ЛИЦЕ СРБИЈЕ ПРОМЕНИО И БЕОГРАД НА ВОДИ: Интервју - Акира Имамура, амбасадор Јапана

СРБИЈА се од 2004, када сам последњи пут пословно посетио вашу земљу, напорима грађана и чврстим лидерством, значајно променила. Број високих зграда и шопинг центара је промена коју сам можда најизразитије уочио, као и размере преуређења приобаља Саве, односно Београда на води. Повећао се и број страних туриста и страних компанија, што ме радује.

Фото Н. Скендерија

Овако у интервјуу за "Новости", о земљи домаћину говори Акира Имамура, амбасадор Јапана у нашој земљи, који је ступио на дужност почетком јуна. Указујући да постоји и нешто што се за две деценије није променило, а што га посебно радује - "жути аутобуси" које је његова земља поклонила Београду 2003. и које код грађана престонице још уживају наклоност, амбасадор Имамура наводи да је част што има прилику да се ангажује на даљем унапређењу наших пријатељских односа:

- Не могу да заборавим помоћ коју је Србија упутила Јапану 2011. након великог земљотреса и цунамија. Србија је била међу првим европским земљама која нам је пружила помоћ. Пре десетак дана сам посетио основну школу у Књажевцу, где сам сазнао да су и њихови ђаци тада учествовали у хуманитарним активностима и да је помоћ Јапану била упућивана са територије целе Србије. Током несреће у нуклеарној електрани Фукушима, када су многе дипломатске мисије напуштале Токио, српска делегација је наставила са радом, ослањајући се на научне основе. У Јапану постоји изрека "Услуга се услугом враћа".

Можда је помоћ коју је Јапан пружио Србији 2014, када сте били погођени поплавама, била "услуга коју смо вратили". Након тога, односи наших земаља развијали су се неометано, а посебно након посете покојног премијера Шинзо Абеа Србији 2018, који је покренуо "Иницијативу за сарадњу са Западним Балканом", као подстрек повећању узајамних посета на високом нивоу и јапанских инвестиција.

Фото Н. Скендерија

Односи наших двеју земаља датирају још из 1882, када су цар Меиђи и краљ Обреновић разменили званична писма. Како видите односе Србије и Јапана данас, а како у наредних 10 година?

- Могао бих да кажем да наши односи сада полако улазе у нову фазу. Прошле године се навршило 140 година од када су, разменом преписке између цара Меиђија и краља Милана Обреновића, започели пријатељски односи између два народа. Била је то година у којој смо организовали велики број догађаја и која је веома значајна за наше односе. Потрудићу се да, у сусрет 150. годишњици нашег пријатељства, наши односи буду још јачи.

Неколико јапанских компанија већ успешно послује у Србији. Може ли се очекивати долазак још неких инвестиција у наредном периоду?

- Последњих година уочава се значајнији продор јапанских компанија на српско тржиште.

Мислим да компаративне предности Србије расту и да се у будућности може очекивати повећање улагања јапанских компанија у вашу земљу. Последњих година уочава се значајнији продор јапанских компанија на српско тржиште, а одлуку да овде инвестирају донеле су ценећи неке од квалитета Србије, као што су близина тржишту ЕУ, обиље квалитетне радне снаге и слично

Јапан подржава процес евроинтеграција Србије. Да ли мислите да би наш пут ка ЕУ могао да буде бржи и на који начин?

- Мислим да је могуће убрзати процес интеграције Србије у ЕУ. Недавно, Европска комисија је објавила "План раста за Западни Балкан". Овај план има за циљ да у великој мери убрза процес проширења ЕУ. Ове мере треба поздравити, и Јапан намерава да додатно подржи процес евроинтеграција Србије. Улагања квалитетних јапанских компанија не само да промовишу регионално сједињавање Србије и ЕУ, већ доприносе и процесу придруживања кроз учвршћивање корпоративне филозофије и концепта друштвено одговорног пословања.

Такође, у области владавине права желимо да српским новинарима поделимо искуство Јапана у погледу слободе медија.

Фото Н. Скендерија

Колико је Јапан заинтересован за политичка дешавања на Западном Балкану и шта видите као највеће изазове овог региона?

- Европска унија је важан стратешки партнер Јапана и ми подржавамо снажно уједињену Европу. Стабилност региона је битна како за стабилност Европе, тако и за читаву међународну заједницу. Тако посматрано, стабилизација Западног Балкана кроз интеграције у ЕУ посебно је битна и за Јапан. У овом региону и даље постоје различити проблеми, као што су они који се тичу Косова, несугласица између различитих етничких група и слично, те не могу да кажем да је мир у потпуности успостављен. Са друге стране, ту су и неки позитивни помаци и иницијативе попут "Отвореног Балкана", док ће Јапан наставити сарадњу са земљама региона кроз поменуту Иницијативу.

Како се, по вашем мишљењу, може решити проблем Косова?

- Јапан је забринут због повећања тензија на северу Косова. У циљу ублаживања тензија у овом региону, сматрам да је неопходно спречити нове инциденте и ургентно побољшати безбедносну ситуацију на северу Косова. Нормализација односа између Београда и Приштине кроз дијалог једино је решење и ми подржавамо тај дијалог уз посредство ЕУ.

Након нормализације односа две стране, за стабилност у региону неопходно је остварити интеграцију обе стране у ЕУ. У том погледу, формирање Заједнице српских општина управо је кључно. Јапан посредством својих канала разговара са Приштином, али и од Београда очекује конструктиван став. Нша земља ангажује стручњаке који помажу Србима и Албанцима на Косову да заједничким напорима раде на вођењу ТВ канала на српском језику, те се надам да ће ова иницијатива дати допринос помирењу две стране.

Планета је последњих месеци на ивици катаклизме. Шта у временима подела међу народима и оружаних сукоба, по вашем мишљењу, може да се учини да превлада разум?

- Ушли смо у доба које бисмо могли да опишемо као историјску прекретницу која љуља темеље међународног поретка. Сада, када се поделе продубљују и када је међународна заједница суочена са вишесложном кризом, уместо конфронтација и подела, требало би да се фокусирамо на најосновнију вредност људског достојанства, да саслушамо људе у невољи, оснажимо их и радимо заједно пркосећи тешкоћама. Једнострани покушаји промене статуса кво силом или принудом не могу се толерисати. Као нестални члан Савета безбедности УН и овогодишњи председавајући Г7, Јапан ће наставити да интензивно ради на одржавању и јачању слободног и отвореног међународног поретка заснованог на владавини права, јачајући сарадњу са међународним партнерима.

Грађанима Србије је добро позната јапанска култура. Читамо књиге Муракамија, Кобоа, гледамо јапанске филмове... Знамо да су Новак и Пикси добро позната имена у Јапану. Има ли простора да се сарадња на пољу туризма, уметности и спорта унапреди?

- Од када сам започео своју службу у Београду, упознао сам многе љубитеље Јапана у Србији. На Београдском сајму књига многа дела јапанске књижевности преведена на српски језик продавана су у великим тиражима. Изненадио сам се када сам видео да су неке књиге Осаму Дазаија, једног од познатијих јапанских писаца, које чак ни ја нисам прочитао, преведене на српски језик, али сам истовремено био срећан што је јапанска култура толико популарна у Србији. Србија је у Јапану позната као велика спортска сила.

Томе су, између осталог, допринели Ђоковићеви наступи на светској сцени, као и Пиксијеви са јапанским тимом. Током 2025. у Јапану ће се одржати Светска изложба Осака-Кансаи на којој ће учествовати и Србија. Очекује се да ће је посетити 28 милиона људи, а то ће бити одлична прилика да се представе лепоте и чари Србије, што ће сигурно имати позитивног утицаја и на специјализовану изложбу која ће се две године касније организовати у Београду. Такође, желео бих да више људи из Србије посети Јапан. Чари Јапана су веома разнолике, почевши од културе, исхране па све до савремених технологија.

Пријатељи у невољи

- ИЗРЕКА каже "Прави пријатељи се познају у невољи". Недавно сам упознао једну особу из Србије, која ми је на јапанском отпевала "Господина слона", јапанску дечју песму. Био сам изненађен када ми је испричао да је имао дванаест година када је Србија пролазила кроз тежак период санкција из 1990-их година, и да га је тада један члан јапанске невладине организације, која је у Србији пружала хуманитарну помоћ, научио ову песмицу. Та прича ме је јако дирнула - искрен је амбасадор Имамура.

Помоћ у здравству, образовању, туризму...

ОКВИР досадашње помоћи Јапана нашој земљи грађанима Србије је добро познат? Да ли ћете наставити са донацијама и убудуће?

- Помоћ Јапана Србији у овом тренутку спроводи се на основу "Иницијативе за сарадњу са Западним Балканом" и има два носећа стуба: подршка реформама у циљу интеграције Србије у ЕУ и унапређење регионалне сарадње. У фокусу су, између осталог, развој приватног сектора, мере против климатских промена, очување животне средине, здравство, образовање и социјална заштита. У области здравства, Јапан је обезбедио медицинску опрему болницама у Београду, у Новом Саду и Нишу, као и мамографе медицинским установама широм Србије. Такође, преко локалних самоуправа и невладиних организација обезбеђујемо помоћ основним потребама становништва. Реч је о шеми под називом ПОПОС, у оквиру које је до сада реализовано више од 250 пројеката широм Србије.

Од следећег пролећа планирамо да пошаљемо стручњака који ће радити на промоцији туризма у земљама Западног Балкана. Ово је покушај да се кроз туризам додатно стимулише кретање људи унутар региона, који је у складу и са Иницијативом "Отворени Балкан" коју промовише председник Вучић..

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације