БОЛЕСТИ СРЦА И КРВНИХ СУДОВА НАЈЧЕШЋИ УЗРОК СМРТИ: Докторка Милена Пандрц о факторима ризика и мерама превенције

Новости онлине

05. 03. 2023. у 09:00

КАКО у свету, тако и у Србији, кардиоваскуларне болести представљаљу најчешћи узрок умирања.

БОЛЕСТИ СРЦА И КРВНИХ СУДОВА НАЈЧЕШЋИ УЗРОК СМРТИ: Докторка Милена Пандрц о факторима ризика и мерама превенције

Фото: Новости

Бројни фактори утичу на појаву кардиоваскуларних обољења, од којих на неке не можемо да утичемо, као што су старост, пол, наследни фактор. Са друге стране, постоје и они фактори ризика на које итекако можемо утицати, својим начином живота, а пре свега исхраном. Гојазност, лоша исхрана,  низак степен физичке активности, стрес, који су, нажалост, постали наша свакодневица, у великој мери могу утицати и довести до кардиоваскуларних проблема. Пушење спада у најопасније навике када говоримо о здрављу срца и крвних судова. Висок холестерол и триглицериди, као и повишен крвни притисак, такође, повећавају ризик од кардиоваскуларних обољења. О факторима ризика и мерама превенције за "Новости" говори Милена Пандрц, интерниста кардиолог са ВМА.

Избалансирана исхрана

- Масноће су неопходне за наш организам и његово нормално функционисање, а препоруке су да око 7% дневног калоријског уноса чине масти. Исхрана би требало да буде избалансирана, са око 130 г сложених угљених хидрата дневно, маслиновим уљем у исхрани, печењем и припремањем хране на роштиљу, доста свежег воћа и поврћа, а с друге стране, мање количине масти – каже др Милена Пандрц.

Фото: Новости

Докторка истиче значај медитеранског типа исхране, који се ослања на омега 3 и 6 незасићене масти.

„Табела за процену ризика“

Холестерол у високим концентрацијама убрзава атеросклерозу, и самим тим води у бројна кардиоваскуларна обољења, укључујући и болести коронарних крвних судова, каротидних артерија, крвних судова бубрега и других органа. Лекари се, када је реч о овом фактору ризика, баве праћењем ЛДЛ, такозваног „лошег“ холестерола.

- Концентрација ЛДЛ холестерола је анализа којом процењујемо кардиоваскуларни ризик наших болесника. При прегледу пацијента узимамо податке који се односе на опште карактеристике које укључују пол, животну доб, вредности крвног притиска и да ли је особа пушач. Пушење је изузетно важан фактор који се на листи фактора ризика налази чак и изнад абдоминалне гојазности. Након што сакупимо неопходне податке, даље их анализирамо тако што им додељујемо одређену нумеричку вредност. Тај број додељујемо према табели која се зове ‘Табела за процену ризика’. Кад сваком од тих података доделимо нумеричку вредност, на крају добијамо збир који нам указује колика је вероватноћа да наш пацијент у наредних 10 година добије инфаркт срца или шлог. На основу те вероватноће, знамо колики треба да нам буде циљани ЛДЛ у терапији – истиче др Пандрц.

Терапија која решава проблем високог холестерола

Дијета, односно промена режима исхране, не може сама по себи да реши проблем високог холестерола. Довољно да пацијент буде мушкарац од 40 година и евентуално пушач и он се већ налази у зони веома великог ризика. Лекари због тога уводе терапију, којом решавају концентрацију холестерола  у циркулацији

- Лекови којима се снижава и одржава оптималан ниво холестерола у циркулацији припадају различитим групама а на првом месту су то статини, затим езетимиб, што је допунска терапија и делује на нивоу црева, па се сматра мање опасним од статина. Следећи ниво су биолошки молекули, биолошка терапија. У последње време се говори о терапији која модификује различите процесе у организму. Она ће бити доступна од ове године и код нас. Она делује на нивоу финих молекуларних механизама и представља најефикаснији модалитет лечења – наводи докторка.

Поред „лошег“ холестерола, и високи триглицериди, као и низак ХДЛ, познатији као „добар“ холестерол, фактори су ризика.

Фото: Новости

- Низак ХДЛ значи да имамо снижену протективну улогу холестерола, а високи триглицериди значе да имамо нежељену абдоминалну гојазност. Абдоминална гојазност се још назива хипертриглицеридемијски струк. Он представља нагомилавање триглицерида у форми масних киселина у масним ћелијама око струка. Цитокини који се праве у таквом струку, у читавом организму праве упалу која је ниског степена, коју ми не осећамо, али која дугорочно прави озбиљне последице – каже докторка  Пандрц.

Она истиче да су хипертензија, гојазност, повећане концентрације холестерола, предијабетес, хроничне болести које захтевају доживотно лечење. Такође, нормалне вредности ЛДЛ холестерола, како истиче докторка, не постижу се увек истом комбинацијом лекова.

- То значи да нам нису увек потребни исти лекови за постизање жељених исхода. Зато је неопходо да се контролишемо и не искључујемо самоиницијативно терапију. Ако лекар пропише терапију, пацијент не треба да се боји компликација, јер је много мања учесталност компликација лечених болесника, него нелечених.

Фото: Новости

Деца са 10 година могу добити мождани удар - билошка терапија као лек

Пацијенти у веома високом кардиоваскуларном ризику, који другим видом терапије не постижу резултате лечења,  а притом су имали срчани или мождани удар, представљају кандидате за биолошку терапију. 

- Често су то пацијенти који имају урођено високе вредности холестерола и имају убрзану атеросклерозу. Шта то значи? То значи да су у питању деца која већ с десетак година могу добити мождани удар. Та деца су апсолутно кандидати за биолошку терапију у неком моменту. Међутим, овај вид лечења је веома скуп. Тренутно је у Србији свега десет пацијената на биолошкој терапији. Ако узмемо у обзир статистику, која нам каже да је фамилијарна хиперхолестеролемија заступљена у популацији с учесталошћу од 1 према 250, то је једна огромна диспропорција – објашњава докторка, истичући да су фактори ризика за настанак коронарних болести исти данас као и пре 20-30 година, али да смо данас много упућенији у њихову тежину, као и да имамо ефикасније начине њиховог лечења.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗАХАРОВА БРУТАЛНО ОДГОВОРИЛА АНАЛЕНИ БЕРБОК: Шта је са америчким војним базама у Немачкој?

ЗВАНИЧНА представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова одговорила је на изјаву немачке шефице дипломатије Аналене Бербок о руским базама у Сирији, подсетивши је на америчке војне базе у Немачкој.

03. 01. 2025. у 19:49

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

БИЋЕ ПУНО СНЕГА, ЧАК И У БЕОГРАДУ: Метеоролог дао прогнозу за празнике, па открио какво ће бити лето и све изненадио

ГОСТ јутарњег програма "Новости" био је метеоролог Иван Ристић који је говорио о томе какво нас време очекује после празника, али и током лета и целе године.

03. 01. 2025. у 20:35

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

КАКО ДАНАС ИЗГЛЕДА ТИТОВ СИН: У пензију отишао као хрватски дипломата, живи ван очију јавности, а ћерка је његово највеће богатство (ФОТО)

АЛЕКСАНДАР Мишо Броз, син Јосипа Броза Тита, након завршетка своје успешне дипломатске каријере провео је последњих десет година углавном далеко од очију јавности.

02. 01. 2025. у 17:07

Коментари (0)

ШОК ЗА ГОРАНА ИВАНИШЕВИЋА: У тим Елене Рибакине враћа се суспендовани тренер пред Аустралијан опен