ФЕЉТОН - ДРАЖА ОДБИЈА НАРЕЂЕЊЕ ГЕНЕРАЛА ЏАМБА ВИЛСОНА: Британски односи са генералом Михаиловићем и четничким снагама запали су у ћорсокак

ГЕНЕРАЛ Вилсон, главнокомандујући за Блиски исток, 29. маја преузео је ствар у своје руке. Заправо војска је заузела став да политика није важна, већ да су једино битни војни приоритети.

КОМАНДА Генерал Вилсон је тражио да Михаиловић прекине сарадњу са окупатором, Фото Википедија

Ово је познато као „Ибарски телеграм“, по стратешкој реци у Србији, у чијој околини су се водиле значајне борбе. Фрустрација генерала „Џамбо“ Вилсона и његовог војног круга може се лако уочити у тону телеграма, састављеног у току припрема за предстојећу инвазију на Сицилију и копнени део Италије (операција „Хаски“ почела је у јулу 1943): „Рат на Медитерану дошао је до те фазе да се савезничка офанзива мора сматрати извесном.

Апсолутно је неопходно да генерал Михаиловић сада преузме обавезе које је раније прихватио, као и да овог пута у потпуности сарађује.“

Вилсон имао је приступ ULTRA материјалима и био је потпуно упознат са стањем на терену.

Стога телеграфише Бејлију оно што је већ тада било очигледно: “Михаиловић не представља борбену снагу од било каквог значаја западно од Копаоника. Његове јединице у Црној Гори, Херцеговини и Босни већ су неутралисане или су на другој страни и у блиској сарадњи са окупатором; такође је тешко рећи има ли његових јединица у Хрватској, Словенији и Славонији.“ И не само то, већ је било јасно и следеће:”Партизани представљају добру и ефикасну борбену снагу у свим подручјима, док само квислинзи представљају генерала Михаиловића.“

Наређења пуковнику Стенлију Бејлију, која је овај требало да пренесе Михаиловићу, такође су била директна: ”Информишите Михаиловића да британски Генералштаб на Блиском истоку захтева да он, као савезник, прекине сваку сарадњу са окупатором и да крене источно у правцу Србије. Тамо ће успоставити потпуну контролу и лични утицај како би наставио са нападима на непријатељске транспортне линије.”

Ово је била наредба генерала Вилсона, изречена онако како команданти иначе комуницирају међусобно. Вилсон се обраћа нижем официру и додаје: „Известите Михаиловића да одмах крене ка Копаонику са свим својим верним официрима и војницима; ако буде потребно, нека се пробије оружаном силом.“

НАРАВНО, ово је изазвало бес Михаиловића, који је истог дана саопштио Бејлију да ће радије у изгнанство него да спроведе британско наређење. Одбио је извршење наредбе, што ће Блечли Парк  и МI 3 убрзо открити, када је значајан број немачких јединица неометано прешао преко територије коју је требало да заузме Михаиловић.

Генерал Вилсон је ипак претерао, у недостатку политичке проницљивости, о чему Вилијем Дикин говори у књизи Опседнута планина, када се сагласио са Бејлијевим предлогом о подели простора борбених дејстава на зоне: једну под контролом четника, а другу партизана. Осим тога, последица овакве одлуке била је та да Бејли, као посредник Главног штаба за Блискиг исток, буде заправо задужен за контролу четничких борбених операција. Ма, ко је тај који ће Југословенима говорити шта да раде! Ову ће лекцију Британци добро запамтити када буду слали мисије код Тита, али за војничину попут „Џамбо“ Вилсона, ствар је била много простија. Он закључује: „Желимо да појасните Михаиловићу, као и да ове наредбе наметнете макар и силом, у намери да обезбедите његову моменталну и безусловну подршку у спровођењу истих. Ви и цела британска мисија спровешћете Михаиловића према Копаонику и постарати се да његова сарадња буде искрена и ефикасна.“

За Вилсона је била кључна „потреба најтешњег могућег садејства у борбеним операцијама савезничких снага у светлу предстојећих ратних дејстава у Јужној Европи“. Реч  је о операцији „Хаски“, тј. инвазији на Сицилију и на саму Италију. У  Италијанску  кампању Балкан и посебно југословенски отпор били у значајној мери интегрисани у целовиту стратешку слику Медитерана. То се јасно види из Тајне историје SOЕ: “Барем што се тиче „Ибарског телеграма“, SOЕ Каиро била је изричито покривена ауторитетом Комитета одбране Блиског истока, тако да нови приступ није био онај који је, у свом службеном капацитету, заступала SОЕ Каиро. Сматрамо да узрок промене (која тешко да је била случајна) мора бити ван SOЕ, пре ће бити у политици Генералштаба, који је захтевао моменталну акцију и војни успех... Инвазија на Сицилију... сада је била изгледна, тако да је команда Блиског истока могла допринети само акцијама на Балкану.”

