РОБИЈАШНИЦЕ ПУНЕ УЗОРНИХ СЕЉАКА: Грешка коју је Тито признао, вођена погрешна политка према селу

У НОВОМ КНЕЖЕВЦУ демонстрације против кулака нису успеле, јер се није одазвао довољан број људи. Партијски активисти су критиковани за опортунизам и недоследност: "Упуштају се са кулацима у израчунавање правилности њиховог обрачуна, па кад (јер не умеју да рачунају) седну на кулаково тврђење да он (ето и рачун каже) нема жита, онда говоре: "Па што су ме онда код тебе послали.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

" У Карловчићу чак и бивши чланови партије раде против откупа, а чуле су се и пароле: Доле Тито, живео краљ Петар! Нећемо да бирамо комунисте, као и да ће се са комисијом обрачунати као у Бежанији. У Врбасу је већа група кулака демонстрирала пред одбором, а најгрлатији је носио Устав и викао: "Видите народе како одбор крши Устав!" Једна група се спремала да иде код маршала али је на железничкој станици Удба протурила међу њих вест да ће бити хапшења, једног је ухапсила па су одустали од пута. Требало је да иде око 50 сељака, али је на станицу дошло 20, касније су ухапшена још четири.

ПОБУНА У ДОЛОВУ 1947.

У овом јужнобанатском селу поред Панчева крајем фебруара 1947. дошло је до масовне побуне против сеоских власти и локалних партијских активиста који су вршили реквизицију жита, кукуруза и стоке, а која је оцењена као покушај контрареволуције и завере против државе. Савесни активисти су сакривене вишкове лако проналазили, јер су и сами у скривању били већи мајстори од "кулака". Миленко Попов Гоља, локални повереник за откуп, о томе каже: "Када сам био повереник за откуп, то је био најкрвавији откуп. Тада се све одузимало, почев од сламе и шапуровине (кукурузовине) до коња. Све што се могло наћи у амбару, све смо одузимали. Нама су активисти из Панчева - из среза говорили да народ око Зајечара умире од глади, давали нам неке филмове како се народ злопати на Козари и да ми морамо и насилно одузимати људима вишкова жита да бисмо отхранили тај народ. Долово је било најревосније по питању откупа у срезу. Ови из среза су притискали нас, а ми сељаке." Чести су били примери силеџијства, ноћних посета па чак и насртаја на жене откупних обвезника. Незадовољство у селу су делимично подстицали и идеолошки противници, додуше малобројни, јатаци и симпатизери одметнутог четничког команданта Васе Попова.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Револт је кулминирао када је неформална група сељака образовала комисију и почела проналазити сакривено жито код чланова партије, па и код секретара МНО Радослава Ракиџића (који су тврдили да им је то подметнуто). По хладноћи и снегу 27. фебруара 1947, окупило се испред Месног одбора око 1.500 људи, скоро четвртина од око 7.000 житеља. Као главне коловође протеста наметнули су се локални "кулаци" Петар Бишић, Ненад Јерковачки и Душан Остојин. У општој гужви и пометњи нападнут је и разоружан Јова Бебић Кнез, шеф Удбе за Панчево. Секретар партије у Долову Радослав Ракиџић је употребио пиштољ и убио двојицу сељака, Антуна Остојића и Саву Влајића (иначе непосредне комшије из улице). Маса се брзо разбежала. Миле Милатовић, помоћник начелника српске тајне полиције, лично је Слободану Крстићу Учи наредио да оде и среди ситуацију. За неки сат стигле су јединице КНОЈ и блокирале цело село. Уведене су страже и патроле, а већи број Доловаца је ухапшен и отеран у затвор у Панчеву.

Још 12 Доловаца је насело на замку агента-провокатора који је наводно тајно уписивао незадовољне људе, спремне на побуну, у четнички одред одметника Васе Попова из Острова, војводе Јужнобанатског четничког одреда. Састанци су наводно одржавани у кући Гиге Гигуља Јованова. Само два дана касније, 15. марта 1947, похватани су сви завереници на челу са војводом. Васа Попов и Жива Војиров (ухваћени код Брзе Врбе у тренутку кад су намеравали да пређу Дунав) и јатак Богдан Вукосављев осуђени су на смрт пред Окружним судом у Панчеву, а 24. марта 1947. и стрељани. Остали су добили казне од 12 до 15 година које су одлежали у С. Митровици (осим С. Болдовине који је пао са скеле и погинуо радећи као робијаш на изградњи зграде милиције у Улици 29. новембра у Београду). Само један од ових несрећних завереника је успео да умакне према Косову где му се губи сваки траг.

РОБИЈАШНИЦЕ ПУНЕ УЗОРНИХ СЕЉАКА

На процесу вођама побуне због откупа у Долову доказивана је веза са четничком групом војводе Васе Попова и удруживање ради непријатељске делатности против државе и друштвеног уређења и припрема за оружану побуну, иако оптужени с тим нису имали никакве везе нити су познавали одметнутог четника. Десет година робије добили су П. Бишић и Н. Јерковачки, Д. Остојин - 8, а још четворица учесника осуђена су на казне између пет и седам година робије. Имовина осуђених је такође конфискована. Пада у очи временска подударност побуне због откупа и оправданог револта сељака са откривањем безазлене завере коју је режирала служба државне безбедности.

Два су основна закључка: прво, у селу је било много незадовољника политиком власти (нарочито после убистава двојице због откупа), и друго, Удба је вешто искористила подгрејану ситуацију да једном пре свега социјалном бунту због бруталне политике откупа да политичку - контрареволуционарну конотацију у јавности, провоцирајући заверу и повезујући је са одметнутим четником који иначе није имао никакав утицај у селу. На тај начин се компромитовао социјални бунт због откупа, легитимисали употреба силе и ванредно стање у којем се село нашло, као и убиства двојице сељака. Њихов убица Радослав Ракиџић није одговарао већ је награђен вишом функцијом.

Фото: Музеј Југославије/ Сајт БИА/ Архив породице Јовановић/ Фејсбук/ Архив Панчева/ Википедија/ Архив "Новости" и "Борбе"

Осим ових жртава и десетине осуђених, у јесен 1947. још један "кулак" је изгубио живот. Драгомир Вујачић, пошто је затваран и батинан више пута од локалних партијских активиста, а највише од поменутог Р. Ракиџића, у јесен 1947. после ноћног привођења нађен је мртав у бунару. По званичној верзији, скочио је у бунар у шта његови најближи никад нису поверовали. И поред свега због ових дешавања срески и месни одбор као и шеф Удбе за Панчево добили су опомене због млаке реакције, док је агилни Ракиџић касније чак догурао до директора Југословенског речног бродарства.

Смедеревске демострације, јул 1950. Око 600 сељака из смедеревског краја, углавном из Гроцке, допешачило је до Београда, где су се пожалили на "бирократску самовољу" локалних власти. Пошто им је обећано да ће узроци њиховог незадовољства бити уклоњени, они су се вратили кућама. У јануару 1951. неколико локалних руководилаца из овог краја су похапшени као присталице Информбироа, а затим и 40 сељака учесника марша, од којих је један осуђен на смрт, а 22 на затворске казне.

И док су затвори, робијашнице и логори били почетком педесетих препуни узорних пољопривредника, њихова земља је остајала запарложена и њу су уз велику муку обрађивали мајке, жене и деца осуђених што је додатно компликовало ионако тешку ситуацију у пољопривреди. Закон о амнестији кажњених због откупа донет је новембра 1953, чиме је дефинитивно призната промашеност једне политике. Највећи доказ овоме је вапај за помоћ у храни упућен тада најљућем идеолошком и политичком непријатељу - влади САД. Помоћ је стигла, наравно не без услова, па је партијски и државни врх ФНРЈ морао да преиспита и коригује своју политику у пољопривреди.

Првих резултата је било постепено 1951. и 1952 - укидање мера обавезног откупа пољопривредних производа и отварање простора за слободно деловање тржишта. Економске, политичке и социјалне последице политике откупа као и читавог концепта развоја аграра биле су дуготрајне и тешко излечиве. Сељак је осиромашио и веома споро се опорављао од материјалног пустошења који му је нанео откуп. То је, између осталих, један од разлога због којих је пољопривредна производња доживела опоравак тек крајем педесетих година прошлог века.

Препоручујемо

Друштво

1 7

ГЛАВА СЕ ГУБИЛА ЗБОГ ПЕДЕСЕТ КИЛОГРАМА ЖИТА: Терор локалних партијских активиста приликом планског откупа

15. 02. 2023. у 17:00

Друштво

1 7

ВОЈВОДИНА ХРАНИЛА ЦЕЛУ ЈУГОСЛАВИЈУ: Прогон сељака после замерки политици КПЈ од стране совјетског руководства

14. 02. 2023. у 17:00

Познати

0 0

МУЖ КАТАРИНЕ ЖУТИЋ: Познати музичар - годинама су крили везу, упознала га док се разводила, није јој било до љубави

15. 02. 2023. у 08:17

Познати

0 0

НИЈЕ ЧУДНО ШТО САМ ПОДСТАНАР Рада Манојловић очајна након преваре: "Била сам глупа"

14. 02. 2023. у 21:58

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације