КОЛИКО професори, макар и у пензији, могу да буду значајни не само за универзитет, већ и за цело друштво и државу, најбоље илуструје случај професора математике са Машинског факултета Стојана Раденовића, који је годинама био на листи 100 најцитиранијих математичара света.

Коментари (5)

Rade

06.08.2020. 15:37

@Mirko - Evi prilika "Ideje". Dva puta potpisujete peticije za produženje roka". Nikada duži rok, od 11.2.-7.10., to je ogledalo stanja u nauci.Dok vi sedite kuci i primate za nerad velike pare, dotle lekari rade danonocno i ne traže odlaganje rokova za davanje terapije pacijentima. Svaka cast pojedincima koji su doprineli u ovoj situaciji.

Petar

03.08.2020. 10:08

Nije problem produžetak, iskustvo, dalji rad, problem je što se ti isti profesori pitaju za sve kao i kada su redovno radili. Više ne mogu reći kada mladi da dobiju priliku, jer ti mladi čekajući da stariji odu postaju i oni matori. Vrlo često su ti matori profesori bezkompromisni, ne slušaju "mlade" i rukovode sve do poslednjeg dana na poslu. Ja sam za to da profesori posle 60. godine ne mogu da vrše nikakve funkcije u okviru fakulteta, a ne sa rukovodećih finkcija da odlaze u penzije, zna se šta im je cilj onda zadnjih par godina vladavine.

BN

03.08.2020. 13:59

@Petar - "Tako mnogi koji su radni vek poklonili nauci, studentima i fakultetu zavise od pojedinačnih raspoloženja, sujeta, interesa itd." Isto kao što mnogim asistentima i docentima, karijera i napredovanje često zavise od raspoloženja, sujete i interesa redovnih profesora, sve do njihovog odlaska u penziju.