ВАН утицаја SOЕ, у оквиру политике Генералштаба, ово свакако објашњава суштину: колико год да су занесени комунисти и њихови симпатизери из SOЕ гајили симпатије према Титу, војници су ти који су одређивали политику, а не завереници.

Но, да ли је Михаиловић примио ишта к знању? Ускоро је постало потпуно јасно да није, с обзиром на његове потезе, помно праћене из Лондона. Бејли је са жалошћу известио како су Михаиловић и квислинг Недић у Београду практично уједињени у заједничкој намери: „Обојица надзиру земљу за рачун окупатора, чувајући српску крв.“ Дикин се присећа:

„Британски односи са Михаиловићем запали су у ћорсокак. “

Последично, Михаиловићу су постављени различити задаци, које је одбио. Пошто су се сада приоритети у Лондону изменили, како званични историчар SOЕ појашњава, „блискоисточни ултиматум ’Ибар’ је поништен“, и уследио је захтев да се испита воља четничког вође за предузимање офанзивних акција против Немаца. Неизбежна последица разматрања која су уследила био је предлог сер Алексндера Кадогана, званичника Форин офиса у Лондону, да се Титу упути агент SOЕ.  

У ТИТОВ Врховни штаб упућен је Бил Дикин. Његова мисија, операција „Типично", чак није била искључиво ствар SOЕ.  Одлука о његовој хитној мисији дошла је директно из Лондона и довела пред свршен чин персонал у Каиру, дакле, није била резултат некакве завере или политичких утицаја у SOЕ Каиро. Пре свега, у питању је била заједничка мисија, где је Дикин представљао SOЕ, а капетан Вилијам Стјуарт војну обавештајну службу. Ни SOЕ ни МI 6 (Стјуарт је радио за један од одсека) нису били потчињени SOЕ, већ, што је суштински важно, Генералштабу  за Блиски исток, дакле, генералу Вилсону и британској Врховној команди.

Стујарт није био жутокљунац, течно је говорио српскохрватски, службовао је у британском конзулату у Загребу пре немачке окупације 1941, а од тада је постао војни обавештајац. Као што смо видели у уводном делу, трагично је страдао недуго по слетању, али Дикин се присећа да је током припрема мисије имао значајну улогу и своје посебне инструкције од МI 6. О томе Дикин говори: “То је, дакле, био његов (Стјуартов) задатак, да процени и извести о војној ситуацији, како на страни партизана тако и у односу на непријатеља, док је моја (Дикинова) дужност била да се саветујем са партизанским руководством у вези са заједничким оперативним задацима, као и да пренесем опште утиске о снази и структури покрета отпора. Обојица смо имали посебне радио-станице и телеграфисте за везу са нашим надлежним јединица ма у Каиру.“

Ово је важно. Стјуарт је имао сопствену линију команде и комуникације, тако да је била искључена могућност манипулације у шпијунске сврхе од стране неког прокомунистичког официра у SOЕ. Осим тога, Стјуарт и Дикин су поседовали потпуно различите шифарнике.

Наравно, Дикин је упућен јер је Лондон тако хтео, за разлику од групе канадских комуниста хрватског порекла, која је раније упућена на иницијативу и под командом SOЕ Каиро.

КОНТРАВЕРЗНА РАТНА ОДЛУКА

ЈЕ ЛИ Џејмс Клагман, члан штаба SOЕ у Каиру,  био совјетски шпијун? И ако је био, шта је истина у вези са његовим утицајем? Да ли стварно можемо рећи да је Черчил напослетку пустио четнике низ воду 1943, у корист Тита и партизанских снага, због  Клагмана? Ово је кључно, зато што је могуће да, чак и да је Клагман био све оно што следбеници теорије завера говоре о њему, његова подршка Титу није имала баш никаквог утицаја на Черчилове мотиве за доношење једне од најконтроверзнијих ратних одлука.

 СУТРА: ПАРТИЗАНИ НАПАДАЈУ СВЕ КОНКРЕТНЕ ЦИЉЕВЕ 

Препоручујемо

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - КЛАТНО У ЛОНДОНУ СЕ ПОМЕРА КА ТИТУ: Черчил је једно време веровао да Дража Михаиловић тактиком заварава Италијане

21. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ГОВОР ГЕНЕРАЛА ДРАЖЕ ПРОМЕНИО ТОК ИСТОРИЈЕ: До одлучујућег заокрета у британској политици дошло је док је трајала Битка на Неретви

20. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ВОЈНИ РАЗЛОЗИ УТИЦАЛИ НА ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЗА ТИТА: Четнички команданти су почели да отказују послушност Дражи и прилазе партизанима

19. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - У СРБИЈИ РАСТЕ УТИЦАЈ ПАРТИЗАНСКОГ ПОКРЕТА: У октобру 1943. партизани су освојили око 50 градова и прекинули железничке правце

18. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације