ПИРОВЕ АУСТРИЈСКЕ ФАНФАРЕ У БЕОГРАДУ: Пуна три дана, по најжешћем мразу, краљ Петар пратио је противофанзиву српске војске

КАДА је генерал Поћорек био обавештен о почетку српске противофанзиве, он се надао да ће заобилазним дејством преко српских спољних крила извршити продор у позадину главних српских снага на колубарским положајима и тако компромитовати српски напад.

САДЕЈСТВО Војвода Радомир Путник и Живојин Мишић, Фото "Википедија"

При томе је највише полагао на успех Комбинованог корпуса 5. армије и 18. дивизије из 6. корпуса. Наиме, за време продора Прве армије преко Сувоборске греде, непријатељ је покушао да угрози леви армијски бок страховитим притиском аустроугарске 18. дивизије на положаје Ужичке бригаде на планини Крстацу који је бранила Ужичка бригада и да тако присили српску 1. армију да обустави офанзиву. Упркос великој бројној надмоћности непријатеља, Ужичка бригада је 5. децембра сломила одбрану аустроугарских снага на Крстацу и заузела Бели камен и Белошевац.

У часовима када се фронт аустроугарске Шесте армије ломио дуж читаве линије, Поћорек је очекивао да ће Пета армија нападом на српско десно крило олакшати положај Шесте армије. Међутим, изгубљено време око парадирања по напуштеном Београду није се могло надокнадити. Наиме, док су српске армије ломиле одбрану аустроугарске Шесте армије, у Београду су одјекивали победнички звуци фанфара и бат парадног дефилеа у коме је учествовао готово читав Комбиновани корпус. Улазак у Београд слављен је као највећи национални празник, јер се поклапао са даном када је цар Фрањо Јосип ступио на престо, па је изазвао делиријум одушевљења у целој Хабзбуршкој монархији као предзнак потпуне победе. Делегираним јединицама Пете армије, које су учествовале на паради и Дунавској флоти, одобрен је један дан одмора да у Београду уживају сласти победе. Али, када су главне свечаности приведене крају, одједном је, као гром из ведрог неба, у 19.45 часова, одјекнула крајње драматична вест коју је примио генерал Франк, да је цела Шеста армија у току дана одбачена уназад. Дан одређен за одмор био је отказан. Трупе, које су парадирале Београдом, одмах су упућене на фронт да се пробију у правцу Аранђеловца за удар у позадину главних српских снага.

Тада је за српску војску било од највећег значаја да трупе Одбране Београда и Обреновачког одреда, под командом генерала Михаила Живковића Гвозденог, одрже своје положаје на линији: Варовница-Космај-Рогачко брдо-Слатина са задатком да спрече продор непријатеља долином Раље према Младеновцу и да одржавају тесну везу са Браничевским одредом у рејону Смедерева. Будући да су ове трупе имале у свом саставу око 30 пешадијских батаљона углавном трећег позива, 11 артиљеријских батерија и Комбиновани коњички дивизион, генерал Живковић је, свестан одговорности која је стајала пред његовом армијом, тражио од Врховне команде да му пошаље појачања у квалитетнијим јединицама. Војвода Путник је делио његово мишљење и, будно пратећи понашање непријатеља и развој противофанзиве трију армија на западном фронту, чекао повољан тренутак да одвоји потребне снаге за појачавање трупа генерала Живковића.

РАЗВОЈ операција на западном фронту отворио је могућност Врховној команди за слободнији маневар трупама и омогућио слање појачања Одбрани Београда. Прва армија је у току четвртог дана противофанзиве, 6. децембра, успела да потпуно овлада вододелницом између Колубаре и Западне Мораве, натера непријатеља на  повлачење, па је целим својим борбеним поретком прешла у гоњење ка Ваљеву. Освајањем Сувоборске греде отпочела је експлоатација пробоја непријатељског фронта. Армија  је истог дана увече заноћила на линији Проструга-Сувобор-Маљен. Међутим, Дунавска дивизија првог позива, на иницијативу њеног команданта пуковника Миливоја Анђелковића Кајафе, наставила је гоњење и у току ноћи стигла до Цигуља и тако је ушла  читавих десет километара испред осталих армијских делова, што је код трупа аустроугарског 16. корпуса продубило кризу и појачало растројство у његовим јединицама. Групе Друге и Треће армије такође су прешле у противофанзиву. Овога дана Друга армија је заузела важан положај - Кременицу. Пуна три дана по најжешћем мразу, стари краљ Петар пратио је почетак противофанзиве српске војске иза фронта Друге армије. После успеха Тимочке дивизије I позива у нападу на Кременицу, краљ је закључио да је загарантован успех српске противофанзиве, па је, при одласку с фронта упутио честитку војводи Степановићу за мудро управљање трупама с молбом да његову захвалност пренесе трупама.

Будући да је, на тај начин, развој српске противофанзиве толико напредовао да је аустроугарска Шеста армија била присиљена на повлачење на целом фронту, војвода Путник је 5. децембра увече наредио команданту Друге армије да хитно упути Тимочку дивизију I позива ка Младеновцу ради употребе на том делу фронта. Дивизија је, према саопштеној маршрути, требало да стигне на одредиште предвече следећег дана. У исто време војвода Степановић је наредио да 11. шумадијски пук I позива са две пољске брзометне батерије уђе у састав Обреновачког одреда на сибничким положајима, да би што сигурније ојачао заштиту десног крила своје армије. Пук је на одредиште стигао у току наредне ноћи.

Из поступака и очекивања обеју страна види се да се тежиште битке почело преносити ка Космају и Варовници, са левог на десно крило фронта, па су аустријски војни писци операције на том делу фронта с разлогом назвали Битком код Аранђеловца. Наиме, уочи почетка битке на том делу фронта, 6. децембра, аустроугарска Пета армија - ојачана трупама из Сремске армијске групе достигла је импозантну снагу од укупно 68 батаљона, и развила се за напад на фронт Јунковци-Бељина- Стојник-Сопот-Шурјанци-Мали Пожаревац-Бегаљица-Гроцка, са тежиштем према Космају.

У ТОКУ 6. децембра Прва армија је наставила енергично гоњење непријатеља ка Ваљеву и избила на линију: Медведник- Струганик-Маљен-Сувобор-Равна гора. Ужичка војска је разбила непријатеља на Крстацу и прешла у гоњење, чиме је у великој мери олакшала даље напредовање Прве армије. Трећа армија протерала је непријатеља преко Љига. Наредног дана, Прва армија и Ужичка војска су дефинитивно разбилли 16. корпус, чије је људство у паничном бекству грабило према Дрини и Сави с надом у спас.

Напад непријатеља на положаје Сибница-Космај-Варовница није успео упркос великој надмоћности Комбинованог корпуса због неусклађеног дејства осталих делова Пете армије, јер је њен напад био усмерен на два дивергентна правца: на левом крилу против Обреновачког одреда (8. корпус) и на десном крилу против варовничког одсека (Комбиновани корпус). Мада је Комбиновани корпус представљао ударну снагу Пете армије, с муком је заузео Умчаре и Дрење, положаје које су бранила малобројна српска заштитна одељења, али није предузео гоњење. Чим је био обавештен да је непријатељ заузео те положаје, осетивши да се почео оцртавати обухватни маневар аустроугарске Пете армије, војвода Путник је наредио генералу Живковићу да се тај правац добро затвори и обавестио га да ће му Тимочка дивизија I позива стићи на располагање сутрадан ујутру. У исто време наредио је команданту Друге армије војводи Степановићу да се ограничи на одбрану, а команданту Прве армије генералу Мишићу да форсира надирање према Колубари. Трупе Одбране Београда су се средиле и, пре пристизања најављених појачања, успеле да зауставе продирање непријатеља долином Раље.

ПРОПАСТ ПОЋОРЕКА

БУДУЋИ да је Шеста армија запала у дубоку кризу без наде да сломи српску офанзиву, Поћорек је наредио Петој армији да, 6. децембра, предузме одлучан општи напад на Космај и Варовницу. Изгледа да је он тек тада схватио да су кола кренула низбрдо, па је у наређењу генералу Франку саопштио да од исхода напада Пете армије зависи спасење или пропаст читавог подухвата. У циљу реализације те заповести, генерал Краус је форсирао напад 7. ландверске, 19. домобранске и 29. пешадијске дивизије. Међутим сви напори непријатеља да сломи српску одбрану на положајима Космај-Варовница, 7. децембра, завршили су се без успеха.

 СУТРА: ВОЈВОДА ПУТНИК МРСИ ПОЋОРЕКОВЕ ПЛАНОВЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

СРПСКИ СТРАТЕШКИ ПОТЕЗИ ЗБУЊУЈУ ОСКАРА ПОЋОРЕКА: Ужичка војска се истакла у току борби на Дрини и на положајима за одбрану Ваљева

13. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 3

МИШИЋ ЗА КРАТКО ВРЕМЕ ОБНАВЉА ВОЈСКУ ЗА БОРБУ: Мачковим каменом Поћорекова армија имала преко 30.000 људи избачених из строја

12. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 4

СРПСКА ПОБЕДА НА ЦЕРУ ОДЈЕКНУЛА ШИРОМ СВЕТА: Највећа заслуга за велику победу у Церској бици припада генералу Степи Степановићу

11. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 8

ЖИВОЈИН МИШИЋ ДРУГИ ПУТ НА УДАРУ "ЦРНЕ РУКЕ": У Бечу је била планирана Велика Албанија са Косметом, Рашком и Подгорицом

10. 01. 2025. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације