ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -АМАНДМАНИ КАО ДАНИ ОДБРОЈАНИ: Уставна решења која ће Југославију коштати њеног опстанка

Све што се догађало у нашој новијој историји ишло је као по неком пакленом плану. Или, без тога „као“. Стотине хињада Срба се побије у Јасеновцу, и то на најзверскији могући и познати начин у људској историји убијања и истребљења, уз све јаме и друга губилишта широм НДХ, а да Титови партизани нису ни покушали да то спрече, да их ослободе, да се суоче и сударе с тим апокалиптичним злом и страдањем. Не да нису успели – него нису ни покушали!

Тито и Едвард Кардељ

Чак су се и Немци згражавали над оним што се тамо догађало, као окупатори и покровитељи, док су Срби морали да траже спас и заштиту код других, питомијих и доброћуднијих окупатора – Италијана. Уместо код своје народно-ослободилачке војске.

Онда долази то подмукло и апсурдно са војничког становишта – савезничко бомбардовање српских и црногорских градова. По договору и некаквом плану, ко зна каквом, само не разумном и оправданом – Тита и Черчила. Од енглеских и америчких тепих бомби по Београду, Нишу, Лесковцу, Подгорици, Никшићу и другим нашим градовима, Немцима једва да је фалила длака с главе, а страдало је на хиљаде и хиљаде цивила, грађана, жена и деце. О рушењима да и не говоримо. По неколико пута, да се, ваљда, не заборави. Кардељ је сачувао Љубљану, Тито свакако Загреб, а Београд је, поред неколико савезничких рушења, бомбардован и на православни Ускрс 1944.

Па, Сремски фронт, на којем је непотребно, или потребно, како се узме, изгинула толика српска младеж, по неким изворима 13.000, а по другим 30.000 (Сремски фронт: Највећа победа или непотребна српска кланица, И. Миладиновић, Новости, 17. април 1922). У том напису се поставља једно од безброј логичних питања: Зашто Тито није наредио хрватским партизанима да с леђа или с бока нападну немачку војску?

СРЕДОЈЕ УРОШЕВИЋ, ратни командант Друге пролетерске и касније Сремског фронта сведочи да је од Врховне команде добио наредбу да „у прве борбене редове ставља: децу из богатих породица, затим школоване, студенте и ђаке, који би на било који начин могли да оспоравају власт, и треће, водити рачуна да по националном саставу јединице буду српске, дакле слати Србе“ (Бора Јовић, На ивици провалије, Сл. гласник, 2021).

Да би се у овом скраћеном набрајању дошло до амандмана за Устав из 1974, као правног основа за завршни чин – разбијање Југославије, неопходно је макар поменути Дрезденски конгрес (1928), на којем је КПЈ то установила као свој коначни циљ, и никада га није оповргла, иако је било извесних, привремених и тактичких одступања (Сплитски пленум 1935, Четврта и Пета земаљска конференција 1934. и 1940). Уосталом, Авној је у суштини израз одлука Дрезденског конгреса, са одложеним дејством око главног циља – разбијања Југославије, што је дошло на ред у припреми амандмана на Устав из 1974.

Све су се те мутне намере и активности припремале дуго и пажљиво, укључујући и смишљање лажних пропагандних објашењења и образложења. Амандмани се припремају пуне 4 године, од 1967. до 1971, с наводном намером да се изврши даља демократизација друштва, уз развој националне равноправности и јачање суверенитета социјалистичких република и аутономних покрајина, те сузбијања унитаризма и централизма, етатизма и бирократизма, а посебно великосрпског национализма. Тако је то објашњавао Кардељ, Титов утемељивач очигледно заједничке концепције разградње југословенске државе и њеног свођења на лабаву асоцијацију подржављених република, које ће моћи да се осамостале кад међународне околности то омогуће.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Југословенски капут без српске КОШУЉЕ

КАД ЈЕ РЕЧ о раскораку између пропагандних и стварних циљева и намера, поменимо пример одлагања конституисања КП Србије и АСНОС-а, дуго времена после свих других у Југославији. Тито је то непрестано померао и одлагао с образложењем да Срби као народ најмногољуднији, нису национално угрожени, а заправо се радило, како то објашњава наш водећи историчар Љубодраг Димић, о чекању док се у српском народу не устале решења Авноја и прихвате представе о оквирима националних ентитета (Босна и Херцеговина, Црна Гора, Македонија) које је српско грађанство сматрало српским простором. Тако је АСНОС одржан тек 11. новембра 1944, а оснивачки конгрес КП Србије маја 1945. Српском народу је на тим скуповима указан значај у борби против окупатора, али је одмах иза тога затражен одлучан обрачун с великосрпским шовинизмом. То је формално приписивано „реакционарној великосрпској клики“ у виду тежње „за освајањем туђих територија, за успостављање своје хегемоније, за денационализацију других народа, спутавање њиховог културног развоја и економског просперитета, за угњетавачку политику и шовинистичку мржњу“, као и шта све не још, а заправо се радило о окривљавању целог српског народа и његовог перманентног држања у статусу колективног кривца током целог постојања Титове Југославије. Чак је у мало увијенијој форми речено да је сам један од „основних узрочника несреће која га је задесила“ током ратних година.

Али, да се вратимо амандманима, чија се улога састојала у томе да републике претвори у националне државе. Све, сем Србије, која по тим решењима неће моћи да одлучује такорећи ни о чему без сагласности покрајина, а покрајине ће имати право да одлучују и о себи и о Србији.

Јаша Томић

ТИМ ПОНИЖАВАЈУЋИМ и бизарним одредбама Србија ће се наћи под принудном управом својих покрајина, и других, нарочито западних република. И, како који амандман, федерална држава је остајала без својих државних ингеренција – без изворних прихода, на пример, била је препуштена оваквој или онаквој вољи република и покрајина у погледу финансирања, да би на крају остала без икаквих могућности за опстанак и одбрану свог постојања. Свела се на једног човека као на једини арбитрарни и кохезиони фактор, а пошто је човек смртан, могло се већ тада назрети крај државе коју је он и направио и срушио.

Републичке границе, за које се говорило како су безначајне административне линије, постале су државне. Право народа на самоопредељење претворило се у право република на отцепљење, што су оне, уз обилату помоћ страног фактора и реализовале, и то у виду насилне и крваве сецесије, после рушења Берлинског зида, пропасти Источног блока и уједињења Немачке. За све што се у вези с тим догађало, укључујући и бомбардовање Србије 1999. године, окривљен је српски народ. Претворен је у планетарног кривца, на трагу свих измишљотина бечке србофобије с почетка прошлог века и Титове у његовој другој половини.

Нико од важних Срба није, приликом формирања прве и друге Југославије послушао војвођанског политичара и родољуба Јашу Томића – да је требало прво обући српску кошуљу, па тек онда југословенски капут.

ЗАБРАНА „СТУДЕНТА“ И КАЖЊАВАЊЕ ПРОФЕСОРА

НЕЋЕ БИТИ да уставни амандмани нису „прочитани“ у Србији и да се није видело шта се њима смера и куда та прича води. У прилог томе ево једног личног искуства. Био сам те 1971, кад су амандмани усвајани, новинар извештач са студентске скупштине, која је оштро критиковала амандмане као уставна решења која ће Југославију коштати њеног опстанка. Таква критичка мишљења су износили и многи професори Београдског универзитета, нарочито Правног факултета. Неки су због тога избачени са факултета (Војислав Коштуница, на пример), а професор Михаило Ђурић је због критике амандмана завршио у затвору. Елем, тај број „Студента“,опширним извештајем аутора овог текста, продат је у великом броју примерака, јер остала штампа није ни забележила тај скуп. Следећи, ванредни број „Студента“ у којем су интегрално објављене студентске дискусије о уставним амандманима, био је, међутим, забрањен.

ФОТОГРАФИЈЕ: Стеван Крагујевић, Музеј Југославије, Музеј Београда и архив "Новости" и "Борбе"

Препоручујемо

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -АМАНДМАНИ ЗА УВОЂЕЊЕ ПРИНУДНЕ УПРАВЕ У СРБИЈИ: Декомпоновање југословенске федерације и питање српске државности

25. 04. 2022. у 17:23

Друштво

2 7

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК -ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЧУВАО СВОЈУ ДРЖАВУ: Зашто је на Ранковићеву сахрану дошло сто хиљада грађана

18. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА ДРЖАВА ЈЕДНОГ ЧОВЕКА: Реаговања у свету на политичка збивања у СФРЈ у лето 1966. године

17. 02. 2022. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ОТЕРАШЕ ЈОШ ЈЕДНОГ СРБИНА: Реаговања у Србији после Четврте седнице ЦК Савеза комуниста Југославије

16. 02. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације