Како овај отпад може да постане користан за пољопривреду и енергетику? Ево одговора

ЗАГАЂЕЊЕ водотокова канализационим и индустријским отпадним водама горуће је питање у свету, па и у Србији.

Фото: Промо

Додатни проблем представља отпадни муљ, који уместо да буде искоришћен као непресушан ресурс, под условом да се њиме адекватно управља, заврши као загађивач.

Према подацима из Стратегије оправљања отпадом за период од 2010. до 2019. године, из постојећих постројења за пречишћавање отпадних вода годишње се добија око 30.000 тона муља. Та количина ће порасти на пола милиона тона када се буду изградила сва потребна постројења.

Поставља се питање где са толиким муљем који остаје након третирања отпадних вода? Муљ не сме да се одлаже на земљиште као ђубриво, а не сме ни на санитарне депоније, јер има више од пет одсто органских материја. Упркос томе, често се дешава да он некако заврши на депонијама што ће од тренутка усаглашавања домаћих прописа са европском директивом о водама и њеном применом бити строго забрањено.

Крстовић: Од муља се добија биогас

Слободан Крстовић, директор за одрживи развој из Националне алијансе за локални економски развој (НАЛЕД) каже да је важно побољшати управљање отпадним муљем.

- Тај отпадни муљ се углавном баца што је проблематично са аспекта заштите животне средине. Отпадни муљ из постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода се у одређеном проценту могже третирати као ресурс и користити за производњу биогаса и електричне енергије - говори Крстовић.

Уколико би муљ био испитан и припремљен за коришћење у пољопривреди, најбоље би било користити га у воћарству и у узгајању високих засада, а за примену у повртарству муљ би морао да прође додатне анализе како би се утврдило да не садржи опасне материје.

- Муљ се не може користити у пољопривреди док се не створе законски услови и одредбе које ће омогућити да се канализациони муљ користи у пољопривреди, под строго контролисаним условима, који ће допринети спречавању штетних последица на животну средину и здравље људи. Муљни пепео би се одлагао и чувао као потенцијални ресурс фосфора који се користи као ђубриво - објашњавају у ресорном Министарству.

Усвојен Програм управљања муљем у Србији

Програм управљања муљем у Републици Србији за период од 2023. до 2032. године усвојен је у септембру.

- Циљ је успостављање безбедног, одрживог и исплативог система управљања муљем из постројења за пречишћавање комуналних отпадних вода, чија се градња планира у наредним годинама. Решавање питања управљања муљем биће у складу са принципима циркуларне економије, као и са регулативом ЕУ - пише у саопштењу надлежног Министарства.
Како би се спроводио Програм управљања муљем, припремљен је Акциони план за период од 2023. до 2027. године, којим су предвиђени рокови, финансијска средства и извори финансирања за спровођење утврђених активности.

Предвиђене мере за третман муља

Програмом су дефинисане краткорочне и дугорочне мере управљања муљем.  Краткорочне мере подразумевају коришћење муља у пољопривредне сврхе уколико је претходно компостиран, дигестиран и уколико је садржај тешких метала у складу са прописима.

Потом се предвиђа и коришћење у цементној индустрији, термоелектранама, као и одлагање муља на индустријске депоније, депоније пепела, јаловишта и напуштене рударске објекте. Предлаже се да се муљ складишти на регионалној депонији Лапово где би се користио за покривање отпада, а спаљивање би се одвијало у костолачким електранама или у цементари у Поповцу код Параћина.

Дугорочне мере подразумевају успостављање ефикасног и одрживог система и инфраструктуре за третман, коришћење и крајње збрињавање муља коришћењем најбољих доступних технологија и добре праксе. Дугорочни план подразумева изградњу регионалних центара за управљање муљем, његово коришћење за рекултивацију девастираних локација, као и термички третман муља сушењем.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације