ГДЕ ЈЕ ГРОБ СТЕФАНА ЛАЗАРЕВИЋА? Идентитет деспота потврђен је ДНК анализом (ФОТО)
ГРОБ деспота Стефана Лазаревића (1377-1427/50) налази се у манастиру Манасија код Деспотовца, потврђено је детаљним истраживањима археогога у 21. веку, а ДНК анализа, наводе стручњаци, први пут је примењена у нашој археологији управо на овом случају.
- Један од главних циљева археолошких истраживања обављених у јесен 2006. године, у наосу цркве, било је дефинисање гробног укопа уз јужни зид западног травеја - наводи се у каталогу изложбе „Манастир Манасија - шест деценија истраживања и заштите“ отворене у Народном музеју у Крушевцу. - На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сугласју са историјским подацима,те према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњевековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западној травеји цркве манастира Ресаве (Манасије), у гробној констуркцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима,ктитора-деспота Стефана Лазаревића.
Ово мишљење,како се прецизира, потврђују и резултати обновљене антрополошке, и у нашој археолошкој науци по први пут примењене ДНК анализе.
- Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разрешена вишевековна недоумица о месту деспотове сахране - износи истраживачи. - У припрати манастирске цркве откривене су и истражене две зидане гробнице, млађа датована у 18. и старија у 15.век. Према историјским изворима реално је претпоставити да је у старијој, данас презентованој гробници, сахрањен Калојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана, али и Ђурђа Бранковића.
Сјајна поставка која указује на вишедеценијски труд истраживача Републичког завода за заштиту споменика Београд и Завичајног музеја Јагодине биће отворена у крушевачком Музеју све до 5.маја. У поставци се налазе и реплике предмета нађених током истраживања, али и оригинално керамичко посуђе из позног средњег века,фотографије назначајнијих проналазака и хронологија достигнућа вредних истраживача Манасије.
Међу бројним разлозима због којих обавезно вреди посетити Манасију или бар изложбу у Крушевцу је и манастирска кухиња са великом фуруном, која је према димензијама и очуваности једино позната грађевина ове врсте на просторима средњевековне Србије.
Ктитор деспот Стефан Лазаревић, син је кнеза Лазара Хребељановића,а најраније детињство провео у Крушевцу. Сматра се једним од најмудријих и најобразованијих владара свога времена. Манастир је градио од 1407. до 1418.године. Убраја се у врхунска остварења српске архитектуре касног средњевековља.
Препоручујемо
НЕОБИЧАН ТЕКСТ ОД ПРЕ 111 ГОДИНА: Мајстори су ваљани, баш су лепа мртвачка кола
15. 03. 2023. у 22:00
МАКРОН СВЕ ИЗНЕНАДИО: Ево шта каже о преговорима са Путином
ФРАНЦУСКИ председник Емануел Макрон рекао је да не искључује могућност преговора са руским председником Владимиром Путином „када контекст дозвољава“.
17. 11. 2024. у 21:03
ШТА ЈЕ АТАЦМС КОЈИМ ЋЕ УКРАЈИНА УДАРИТИ НА РУСИЈУ? Америчка ракета има домет 300 км, користи се за гађање ових циљева
АДМИНИСТРАЦИЈА америчког председника Џозефа Бајдена укинула је данас ограничења која су досад Украјини блокирала употребу америчког оружја за нападе дубоко на руску територију.
17. 11. 2024. у 19:48
ДА ЧОВЕК НЕ ПОВЕРУЈЕ: Погребни бизнис - ево чиме се Легија бави у затвору
ТАЈ посао му је плаћен.
18. 11. 2024. у 15:42
Коментари (9)