ПОГОДИЛИ ХИРОШИМУ, A “НИШАНИЛИ” И МОСКВУ: На данашњи дан пре 78 година испробана прва атомска бомба и започела нова ера у историји Земље
УСПЕШНО изведеним детонирањем прве атомске бомбе на данашњи дан пре 70 година у пустињи званој Путовање смрти у Новом Мексику успешно је окончан тест "Тројство", што је хришћански синоним за Бога.
Данашњи научници кажу да је 16. јула 1945. у 5 и 29 ујутро започела нова ера у историји планете Земље, чију границу означава танак слој радиоактивног плутонијума у тлу и воденим седиментима.
- Присуство плутонијума снажно сугерише тренутак када је човечанство постало тако доминантна сила да је оставило јединствен глобални "отисак прста" на својој планети - каже геолог Ендру Канди са Универзитета Саутемптон.
Он је члан тима стручњака који су пред УНЕСКО изнели идеју да се геолошка епоха у којој живимо у науци назове "антропоцен", јер је првом успешном нуклеарном експлозијом људска врста покренула низ следећих које су оставиле неизбрисив утицај на тло, воду и ваздух планете и све екосистеме на њој.
Следећи нуклеарни експеримент, изведен је бацањем атомске бомбе са обогаћеним уранијумом на јапански град Хирошиму 6. августа 1945, а затим плутонијумске на Нагасаки 9. августа. У сведочењима научника, која су обелодањена дуго после бомбардовања која су у делићу секунде спалила стотине хиљада људи, откривено је да су различити типови бомби утврђени да би се утврдило која има боље карактеристике.
Неки научници и војсковође су и тада упозоравали да овакви процеси не смеју да се покрену, али глас им је заглушила политика. Један од њих био је и Двајт Ајзенхауер.
- Војни секретар Стимсон, посетивши мој штаб у Немачкој, обавестио ме је да се наша влада спрема да баци атомску бомбу на Јапан. Био сам један од оних који су сматрали да постоји низ убедљивих разлога да се доведе у питање мудрост таквог чина. ... Секретар, пошто ми је саопштио вест о успешном тестирању бомбе у Новом Мексику, и о плану за њено коришћење, затражио је моју реакцију, очигледно очекујући енергичан пристанак. Током његовог рецитовања релевантних чињеница, био сам свестан осећаја депресије и тако сам му изнео своје озбиљне сумње, прво на основу мог уверења да је Јапан већ поражен и да је бацање бомбе потпуно непотребно, а друго јер сам сматрао да наша земља треба да избегне шокирање светског мњења... Веровао сам да је Јапан управо у том тренутку тражио неки начин да се преда уз минималан губитак 'образа'. Секретар је био дубоко узнемирен мојим ставом - забележио је легендарни амерички генерал Двајт Ајзенхауер, командант снага западних савезника у Европи и потоњи председник САД.
Одлуку о бацању нуклеарних бомби на Јапан донео је амерички председник Хари Труман, који је у Белу кућу дошао после изненадне смрти великог претходника Френклина Рузвелта. Он није имао ниједан од његових квалитета, али је од почетка рата отворено показивао мржњу према Русима.
- Руси ће ускоро бити постављени на своје место и тада ће Сједињене Државе преузети руковођење кретањем света у правцу у којем га треба водити - говорио је Труман после детонације А-бомбе.
Дан касније отишао је на Потсдамску конференцију са СССР и Великом Британијом после које је рекао: "Уколико Русија не буде сучељена са гвозденом песницом и оштрим тоном, нови рат је у настајању. Само један језик они разумеју..." Убрзо је у САД усвојена Труманова доктрина која је укључивала тајну клаузулу "превентивног напада" на СССР. Још 1965. амерички историчар Гал Алперовиц је јавно рекао да су А-бомбе бачене на Јапан у ствари биле намењене "дисциплиновању" Совјетског Савеза, а придружио му се и П. М. С. Блекет: "Бацање атомске бомбе није последњи војни корак у Другом светском рату; то је прва операција у оквиру хладног дипломатског рата против Русије".
У Лос Аламосу, штабу научника који су бомбу стварали, владала је еуфорија после теста "Тројство". Као његова претходница, ради калибрације инструмената на истом месту детонирано је 108 тона тринитротолуена (ТНТ), тада најснажнијег конвенционалног експлозива. Нуклеарна бомба са плутонијумским језгром названа "справица" (the gadget) подигнута је 15. јула 1945. на врх 20 метара високог челичног торња, да би се симулирао ефекат експлозије бомбе бачене из авиона. Детонирање је одлагало лоше време и владала је нервоза у тиму официра и научника-креатора бомбе у бункеру удаљеном 16 километара. Кладили су се на резултате теста, а процене су варирале од неуспеха, преко експлозије веће од 18 килотона, до паљења атмосфере и целе планете. У 5 и 10 ујутру најзад је почело двадесетминутно одбројавање. У 5 сати, 29 минута и 45 секунди блеснула је светлост јача од најјачег сунчевог сјаја, а затим се зачула неописива грмљавина. Руководилац научног пројекта "Менхетн", физичар, полихистор и неуравнотежени мистик Роберт Опенхајмер почео је да рецитује стихове древног индијског епа Бхагавад гита: "Ако би светлост хиљаду сунаца избила одједном на небу, истовремено - били би они једнаки сјају тог величанства. Ја сам смрт, која све уништава, онај који прети световима".
- Оставите ме на миру са вашом грижом савести, то је ипак само лепа физика - сам са собом се свађао нобеловац Енрико Ферми, који је био водећи научник пројекта.
Опенхајмерови сарадници су сведочили да је после експеримента којем је дао име "Тројство" ходао разметљиво као шериф из вестерна.
- Опенхајмерово почетно весеље због уништења Хирошиме брзо се претворило у очај јер га је погодио значај онога што су научници и он постигли. Расположење у Лос Аламосу се приметно смрачило након вести о Нагасакију и извештаја о масовном разарању. Опенхајмер и други су се тешили веровањем да је бомба донела брзи крај рата и избегла скупу инвазију на Јапан. Коначна студија историчара Цујошија Хасегаве о крају рата на Пацифику "Трка са непријатељем", требало би да разбије тај мит једном заувек. Хасегава је први ефикасно користио не само америчке и јапанске изворе, већ и бивше совјетске архиве и представља много темељнију и комплекснију слику војног и дипломатског краја рата од оне коју нуде претходне студије. Хасегава убедљиво показује да је совјетски улазак у рат 9. августа имао много већи утицај на одлуку Јапана да се преда него атомско бомбардовање Хирошиме и Нагасакија - наводи амерички историчар професор Питер Кузник.
Отварање архива само је потврдило изјаву Двајта Ајзенхауера коју је дао у једном од последњих интервјуа: "Јапанци су били спремни да се предају и није их било потребно ударати том грозом. ... Мрзео сам да видим да наша земља прва користи такво оружје".
Архивски документи су показали да су јапанске војсковође биле спремне да наставе борбу и после Хирошиме и Нагасакија, јер су већ у конвенционалним бомбардовањима Американци уништили 58 од 66 њихових градова. Стратези Јапана су чак тачно проценили место америчке копнене инвазије и припремили одбрану која би им нанела тешке губитке. За предају Јапана је одлучујућа била објава рата из Москве.
- Бомбардовање у Нагасакију имало је мало видљивог утицаја на јапанске доносиоце одлука. Улазак Совјетског Савеза се, међутим, показао разарајућим, потврдивши банкрот јапанске дипломатије и једном заувек елиминишући наду да ће се обезбедити совјетска помоћ у ублажавању услова предаје, док се истовремено повећавао ризик од народних устанака и совјетског заузимања јапанске територије. Иако би неке вође и даље радије наставиле да се боре, царева интервенција је запечатила победу мировне партије - наводи професор Кузник.
После Другог светског рата почиње трка у осмишљавању и производњи нових нуклеарних бомби и њиховом тестирању на земљи, у ваздуху и под водом. Совјетска хидрогенска "цар-бомба" домашила је снагу 50 милиона тона тринитротолуола (ТНТ), што је готово 4.000 пута већа снага од бомбе бачене на Хирошиму!
- Количина радиоактивних материја у нуклеарном оружју (доминирају плутонијум 239 и уранијум 235), здружена с оним у постојећих 438 нуклеарних електричних централа, увелико превазилази збир свих радиоактивних материја које постоје у Земљиној атмосфери, хидросфери и у тлу до дубине од неколико десетина метара - суморно је закључио 2005. на 60. годишњицу теста "Тројство" наш велики нуклеарни физичар, сада покојни проф. др Владимир Ајдачић.
БРОЈКЕ СМРТИ
СВЕТ ће приметити да је прва атомска бомба бачена на Хирошиму, војну базу. То је зато што смо у овом првом нападу желели да избегнемо, колико је то могуће, убијање цивила. Али тај напад је само упозорење на ствари које долазе - изјавио је 6. августа 1945. амерички председник Хари Труман.
Према данашњим америчким изворима у експлозијама је тренутно погинуло 129.000 - 226.000 жртава, од чега 20.000 војника, а број рањених је био вишеструко већи. Званичници Хирошиме су 2013. објавили да је само у овом граду убијено 557.478 особа: 277.996 тренутно, а остали касније од радијације.
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)
ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.
24. 11. 2024. у 18:59
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (1)