ОБЕЗВРЕЂИВАЊЕ И БАГАТЕЛИСАЊЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРАВА: Доследност својим коренима најсигурнији пут

РЕЗОЛУЦИЈА 1244 Савета Безбедности Уједињених нација некима није добра, као што им није добро међународно право, зато што се не поштује, све то обезвређују, багателишу.

Фото ЕПА, Профимедија, Танјуг, РТС print scrin ( видео) , Приватна архива Живадина Јовановића, Документација „Борбе“ и „Новости“, Википедија

Не кажу шта је то за Србију боље средство, бољи ослонац за одбрану виталних државних и националних интереса, па ни да ли те интересе треба уопште бранити, како их треба схватити. Другима таква резолуција смета, чак представља озбиљну сметњу. Такви су, на пример, сепаратистичка врхушка у Приштини и разуме се, њихови покровитељи унутар НАТО, али и унутар ЕУ. Зашто тим факторима смета позивање на Резолуцију 1244? Зашто ни у једном њиховом предлогу, документу, плану, протоколу нема позивања на Резолуцију СБ УН 1244 - зато што су статусно неутрални, зато што поштују међународно право, зато што поштују српски народ и Србију, желе им просперитет и напредак?

- Чује се да са ЕУ делимо исте вредности. ЕУ, њене кључне чланице крше Повељу УН, подржавају сепаратизам и тероризам на Косову и Метохији, признају илегално отцепљење, граде Велику Албанију на рачун и против српског народа, крше Резолуцију СБ 1244, Дејтонски споразум, игноришу Устав Србије, испоручују ултиматуме попут тзв. поглавља 35, служе се подвалама, лажима, дискриминишу српски народ, покрећу и усвајају резолуцију о наводном геноциду у Сребрници... Поред свега тога, чује се поново да делимо исте вредности губећи из вида да бар део њиховог богатства и карактера повезан са вековном колонијализацијом ван европских простора, неоколонијализмом, доминацијом и отимањем туђих богатстава. На другој страни, корени вредносног система српског народа су обликовани у вечитој борби за слободу, правду, истину, равноправност, за владавину принципа, а не силе и арбитрарности. У геополитичком и цивилизацијском простору наших данашњих западних партнера, укључујући ЕУ, НАТО, Г-7, у не тако далекој, поготову не у заборављеној прошлости, стасавали су расизам, апартхејд, империјализам, експанзионизам, фашизам, нацизам, одржавало се робовласништво... Из тог истог простора потекла су и два светска рата, геноцид, агресије у којима је српски народ био циљ и највећа жртва. Корени и вредносни систем српског народа формирани су на другачијим историјским искуствима - у вечитој борби за опстанак, слободу, достојанство, равноправност, солидарност и савезништво са другим народима који су жртве агресије, ширења и необуздане силе припадника "изузетних", односно, "више расе".

- Можда, управо зато, шеф једне глобалне силе растуће моћи недавно усред Београда рече да је српски народ посебна - српска цивилизација, равноправни партнер другим цивилизацијама. Онима који сматрају да је то пуко протоколарно ласкање домаћину и претеривање треба скренути пажњу да су ретки народи, уколико и постоје, који су толико дуго и толико храбро жртвовали своје животе за слободу, правду и истину колико је то жртвовао српски народ. У сваком случају, сасвим је сигурно да нема разлога за снисходљивост према Западу, неодмерено захваљивање за доброчинства према Србији и српској нацији, па ни за претеривање са изјавама с ким делимо а с ким не делимо "исте, демократске, европске или друге вредности". Једноставно, Србија и српски народ су, у цивилизацијском и моралном смислу, најбољи део Европе, никоме ништа не дугују, нити се олако примају на програме за преумљивање без обзира на то колико ЕУ и НАТО улажу у те програме и њихове носиоце. Обећања инвестиција, донација, чланства у клубовима "изузетних" и бољег живота, нису замена ни за национални, културни, духовни и историјски идентитет, за економски суверенитет, а поготову не за одрицање од Косова и Метохије. Све то представља део јединственог вредносног система који се не може потискивати или поистовећивати за другим системима вредности.

* * * * * * * * * *

Преговори под агресијом и непрекидним бомбардовањем

ЧУЈЕМО да је Европска унија највећи мировни пројекат. Никако да се упитамо и присетимо, како се тај мировни пројекат понео у југословенској кризи од 1992. до 1995. Ко је тајним транспортима почев од 1990. даље празнио магацине наоружања Немачке Демократске Републике испоручујући га хрватској паравојсци? Ко је новим правилом "консензус минус један" искључивао СФРЈ и СРЈ из рада ОЕБС, УН и других МО? Ко је супротно позиву УН извршио превремено признање сецесије Словеније и Хрватске? Ко је 1992. натерао Алију Изетбеговића да повуче потпис са мирновног споразума у Лисабону (Кутиљеров план) и да тако отвори врата грађанском рату у БиХ? Ко је финансирао, наоружавао и обучавао терористичку ОВК оглушујући се о захтеве СБ УН да то нико не чини? Ко је 80-их и 90-их година прошлог века обезбеђивао уточишите сепаратистичкој "влади Косова у избеглиштву" Бујара Букошија? Ко је учествовао у злочиначкој агресији НАТО 1999. против наше земље?

Ко је 2006. кумовао отцепљењу Црне Горе од Србије како Србија не би имала доступ лукама на Јадрану? Ко је иницирао и спроводио толико других антисрпских пројеката...? Да ли имамо право да све то гурнемо у страну, заборавимо, потценимо преузимајући причу лидера ЕУ да је "ЕУ највећи мировни пројекат у Европи после Другог светског рата"? Тај "мировни пројекат" не да није спречио враћање првог рата на европско тле 1999. већ су његове чланице увелико учествовале у његовој припреми, разарању наше земље, тровању и убијању њених грађана и устоличењу сепаратистичко-терористичке банде у Приштини. Са ЕУ, разуме се, треба сарађивати на принципу обостраних интереса, али удицу о "највећем мировном пројекту после Другог светског рата", треба препустити другима.

КАКО СЕ У "највећи мировни пројекат" уклапају агресије, глобални оружани интервенционизам, подршке сепаратизму, тероризму, наоружавање илегалних формација... у чему здушно учествују чланице тог "највећег мировног пројекта"?

- Ми их свакако нећемо променити, нити томе тежимо, али не треба да претерујемо са комплиментима у које ни они не верују. Они се, заиста, тако не могу одобровољити, нити учинити другачијима него што јесу. Најсигурнији је пут доследности својим коренима, самобитности и историјским искуствима. Ако им не треба робовати, далеко је опасније запоставити их или тежити туђим вредностима.

- Преговори о окончању агресије трајали су више од два месеца. Практично су започели само шест дана након почетка агресије посетом руске делегације, са премијером Јевгенијем Примаковом на челу, 30. марта, а завршени 9. јуна 1999. године потписивањем Војнотехничког споразума у Куманову. У том периоду одржано је пет рунди преговора главних актера и то под агресијом, непрекидним бомбардовањем;

- Резолуција 1244 је компромис - СРЈ, односно, Србија је добила потврду суверенитета и територијалног интегритета, а Косово и Метохија статус покрајине унутар Србије са широком аутономијом. Ништа друго, ништа више од - широке аутономије.

- Када се данас говори о дијалогу, то није нити може бити дијалог о сецесији и независности, већ дијалог о конкретизацији резолуције чији је оквир дефинисан суверенитетом Србије и широком аутономијом покрајине Косово и Метојхија.

- Са глобалним променама у Европи и свету - расте значај основних принципа међународног права, па тиме значај и вредност Резолуције СБ УН 1244. Зато, можда, и није прерано да се размишља и о будућности када ће бити услова за постављање захтева да се све што учињено кршењем резолуције 1244 врати у пређашње стање.

(Изводи из излагања на трибини одржаној на Машинском факултету, 10. јун 2024)

Препоручујемо

Друштво

0 1

ПРОФЕСОР КОЈИ НИЈЕ ПРИХВАТАО ТАБУЕ: Тридесет година од растанка са академиком Бранком Петрановићем

18. 06. 2024. у 11:52

Друштво

0 5

ВЕКОВНИ СТРАХ ОД СРПСКОГ ВИРУСА: Корени стереотипа о нашем народу као противнику европског реда

13. 06. 2024. у 07:00

Друштво

0 3

ЛЕЧИО СРПСКИ НАРОД ОД БЕЗНАЂА: Јован Рашковић у историју је ушао "из павелићеве сенке"

19. 05. 2024. у 07:00

Друштво

0 1

ДОКУМЕНТ О СРБИЈИ И СРПСКОМ НАРОДУ: Ћосићев дневник веран снимак наше новије историје уживо

16. 05. 2024. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације