ПОЧИЊЕ "ТРКА" ЗА ИНДЕКС: Гужва на психологији и стоматологији, пријемни од 26. јуна

УПИСНА трка за добијање индекса почиње данас, пријављивањем кандидата за полагање пријемних испита на универзитетима у Новом Саду, Крагујевцу, Косовској Митровици и Нишу, док ће високошколске установе у Београду и Новом Пазару документа примати од среде.

Пријављивање на Правном факултету у Београду, Фото М. Анђела

Полагање пријемних испита почиње 26. јуна, осим Новог Пазара и Косовске Митровице, где тестирање матураната креће 29. јуна. Провера знања ће, у зависности од високошколске установе, трајати до 5. јула.

Према одлуци Владе Србије, у прву годину студијских програма основних струковних, основних академских и интегрисаних студија на универзитетима и факултетима у њиховом саставу, чији је оснивач Република, на терет буџета биће уписано 17.822 бруцоша. У складу са законом, аутономијом универзитета и дозволом за рад, свака високошколска установа доноси одлуку о броју самофинансирајућих студената.

Највише бруцоша уписаће најстарији и најтраженији Универзитет у Београду - 15.153. О трошку државе ће се школовати 9.743, а из свог џепа ће студије плаћати њих 5.450 студената. На Универзитету у Новом Саду ће први пут индекс добити 8.322 свршена матуранта. Бесплатно ће студирати њих 4.939, а трошкове школовања ће сами покривати 3.383. Уписном квотом у Нишу је предвиђено око 3.500 бесплатних индекса и 1.246 самофинансирајућих. Крагујевачки универзитет предложио је да се из буџета школује њих 2.761 и 1.225 оних који сами плаћају школовање. У Новом Пазару на буџет ће бити уписано 845 студента (575 плус 270 академаца). Уписна квота на Универзитету у Приштини са седиштем у Косовској Митровици је 1.668, од којих 1.163 студента о трошку државе. Универзитет уметности у Београду планирао је да на буџет упише 284 академаца, а самофинансирајућих ће бити 154.

Успех у средњој школи носи најмање 16, а највише 40 бодова, док на пријемном кандидат може освојити максимум 60 поена. Бруцош може освојити највише 100 поена, за улазак на буџет потребан је најмање 51 бод, а за самофинансирање најмање 30 бодова.

Анализа прошлогодишњег уписа, коју је урадио Универзитет у Београду, показала је да су најтраженији студијски програми били - психологија са скоро пет кандидата на једно место, логопедија где се четири кандидата борило за један индекс, затим стоматологија и информатика. Међу "топ 10" су били и политикологија, софтверско инжењерство на ЕТФ-у, ИТ на ФОН-у, медицина, архитектура, фармација.

Највећи број бодова требао је за Софтверско инжењерство на ЕТФ-у, где је последњи уписани студент на буџету имао 96 бодова. Следе међународне студије на ФПН (86), логопедија (84,34), металуршко инжењерство на ТМФ-у (84,16), агроекономија на Пољопривредном факултету (81,70), стоматологија (79,36), архитектура (79,24), политикологија на ФПН (79,08), ИТ на ФОН-у (77,80).

Објављено је и десет студијских програма са највећим укупниом просечним бројем бодоова. Тако је за Металуршко ижењерство просечан број бодова 94,01, Фитомедицина (92,16), Агроекономија (90,60), Прехрамбена технологија (90,09), Логопедија (89,38), Технолошко инжењерство (89,32), Биотехнички и информациони инжењеринг (88,68), Заштита животне средине у производњи хране (87,85), Регионална геологија (87,68), Биљна производња (86,75).

У анализи је наведено и који смерови су били најинтересантнији за најбоље средњошколце. Регионалну геологију на Рударско-геолошком факултету уписали су кандидати са просечном оценом из средње школе 39,68, затим Медицину 38,91, Софтверско инжењерство ЕТФ 38,76, Психологија 38,63, Електротехника и рачунарство на ЕТФ-у 38,59 бодова.

Највише  бодова на пријемном испиту требало је на Пољопривредном факултету  на смеровима - Прехрамбена технологија, Фитомедицина, затим Прехрамбена технологија, Заштита животне средине у производњи, Биотехнички и информациони инжењеринг, Биљна производња, Зоотехника.  На Техничком факултету у Бору  су то - Металуршко инжењерство, Технолошко инжењерство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације