ПРОФЕСОРИ ПРЕКИДАЈУ КАРИЈЕРУ: Иду у пензију да их не надгласа катедра

КОЛИКО професори, макар и у пензији, могу да буду значајни не само за универзитет, већ и за цело друштво и државу, најбоље илуструје случај професора математике са Машинског факултета Стојана Раденовића, који је годинама био на листи 100 најцитиранијих математичара света.

ПРОФЕСОРИ ПРЕКИДАЈУ КАРИЈЕРУ: Иду у пензију да их не надгласа катедра

Фото Петар Милошевић

Када је лане објављено да потписује радове за Универзитет краља Сауда у Саудијској Арабији, а не више за Универзитет у Београду, испоставило се да је УБ пао на Шангајској листи за пуних 100 места. Тако је почела акција враћања најцитиранијег математичара кући.

Ни тада се, међутим, јавност није запитала шта се дешава са еминентним професорима који стекну услове за старосну пензију. Да ли своје знање преносе и даље или оду у бели свет или на приватне факултете или пак чаме у неким подрумима као проф. Раденовић?

Закон је ту прилично јасан - професор има право да аплицира за продужење радног односа све до навршене 70. године. У пракси ствари стоје сасвим другачије: док се на неким факултетима безрезервно радни век продужава свима који желе, на другима одбијају захтеве чак и академицима!

Посебно питање су емеритуси, заслужни професори који то остају довека, а којих тренутно на Универзитету у Београду, као највећем, има само 37. Наша земља генерално има најмање емеритуса у региону, а чини се и најмање професора старијих од 65.

 Професор у пензији и бивши декан Хемијског факултета др Живослав Тешић / Фото Пеђа Митић

- Продужење радног односа редовним професорима који су испунили услове за одлазак у старосну пензију је регулисано Законом о високом образовању и подзаконским прописима - објашњава омбудсман УБ Младен Милошевић. - Према Статуту Универзитета, уколико постоји потреба за наставком рада, наставнику се може продужити радни однос уговором са високошколском установом на одређено време до две године, уз могућност додатних продужења, а најдуже до краја школске године у којој навршава 70 година.Наставно-научно веће факултета на ком је запослен, на основу образложене иницијативе катедре, односно комисије, утврђује предлог одлуке о продужетку радног односа. Он се доставља Сенату Универзитета, који доноси коначну одлуку.

Колико професора који су испунили те услове и задржали катедре има, не зна се, а омбудсман још потврђује да му се нико није жалио у вези са поступком за продужење радног односа по овом основу.

Професор у пензији и бивши декан Хемијског факултета др Живослав Тешић није затражио продужење стажа када је, пре две године, испунио услове за пензију. Каже, данас се бави науком више него раније, јер ради на једном међународном пројекту.

ОСАМ ЕМЕРИТУСА ГОДИШЊЕ

ПРОЦЕНАТ емеритуса по правилима Универзитета у Београду не сме да пређе три одсто укупног броја професора, али он једва да прелази један. Како нам је објаснио декан Томашевић, само осам професора, по два за сваку од четири групације факултета, може годишње бити изабрано. То значи да њихова техничко-технолошка групација од 11 факултета годишње може да добије само два емеритуса.

- Пола факултета прихвата апликације професора да им се продужи ангажман, а пола их не прихвата. Најригорознији су, чини ми се, Технолошки, Машински и Хемијски факултет. Слажем се да млади треба полако да преузимају катедре, али не треба се одрећи ни знања и искуства старијих и угледних колега. За Хемијски факултет знам да је од мноштва професора који су конкурисали одобрио захтев само једном, а међу одбијенима је био и један академик - каже проф. Тешић.

Додаје и да о захтеву да неко остане на катедри не одлучују само редовни професори, као код првог избора, већ сви са катедре, од асистента приправника па надаље. Тако многи који су радни век поклонили науци, студентима и факултету зависе од појединачних расположења, сујета, интереса итд. Када оду у пензију, професори не могу да буду чланови чак ни комисија за докторске дисертације, где би њихово искуство и те како било значајно.

- Знам неке који су желели да наставе да раде бесплатно, па им ни то није омогућено. По правилу, лакше "прођу" они који се ничим нису истицали. На друштвеним факултетима је ситуација либералнија, али није добро ни када се радни век продужава неселективно свима. Посебно је лоше на научним институтима, где је могуће продужити запослење само ако ће то институт да финансира. А институти немају пара - додаје проф. Тешић.

Декан Електротехничког факултета у Београду проф. др Мило Томашевић / Фото Зоран Јовановић

 

Декан Електротехничког факултета у Београду проф. др Мило Томашевић каже да су код њих мало строжи критеријуми и од законских, али колеге најчешће ни саме не траже продужење ангажмана.

- Рецимо, ове године нико није поднео захтев, а тренутно имамо само једног професора који ради иако је навршио услов за пензију. Будући да нове примамо тек кад неко оде у пензију, млади мисле да би требало да добију више простора, што је и разумљиво. Да би неко остао, потребно је да постоји потреба за тим и да добије двотрећинску већину подршке колега с катедре, да би предлог уопште стигао до Наставно-научног већа. Мора и да има високу оцену у последњих неколико студентских анкета - каже проф. Томашевић.

Мада закон дозвољава продужење радног стажа професору до навршене 70. године, правило на ЕТФ је да то продужење може бити само на две године.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (5)

АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: Нестају им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!