СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СТВАРАЊЕ МИТА О СРПСКОМ ХЕГЕМОНИЗМУ: Како су Немачка и Коминтерна упорно наметале кривицу нашем народу

СВЕТ у коме живимо одавно је, а посебно y захуктале последње три-четири деценије, постао чудовишно сложен и осетљив систем.

Фото Архива /Историјски додатак

Иво Андрић, наш једини нобеловац, у "Знаковима поред пута" записаће да је страст за истином прошлости најбољи израз животне снаге у човеку и нарочит облик његовог поштовања самог себе и додаће да су све Дрине овог света криве; никад се оне неће моћи све ни потпуно исправити, али никад не смемо престати да их исправљамо.

Овакво разумевање повести и предосећања будућности нашег нобеловца требало би чешће да имамо на уму када тумачимо и вреднујемо догађања из даље или ближе историје поготово у покушајима да разоткријемо корене оптужби за кривицу Србије и српског народа за готово све што се дешавало у овом делу Старог континента.

А све је започело после Првог светског рата, из кога ће ти исти Срби изаћи као једна од земаља победница, и када је последњи немачки цар Вилхелм II, приликом абдикације, рекао:

- Срамота, шачица Срба је одлучила рат!

ПОЛА године доцније, на Париској мировној конференцији, закључен је Версајски споразум између савезника Антанте и Немачке. Немачка је, у складу са овим уговором, признала кривицу за рат. Морала је да врати неке територије околним државама, да плати ратну штету пет милијарди долара, и да победничким државама да сву своју трговачку морнарицу.

Фото Архива /Историјски додатак

Укупна сума је била огромна. Дисциплиновани, педантни и пословни, Немци одмах ступају у акцију. Циљ је да са себе скину одговорност за избијање рата. Ангажују огроман корпус научника. Новац се није штедео. Ређају се научни радови, летописи, часописи, докторске дисертације, књиге... Најагилнији у овом научном и добро плаћеном заносу су Американци. Данас постоји много докумената који доказују ове тврдње, а посебно књига "Посезање ка светској моћи" Фрица Фишера, немачког историчара, који се бавио узроцима Великог рата.

Први корак у овој операцији је био да се докаже да је Србија организовала атентат на престолонаследника 1914. у Сарајеву. Други корак је био да се сва кривица и одговорност пребаце на царску Русију, која је објавила рат Аустроугарској по њеном нападу на Србију. Порука је јасна: доказати да Немци не сносе одговорност за избијање рата и самим тим се ослобађају плаћања ратне штете.

Фото Архива /Историјски додатак

АНАТЕМА на Србију је бачена. Тај однос према Србима биће подједнак како у Европи, тако и у првој и другој Југославији. И не само то, колективну кривицу Срба за све недаће васцелог света прокламоваће и прва комунистичка држава - СССР, као и њена творевина Коминтерна, која је била организација свих комунистичких партија света. И сви они у домену својих интереса смишљали су казну за овај "реметилачки народ" на Балкану.

Све конструкције о прагреху српске државе преузимају немачки и аустријски марксисти који су се свили око "црвене Русије", Лењина, Троцког, Стаљина и диктатуре пролетеријата. Наравно, и са кључним позицијама у главном штабу Коминтерне. Они исти марксисти који ће у парламентима Немачке и Аустроугарске, у освит прве светске катаклизме, гласати за ратне кредите, док ће социјалдемократе на челу са Димитријем Туцовићем, у Скупштини Србије, дићи руке "против".

Став Коминтерне је јасан. Југославија је вештачка, версајска творевина, Срби су хегемонисти који уживају привилегије на експлоатацији осталих народа, и свим средствима ту државу треба рушити. Полемика између Симе Марковића, једног од челника и оснивача Комунистичке партије Југославије, и Јосипа Висарионовича Стаљина, о природи и настанку државе Јужних Словена, даће ветар у леђа Коминтерни, па самим тим и руководству КПЈ.

Фото Архива /Историјски додатак

СВЕ ДОСЛЕДНИЈЕ се кристалише став да је стварање версајске Југославије била окупација Хрватске, Далмације, Словеније, Црне Горе, Македоније, Косова, Босне и Војводине од српске војске. Србија је за њих она територија коју ће пола века касније њихови наследници назвати "ужа Србија". На челним позицијама у КПЈ је све мање српских комуниста. Многи од њих који су били у Совјетском Савезу се изјашњавају да су Хрвати или Црногорци.

Све ово се озваничава најпре на Трећем конгресу КПЈ који је одржан у Бечу јуна 1926. године, а "права мера" Србији и Србима је "узета" октобра 1928. године на Четвртом конгресу КПЈ у Дрездену. Тада је донета одлука о стварању независних држава Хрватске, Словеније, Македоније (независне и уједињене), "независне и уједињене Албаније" (мисли се на присаједињење Косова и Метохије Албанији) и о отцепљењу северне Војводине и њеном присаједињењу Мађарској. Свим националним мањинама - Албанцима, Мађарима, Бугарима..., признато је "право на отцепљење и оружани устанак". Црногорци и Македонци су проглашени нацијама.

На Дрезденском конгресу донета је и резолуција о сељачком питању. За сељаке из Србије је речено да су они у функцији великосрпске хегемонистичке буржоазије. А гле чуда, у току одржавања конгреса, од 3. до 15. новембра, у Рачи Крагујевачкој и околним селима долази до побуне сељака, оних који "експлоатишу сељаке из других делова Југославије". Разлог побуне је њихов катастрофалан социјални и економски положај. Жандармерија је ову буну Шумадинаца брзо и ефикасно угушила. У годинама које ће наступити, народ из овог краја ће из револта углавном гласати за Хрватску сељачку странку.

После Дрезденског конгреса, КПЈ је подржавао све националистичке покрете против српске превласти, укључујући Косовски комитет, ВМРО и усташе. У септембру 1932, кад усташе организују тзв. Велебитски устанак, КПЈ прогласом у партијском органу "Пролетер" поздравља усташки покрет и ставља се потпуно на његову страну. Од средине 1933. године ЦК КПЈ је покренуо лист "Хрватски пут".

МОДЕЛ српске кривице пренет је и у нову Титову Југославију. Идеје са Дрезденског конгреса су дефинитивно озваничене већ легендарним Уставом из 1974. којим је Србија сведена на "ужас", како је народ називао појам "ужа Србија". Коминтерновска замисао о свођењу Србије на "праву" меру практично је остварена. Улога Срба у тим процесима није занемарљива. Још је Стеван Сремац давно забележио једну чудну особину нашег менталитета:

- Кад Србин хоће да се покаже да је објективан, он пређе на противничку страну!

Распад земље деведесетих година активирао је деценијама смишљане казне за Србе. За све, ама баш све што се кувало у "балканском лонцу", искључиво су поново били криви Срби.

Фото Архива /Историјски додатак

Кажњавање Срба као вечитог реметилачког фактора није се више сводило само на потирање српског националног бића. Овог пута примењен је пакленији план. Бомбардовању најважнијих индустријских комплекса, чији је циљ пре свега био уништавање економије, придружен је неолиберални концепт. Неконтролисана приватизација и ликвидација успешних предузећа довели су до тога да имамо разорену привреду, осиромашени народ и банкротирану основу за наш преко потребан брзи економски преображај.

И ПОРЕД свих порука да заборавимо прошлост и историју и да се бавимо будућношћу и просперитетом, и колико год те поруке биле конструктивне и плодотворне, не смемо да заборавимо како, зашто, због чега и од кога смо доведени ту где јесмо. За наук, да не понављамо исте грешке.

После толиких лутања, заблуда и националних трагедија, морамо да се одупремо покушају да нам наметну јарам геноцидности. Да ли ће господари света успети у томе, умногоме зависи од нас.

Можда нам у томе помогне анегдота када је министар одбране Енглеске, уочи рата са нацистичком Немачком, дошао код премијера Черчила с предлогом да се повећа војни на рачун смањивања буџета за културу, а овај цинично рекао:

- А чиме ћемо онда г. министре да се бранимо?

САВЕЗ СЕПАРАТИСТА И КОМУНИСТА

У ЗАТВОРУ Лепоглава почетком 1934. године долази до стварања Заједнице политичких осуђеника: хрватских националних револуционара, македонских националних револуционара и комуниста. Међу истакнутим комунистима, члановима Затворске заједнице, били су Моша Пијаде, Милован Ђилас, Андрија Хебранг, Петко Милетић... О овој сарадњи сведочи и публикација "Робија - записи хрватских народних бораца", објављена у Загребу 1936. године.

Препоручујемо

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОТИСКИВАЊЕ НАЦИОНАЛНОГ ПИТАЊА: ШТа би Коча данас рекао о јасеновачком "миту", рату у Украјини, забрани Достојевског...

03. 06. 2022. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КАРДЕЉ ПОВАМПИРИО ДУХ КОМИНТЕРНЕ: Осудом Милована Ђиласа погашена сва светла демократије у југословенској партији

02. 06. 2022. у 17:14

Друштво

0 10

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СЕБИЧАН И БЕЗДУШАН, ОД ВЛАСТИ И СТАРОСТИ: Односи између Јосипа Броза и Коче Поповића ишли су из крајности у крајност

01. 06. 2022. у 17:14

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЈАВИЛО СЕ СТАРАЧКО, ЗБРЧКАНО ЛИЦЕ: Суноврат Југославије могао се само успорити, али не и зауставити

31. 05. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације