МИЛЕТИЋ ЈЕ БИО СРПСКИ ТИЋ: Иако је време затрло темеље родне куће великана Војводине, Мошорин се ипак одужио свом суграђанину

ГОТОВО сваки житељ Мошорина наизуст зна барем неколико историјских података о Светозару Милетићу, али не и где се тачно у овом омањем насељу у Општини Тител налазила кућа у којој је пре 198 година рођен овај њихов суграђанин, неприкосновени политички вођа Срба у Аустроугарској и један од најзначајнијих великана српског народа без чије темељне истрајности и страдања Војводина данас не би била север Србије.

Фото Музеј Војводине, приватна архива и Н. Карлић

 - Кућа је вероватно била ту, у центру, покрај цркве. Кад је срушена? Не зна се тачно. Али сви ми знамо да је Милетић за Србе у Угарској био сиви тић - кажу мештани Мошорина.

Осим ње, народни трибун "на свом имену" данас у Војводини има два села у Бачкој - Српски Милетић и Светозар Милетић, монументални споменик исклесан длетом Ивана Мештровића на централном тргу у Новом Саду, граду коме је лично наденуо друго име Српска Атина и био градоначелник у два наврата. И неколико школа од Врбаса до Земуна носи његово име.

Своје политичко деловање двадесетдвогодишњи Милетић, студент права, започео је револуционарне 1848. године. У целокупном српском народу убрзо је стекао велики углед.

За своје идеје, како је забележио академик Чедомир Попов, жртвовао је све: своје материјално благостање, лично и породично спокојство, слободу, своје физичко и ментално здравље.

Милетића, снажног борца за национална права свога и других немађарских народа, са геслом "Борити се, а не молити", угарске власти нису могле мирно посматрати нити толерисати његов огроман утицај и популарност.

Народни трибун и чланство његове Српске народне слободоумне странке изложени су разноврсним притисцима. Први пут Милетић је ухапшен 1870. године под заједничком оптужбом мађарске и владе у Београду, а поводом убиства кнеза Михаила Обреновића на Кошутњаку. Одлежао је годину дана у затвору у Вацу и на крају као недужан ослобођен оптужби. То његово тамновање још више је повећало његов углед међу сународницима.
Пет година доцније, када је у Херцеговини и Босни избио "трећи српски устанак", којим је отворена нова велика источна криза, а Србија и Црна Гора 1876. ушле у рат против Турака уз политичку, па и материјалну подршку Милетића и његове странке, угарска влада одлучила је да га дефинитивно сломи и уклони са јавне сцене. Ухапшен је 5. јула 1876. у свом стану у Новом Саду. Дуго је држан у истражном затвору циничног имена "Фортуна" у Будиму, да би тек 1878. на монтираном процесу био осуђен "за велеиздају" на пет година тешке тамнице.

Милетићево тамновање имало је кобне последице по Србе у јужној Угарској. Најутицајнија Српска народна слободоумна странка Срба била је обезглављена, присталице су почеле да се осипају, а у самом руководству странке уследила су превирања. Физички и духовно оронуо, Милетић је помилован и ослобођен крајем 1879. године. У Новом Саду дочекан је Змајевим покличем: "Диж'те децу из колевки да запамте његов лик!" После опоравка, у периоду 1880-92. године, вратио се политичком животу, али не задуго.

Све жеље Срба за очување идентитета мађарска влада је игнорисала. У таквим условима, скрхан болешћу, Милетић је 1882. дефинитивно сишао са политичке сцене. Његова странка се потпуно распала две године доцније, а он, стар, изневерен и немоћан, у Вршцу, у кући свог сина Славка, лекара и будућег вишеструког министра у Влади Србије, поживео је до 4. фебруара 1901. године.

Политичка мисао која је иза њега остала носила је, међутим, трајне историјске вредности. Седамнаест година доцније његов зет и настављач идеје о припајању Краљевини Србији, Јаша Томић, на Великој народној Скупштини у Новом Саду изговорио је чувену беседу: Јесмо ли добро урадили припојивши се Србији? Ако питамо срце, казаће - учинили сте по мени, ако питамо памет, и оно ће нам то казати." 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације