ТРАМП БИ МОГАО УКИНУТИ УРЕДБУ О САНКЦИЈАМА НИС: Интервју - Обрад Кесић, политички аналитичар из Вашингтона

СТАВЉАЊЕ ван снаге уредаба председника Џозефа Бајдена биће један од првих потеза новоизабраног председника САД Доналда Трампа по повратку у Белу кућу, уз бољу заштита граница и депортацију илегалних миграната.

Фото З. Јовановић

Очекујем да ће од првог дана да заштити фирме из области енергетике, значајне за економију и крене са оспособљавањем нафтовода из Канаде. Почеће и драстично смењење броја запослених у савезној администрацији, уз ревизију пореза, његовим смањењем.

Политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић овако, у разговору за "Новости", сумира прве потезе новоизабраног председника САД Доналда Трампа, после сутрашње инаугурације на Капитолу, у Вашингтону. Концентрисањем на унутрашње "бољке" Американаца који су већински дали поверење не само Трампу, већ и његовој Републиканској странци која контролише оба дома Конгреса, он демонстрира прве кораке на обећаном путу да "учини поново Америку великом". Но, Трамп је обећао и сусрет са руским колегом Владимиром Путином за брзо проналажење мировног решења за рат у Украјини, а Београд је једна од престоница које су понудиле гостопримство двојици лидера.

- Није нереално да Београд буде домаћин Путину и Трампу, с обзиром на то да Србија није увела санкције Русији, и да, истовремено, има добру сарадњу са САД. Али, мислим да ће избор бити тежак, с обзиром на то да и други лобирају да буду домаћини, од турског председника Реџепа Тајипа Ердогана, преко Швајцарске и Уједињених Арапских Емирата, до Катара. Ипак, не мислим да ће до сусрета брзо доћи, јер до краја јануара Трамп мора да покрене администрацију, фебруар и март биће испуњени приоритетима на унутрашњем плану, јер Трампова амбиција је да ојача МАГА за наредне деценије, због чега је и одабрао младог потпредседника Џеј-Ди Венса.

Фото Д. Поздеровић

Да ли зато његов бивши саветник Стив Бенон најављује "дане грмљавине"?

- Због тих промена Трамп је журио са примирјем у Гази, јер би му рад на томе одузео на самом почетку много времена. Нови државни секретар Марко Рубио током саслушања у Конгресу је критиковао глобалистички систем као архитекту досадашњег поретка. То најављује нове планове, посебно институционализовањем спољних прихода, увођењем тарифа не само Кини, већ и Европи, за коју сматра да користи САД. Одмах по уласку у Белу кућу Трамп најављује повлачење из Париског споразума, што значи конфронтацију са ЕУ.

Он најављује и смањење финансијске подршке за Украјину, па ће Европа морати да пронађе средства, што ће такође бити извор напетости, тим пре што је Трамп тражио и да чланице НАТО издвајају пет процената БДП за одбрану. Пољска се слаже, али за остале је то неприхватљиво. С друге стране, Трамп најављује већу подршку Израелу, што је за добар део земаља ЕУ, које следе признање Палестине, неприхватљиво.

Претходна администрација је отежала потезе Трампу, уводећи нове санкције компанијама повезаним са руским ене регентима, укључујући НИС. Да ли очекујете да би Трамп могао да преокрене Бајденову уредбу?

- Постоје два извора притиска да се укине тај део санкција. Први је унутрашњи, у САД, јер сам Бајден је рекао да ће се санкције осетити на ценама нафте, што утиче и на издвајања за грејање усред зиме, али и на последична поскупљења свега осталог. Постоји пресија да живот мора да појефтини. С друге стране, Трамп је обећао решење за рат у Украјини, што подразумева и укидање санкција. Оптимално, санкције не могу опстати и очекујем да се релативно брзо реши то питање. Трамп може једноставно да их укине, посебно оне које се тичу националне безбедности, а ова је једна од таквих. Питања од националног интереса председник по Уставу има овлашћења да реши.

Кина је један од приоритета на спољнополитичком плану. Да ли очекујете ново затезање у односима два водећа економска ривала и како ће се то одразити на Европу, укључујући Србију?

- Интересантно је да Бајден није укинуо све тарифе које је Трамп у првом мандату увео Кини. Очекује се да ће брзо ући у тарифни рат са Кином, али како би, заправо, отворио преговоре са Пекингом. Крене са екстремним изјавама и претњама, а онда чека одговор и - договор. То Пекинг добро разуме. Европска унија трпи последице, јер Трамп има више карата у рукама од Брисела, али Србија је у бољој позицији, што се тога тиче, јер није чланица ЕУ.

Фото AP Photo/Alex Brandon

У многим деловима света, укључујући и КиМ, блиски сарадници бивше администрације предузели су акције пре доласка нове. Да ли би Трамп могао да донесе промене и у односу на српску покрајину?

- Тај део света неће бити приоритет нове администрације, али већ у претходном мандату Трампа дошло је до неких померања. Доласком Ричарда Гренела Београд је постао главни партнер САД на Западном Балкану. Приштина је изгубила статус миљеника, а ни суседима Србије то није одговарало. Србија је сада у још бољој позицији, пошто је Гренел добио важно место у новој администрацији, задужен за кризна подручја. Власти у Приштини се надају да се неће одмах бавити овим делом света, па журе с такозваним меким етничким чишћењем у покрајини. Ако се Гренел укључи, то ће бити сигуран знак да се моментум сели у Београд. Ствари се мењају у корист Србије и Републике Српске. Гренел се може појавити у овом "кризном подручју" и ствари се могу убрзати, мењајући баланс снага у преговорима. У првом мандату Трампа већ су се појавиле идеје о подели територија у Савету за националну безбедност, тако да не би било изненађење да се отвори питање промене граница на Западном Балану.

Да ли то значи да би могао да попусти и притисак на РС?

- Дефинитивно, да, посебно с обзиром на то да је мађарски премијер Виктор Орбан, који је пријатељ РС и Србије, а уједно је важан Трампов партнер у Европи, помогао Српској, док је Бајден гушио. Може се очекивати позитиван однос Трампа према РС и Србији, јер су оне једине у Европи све време заговарале мир у Украјини, док се ЕУ залагала, заправо, за наставак рата. Доласком Трампа та прича о миру постаје кључна, чиме се смањује и притисак ЕУ на Србију и РС.

Трамп сада прети Гренланду, Панами и Канади да ће у походу на освајање ових територија употребити, ако треба, и силу. Шта очекујете у вези с тим?

- Трамп се, заправо, позиционира у духу доброг бизнисмена. Он жели да прошири америчко војно присуство на Гренладну, као и коришћење руда и даје застрашујуће изјаве. Данска је спремна да учини све да до тога не дође, и већ се назире простор да Трамп добије оно што жели. Сличну позицију је заузео и према Канади и Мексику, од којих жели уступке за пољопривреду и ауто-индустрију, као и према Панами, где у ствари тражи да му се смање, више него Кини, трошкови за транзит, хоће мање да плаћа.

Фото З. Јовановић

Трампова кампања била је праћена и покушајима физичке ликвидације. Сада обавештајне службе процењују да ни дан инаугурације није безбедан од таквих претњи.

- Сваком председнику САД је живот угрожен, јер постоје увек "усамљени вукови" спремни на најдрастичније акције. Било је покушаја атентата на Регана, као и на Картера, чак два пута. Трамп је већ током кампање преживео покушаје атентата, па је брига већа. Ипак, сматрам да је сада мањи ризик за његов живот, јер више нема запаљиве реторике којом се он називао фашистом или новим Хитлером, што је био подстицај за потенцијалне атенторе. Сада, после убедљиве победе, дошло је до отрежњења, прихватили су га и председници Бајден и Обама, медији су му наклоњенији, тако да су напетости опале.

Шта сада представља главне претње Трампу?

- Као главну претњу видим разочарање гласача, због промене његових ставова, што је већ учинио када је, по савету Илона Маска, обећао више радних виза за стране ИТ стручњаке, чиме је прекршио предизборно обећање да неће примати инострану радну снагу која одузима послове Американцима. Ако би учинио још сличних потеза могао би да разочара следбенике МАГА покрета и отвори простор демократама у Представничком дому, где има тесну већину, да га ометају. Другу опасност видим у такозваној дубокој држави, где има још оних који би могли намерно да направе инцидент у Украјини, Русији, и саботирају га, приморају да иде у ескалацију са Москвом и НАТО, уместо ка миру.

Блиски Трампов сарадник, милијардер Илон Маск, отворено се залаже за промене појединих влада у Европи. Да ли и ЕУ са Трампом креће новим путем?

- У Немачкој, Француској, Аустрији, Холандији десничари имају моментум, што је израз незадовољних грађана. Глобалистички следбеници су показали неспособност у време тешке економске ситуације и рата у Украјини. Сам Трамп је раније подржавао Нејџела Фаража и Виктора Орбана, сад више не мора, Маск то чини.

У НАТО се појављује нелагода због повратка Трампа. Да ли ће доћи до неких промена, кочница у ширењу овог војног савеза?

- Јасно је да, осим Пољске и балтичких земаља, у НАТО нема расположења да Украјина постане чланица Алијансе, а управо због овог питања имамо рат. Већ генерални секретар Марк Руте плаши чланице да ће, ако не повећају издвајања за одбрану, бити рата, поручујући: "Спремите се, или сви почните да учите руски". Европа се, стога, први пут озбиљно суочава са ситуацијом да изгради сопствену безбедност. Долазак Трампа и његовог тима то потенцира, али и именовање комесара за одбрану у ЕУ. Шансе да САД напусте НАТО су мале, па ће овај механизам деловати паралелно са Алијансом, конкретно са Америком, у ситуацији када Европа нема ни довољно људства за одбрану, а ни муниције, јер је послала Украјини. Мораће сама да пронађе решење за то.

Одмазда због судских процеса

Да ли се очекује Трампова одмазда за бескрајне судске процесе и прогоне које је трпео од првог мандата све до сада?

- Чак и да он то не намерава, сада када је Трамп победио, људи око њега су потпуно уверени да је покраден на претходним изборима и верују да је био у праву. Чак и ова последња осуда, иако изречена без казне, пуна је мана, и представља притисак на њега. Очекујем да ће ти људи захтевати судске процесе за све оно што је Трампу учињено, да ће тражити одговоре због политизације правног система и избора.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације