ДРУГА СТРАНА: Карикатуре мржње

ПО ко зна који пут је председник Србије Александар Вучић искарикиран као Адолф Хитлер. Овога пута је то пре неки дан учињено на насловним страницама листа "Данас". Ова врста карикатура, иначе, припада под категорију карикатура мржње или "карикатура које мрзе" и које "могу да вам сместе злочин који нисте починили". Углавном се заснивају на стереотипима, а у овом случају на фашизму, и сугеришу не само на фашистичке склоности легалног председника државе, него и на одређену склоност друштва и народа, па и на наводну традицију на којој се оваква идеологија и пракса темеље.

Фото: D. Milovanović

Српски народ, као што је општепознато ономе ко ишта зна, никада у својој историји није показао ама баш никакве генералне склоности ка фашизму нити је он икада био на магистралном путу њене политике и државе. Напротив! Како тада, тако и сада. Учестале карикатуре мржње служе не само томе да се оцрни политички противник, него и да му се припишу такве склоности које просто вапе за политичким непријатељством. По правилу то чине они који неће да препознају фашизам, и нацизам, тамо где је он очигледан. И као непосредна пракса и нескривен чак и у симболима, као што је то, рецимо, у Украјини. Али га измишљају тамо где га нема. И онда се ту где га нема они "храбро" боре против њега и мобилишу масе за ту борбу и то баш у години када Руси и Срби славе 80 година победе над фашизмом и његовим сарадницима којих је око нас на Балкану тушта и тма. И зато треба, баш сада, учестало приказивати Вучића као Хитлера, баш као што је то својевремено чињено и против Слободана Милошевића. Реч је о примени већ уходаног и разрађиваног стереотипа сатанизовања. Јер, после пада оваквих или оваквог "фашисте" и Сотоне нама се отварају врата раја.

То је и начин да се "покрију" и учине оправданим све акције страних обавештајних служби и бројних српских "партнера" и акције западног милосрђа. Неки делови нашег владајућег естаблишмента додуше, треба то рећи истине ради, са великом и нескривеном радошћу и готово усхићењем подносе њихово "завртање руке". Али, о том потом.

Фото: Принтскрин

Иначе, да стварно у Србији има фашизма и Хитлера бојим се да би међу онима који врше ову операцију кривотворења и подлог набеђивања било пуно колабораната. Као што они сада нескривено показују велики бес према онима који се стварно боре против нацизма и фашизма на тлу Европе, тако би показали велики и конкретни ентузијазам сарађујући с њим у својој земљи.

Треба оцрнити, не само Вучића и његове сараднике, него и српски народ и његову државу и све они који је виде и доживљавају као своју матицу. И уназад и унапред. И треба применити морални бич који су сами себи дали, те самовласно одлучују ко је ко и шта је шта.

То је и начин да се оправда употреба свих средстава за борбу против фашизма и заоштравање свих сукоба у, иначе, појачано конфликтном српском друштву. Истовремено тако се врши самохероизација своје политичке опозиционе борбе против власти. Опасности су од српског фашизма, тобоже, толике да се само чека када ће се неки од тих лидера толико уживети у улогу жртве и страдалника да ће онако живи, здрави и у удобности, даће бог и људи, себе саме прогласити Розом Луксембург или Карлом Либкнехтом. Поука: реч је о легендарним социјалистичким жртвама у раном успону фашиста у Немачкој.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације