Како је Титова Југославија постала полигон за стварање нових народа: Језички инжењеринг у Црној Гори и Рашкој области

НАЦИОТВОРБНЕ амбиције појединих етничких заједница остављају крупне последице и на друге области живота, посебно на токове у сфери језика, културе, образовања, права, итд. О томе најбоље сведоче спорови у лингвистици настали поводом именовања и употребе тзв. политичких језика, створених мимо логике, метода и критеријума науке о језику као веома важне дисциплине. На нашем терену, али и другде, разговори о овим социолингвистичким темама нису лишени идеолошких примеса, посебно кад је реч о тзв. црногорском и тзв. босанском језику.

Фото: Новости архива

Преименовање српског језика којим се вековима говорило и писало у Црној Гори у тзв. црногорски, изазвало је крупне потресе. Ова промена није у складу с науком, нити са етничком и културном традицијом. Не прихватајући разлоге за ово насиље над језиком, известан број наставника српског језика у Црној Гори, посебно у Никшићу, остао је без посла. Академик Матија Бећковић прокоментарисао је језичку политику и праксу у Црној Гори овим речима: "То је једини страни језик који се предаје на српском."

Велике напетости изазвале су амбиције дела Бошњака који живе у Рашкој области у Србији да се њихов локални говор назове посебним - босанским језиком. Иако се голим оком види раскорак између имена језика и самоодабраног етничког назива (ранији муслимани, с малим почетним словом, потом Муслимани, а од 1992. године одређују се етнонимом Бошњаци), и даље не престају захтеви да се овај језички инжењеринг легализује увођењем у јавни живот терминолошке одредице која је, са становништва науке, неодржива.

О томе најбоље сведочи судбина захтева Бошњачког националног вијећа (са седиштем у Новом Пазару) упућена Радио-телевизији Србије да се у овој јавној медијској установи оснује редакција на босанском језику. Крајем марта прошле године такав захтев стигао је Програмском савету РТС, а потом су представници БНВ лично дошли у Таковску 10 у Београд у (седиште РТС) и додатно образложили наводе из писма.

После пажљиве анализе социолингвистичке димензије овог захтева, Програмски савет РТС је, на седници одржаној 21. јуна прошле године, закључио да не постоје разлози да се локални говор Бошњака сматра засебним језиком. "Лингвистика је утврдила путеве којима једна језичка појавност (локални говор, идиом, дијалект) постаје засебан језик, а прецизирила је и стандарде нормирања језика који улази у јавну употребу", стоји у закључку Програмског савета РТС.

"Ми смо овом захтеву пришли веома одговорно и опрезно, избегавајући ризик да одлуку темељимо на популарним, често погрешним судовима о језику" - рекао нам је проф. др Миливоје Павловић, председник Програмског савета РТС. "Није непознато да на захтеве ове врсте често утичу и ванјезички чиниоци и снаге. Уз пуно поштовање према слушаоцима и гледаоцима бошњачке националности, нисмо могли донети одлуку која би била у супротности с базичним начелима лингвистичке науке, још мање у завади с њом. Према уобичајеним творбеним и деривационим правилима, такође је нелогично да се из именице (етнонима) Бошњак изводи придев босански. У таквом захтеву, који није ни правно утемељен, провиди се и нескривена идеолошка конотација. Уосталом, ако би постојао босански, именовањем непостојећег језика из географског појма - супротно раширеној пракси да се имена језика изводе из имена народа, зашто не би постојао и херцеговачки, тим пре ако се зна да је херцеговачки говор у најужој основици стандардног језика којим су се досад без тешкоћа споразумевали људи на широком географском простору, укључујући и Србе и Бошњаке из новопазарског краја? Јавни медијски сервис не може донети одлуку којом се фрагментизује српска култура и угрожава јединство српског језика, који је такође уставна категорија, детаљније уређена низом закона", рекао нам је проф. Павловић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације