, јер их има пет, а шесту сам управо ја разбио 1979. То је из двора изнео рођак ађутанта - каже Јошка Броз.

Његов правни заступник Горан Петронијевић потврђује да ни Жарко за живота није успео да добије две униформе, а само то је тражио за успомену на оца.

- Све што је 2013. нађено у "сефу 555" пописано је у мањкавом поступку, без одлуке суда и присуства било кога из суда или наследника. Суд је морао да наложи отварање тог депозита и присуствује му. Тито није изнео никакво богатство ван земље, није имао некретнине на своје име, непокретности које је добијао у иностранству поклањао је нашим дипломатско-конзуларним представништвима. Све је оставио народу, а сада његови потомци не могу да наследе баш ништа - каже Петронијевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације