ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗЛОСТАВЉАЊА, ПЉАЧКЕ И УБИСТВА НАПРЕДЊАКА: Либерали и радикали, преузимајући власт, кренули су у хајку на претходнике
ВЛАДА напредњака Милутина Гарашанина, која је преузела власт после гушења Тимочке буне, и после српског пораза у рату са Бугарима, код Сливнице, одржала се на изборима изведеним "под ратним стањем" - само пет дана после његовог укидања, била је жртвована због сукоба краља Милана и краљице Наталије.
Владајући пар помешао је своје супружничке и политичке односе. Краљ је све више тежио аустрофилској политици, а краљица је волела да изиграва српску националисткињу - тражећи све начине да у народу буде популарнија од мужа.
Гарашанин се нашао између ње и њега и - пропао.
Краљ Милан је поверио Јовану Ристићу да заједно са радикалима формира нову владу, уз један услов - да му не намеће за министре људе који "долазе с робије", односно оне који су били осуђени због Тимочке буне.
КРАЉ је инсистирао само на једном ресору - министру полиције, где је постављен либерал Радивоје Милојковић, а за све остале министре говорио је да му се смучи када им види физиономије.
Оно што нису успели буком, радикали су успели дворским сплеткама: први пут су ушли у владу и добили тако важне ресоре финансија и војске.
Био је то велики тријумф опозиције! И радикали и либерали, после толиких прогона, робија и опозиционих мука, најзад су осетили да је власт - сласт. Београд је био преплављен "неким чудним људима". То су били депутати опозиције из читаве Србије, који су долазили да честитају улазак опозиције у владу. Уживајући што се виде са "својим" министрима, нехајно су говорили:
"Ето, свратио сам код министра на кафу и ракију!"
У читавој земљи експлодирало је опште народно весеље, које данима није престајало.
- Никад, ни о једном народном празнику, није се играло као поводом ове партијске победе - бележи Слободан Јовановић. Додајући како то више није личило на политичке манифестације него на "сватовске гозбе".
У канцеларијама је стао сваки посао, а ни министри нису стизали да се баве својим ресорима, све од примања грдних делегација.
ВЕСЕЉЕ је било узело толиког маха, а нерад је тако зацарио, да је влада морала зауздати прославу - издато је саопштење да депутације више не долазе у Београд на честитање.
Ово празновање, радикалски лист "Одјек" назвао је "величанствени народни одисај".
Али весеље се брзо изметнуло - у хајку на дотадашњу власт.
Најпедантнији хроничар Србије тог времена Слободан Јовановић, у циничном тону пише: - Либерално-радикалска весеља била су, у ствари, пијанке. И кад би се људи једном напили, њима није било доста да вичу новим министрима - живели. Они су осећали потребу да избију још по неког напредњака - без тога њихово весеље није било потпуно!
Још министри нису ни сели у фотеље, а прве ноћи кад је проглашена нова опозициона влада, весела руља дошла је пред Гарашанинову кућу. Звиждало се, викало, бучало, а онда је неко из гомиле "прешао линију мирних протеста" па су "бука и бес" замењени каменицама које су полетеле, а једна је разбила прозор.
Збачени премијер није био кукавица. Изјурио је на прозор, с пиштољем у руци. Испалио је пет метака на масу и, на срећу, ранио само једног човека, и то лакше. Оно што је масу највише изнервирало, био је презир према гомили, толики да је Гарашанин изашао са цигаретом, коју није гасио - док је пуцао, држао је међу зубима!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Чувај главу, не иди на изборе
ГАРАШАНИН је у Београду прошао јефтино, али у унутрашњости, његов режим терора био је тако омрзнут да напредњаци нису могли избећи народну освету. Злостављања, пљачке, убиства, паљење имовине... то је дојучерашња опозиција чинила дојучерашњој власти.
Убијено је чак - 140 напредњака.
Било је педесетак случајева рушења кућа напредњацима и седамдесет паљевина имања.
Цифра убијених уопште није произвољна. Напредњачки лист "Видело" објавио је проверен, поименичан списак жртава, који ни нове власти нису могле да оспоре.
Највише линчовања напредњака било је по селима где су многи кметови завршили у јарку, испребијани насмрт кочевима, а причало се и о једном случају да је тело неког напредњака било набијено на ражањ.
Народни гнев за све муке проживљене под напредњачком владом био је огроман. У алексиначком округу смислили су специјалну муку за оне који су годинама "јахали народ" - сад ће народ на јаше њих! Узјахивали су напредњаке и бичујући их као коње, терали их око села.
Линчовање се није, ипак, проширило на читаву Србију. Масовни прогони забележени су у пожаревачком, ћупријском, зајечарском и алексиначком округу, што се објашњавало и осветом за Тимочку буну.
Иако су напредњаци оптуживали власт да је подстицала линч, истина је - да га није спречавала.
НОВИ избори расписани су за 17. септембар исте, 1886. године.
Напредњачки лист "Видело" објавио је проглас припадницима странке: "Чувајте главе своје, не идите на биралишта!"
Новим изборима руководио је министар унутрашњих дела Радивоје Милојковић, и то по старим Чумићевим традицијама: у част избора прво је отпустио осам окружних и десет среских начелника и 30 полицијских писара.
Новопостављена либерална (тачније либералска) полиција радила је за своју странку, ипак, само у потаји и испод руке - плашила се да не расрди коалиционог партнера, радикале, са којим су везе почеле да попуштају.
- Од 146 посланика - на десет места избори су били "покварени" - а либерали су добили само 59 места, наспрам 87 радикалских.
ПОЧЕЛО је ценкање у коалицији. Коме ће краљ доделити своје мандате - имао је по Уставу право да именује трећину парламента. Развила се жива изборна математика - радикали су вукли на своју, а либерали на своју страну, а Ристић је, тежећи да очува коалицију, предлагао краљу да уравнотежи број посланика у парламенту на 99 према 99. Краљ је учинио по своме: 103 према 95. И то за краљу мрске радикале!
Откуд такав преокрет код Милана Обреновића?
Разлози су долазили - из Европе, као и свих година у 21. веку, склоне мешању у наше изборе. Либерали Јована Ристића процењивани су за веће словенофиле и русофиле од радикала, па је Аустроугарска утицала на Милана да их "мало поткрати". Сматрајући да би, уколико дође до рата (због бугарског питања рат између Русије и Аустроугарске изгледао је неизбежан), Ристићев кабинет "одвукао Србију на исток".
Коалиција се, тако, распада, и краљ Милан даје мандат пуковнику Сави Грујићу да формира прву радикалну самосталну владу. Јер, Србија је велика тајна!
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Каменице пљуште у супу
ПРВИ слоган напредњачке странке гласио је: "Закон, слобода, напредак". Касније, њихов страначки лист "Видело" избацио је други слоган: "Ред, рад и законитост", уз образложење да ове три речи сажимају цео програм странке. Ова странка је основана, као и радикали и либерали, 1881. и њен програм потписало је више од 120 посланика, између осталих, и они који су, два дана раније, потписали Пашићев програм Радикалне странке (Један човек у две странке - тиме је, у ствари, почео наш вишестраначки живот!).
Била је то странка слободоумне, западњачки оријентисане интелигенције - за разлику од русофилских радикала, и словенофилских либерала - да би се претворила у класичну странку из које су ницале "дворске владе". Напредњаци под Милутином Гарашанином настојали су да постану монополска државотворна странка: државне разлоге стављали су испред свих других, владајући - уз презир према народу - политиком чврсте руке, уз јак ослонац на полицију и династију. Била је то прва странка која је "срасла" са државом, у којој су страначки и државни интереси сматрани за једно исто - а владавина таквих странака обично завршава у терору.
ДВЕ године касније, 14. маја 1889. године, напредњаци су, сада у опозицији, у Београду држали Главни збор своје странке. То је требало да буде њихов одговор онима који су, после линча 1887. и потпуног напредњачког пораза на изборима за Уставотворну скупштину 1888, тврдили да напредњака више нема у земљи, и да су им радикали "семе затрли".
Збор је држан у башти "Велике пиваре", која се граничила са парком Министарства финансија. На збор су пуштани само позвани, а грађани су само могли да слушају и гледају "преко плота". У парку Министарства окупила се гомила грађана, много младих људи. "Махом ђака", стоји у потоњим извештајима радикала. "Махом дечурлије и мангупарије", пише у напредњачким извештајима.
ШТА су ти махом ђаци или махом мангупарија, учинили?
Кад је збор завршен, практично по команди, из парка су полетеле каменице, као знак да напредњацима, ни после две године од силаска са власти, народ није заборавио "сејменски терор", гушење Тимочке буне у крви, прогоне радикала... Неколицина напредњака је била погођена и повређена. Полицајци који су обезбеђивали збор растерали су изгреднике.
Око две хиљаде напредњака који су присуствовали партијском "конгресу", мирно се разишло. Лидер напредњака Милутин Гарашанин, са стотинак другова, остао је на ручку. Тек што су сели за постављене столове, каменице су поново почеле да пљуште у супу!
Камење је падало у потпуној тишини, без иједног узвика. У први мах се није ни видело одакле - као да пада са неба, као природна непогода.
А ЗАТИМ, са каменицама и моткама, присталице радикала, или како у једном опису догађаја стоји - разна гуламферија, улети јуришајући на башту. Напредњаци - трк у зграду "Пиваре". Али, јуришници који су кренули у политички обрачун моткама, нагло променише смер, па право за оне столове где је био постављен банкет. И тек кад смазаше шта се ту нашло, јурнуше на зграду. Тад полетеше каменице, мотке, уз усклике.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Теразије судбинско место сукоба
Министар и управитељ вароши дуго су убеђивали застрашене напредњаке да сад, кад су они ту, смеју да изађу, јер им се ништа неће десити. И кад су напредњаци најзад кренули кришом да излазе, засуше их опет каменицама.
Под кишом каменица жандармерија је пратила народњаке улицом Милоша Великог, па на Теразије. А тамо је настала нова гужва.
Напредњаци су се бранили како су могли, било је гушања, потезања ножева, пуцања из револвера... Један метак оборио је на земљу неког младића. Из гомиле су се чули повици:
- Уби га Гарашанин!
Гарашанин би био на месту линчован да га пријатељи нису заклонили својим телима и одвукли у Министарство унутрашњих дела, које је било у близини.
Ту ноћ Гарашанин је преноћио у гостионици, јер код куће није био сигуран.
Сутрадан се, с породицом, склонио чак у београдску тврђаву.
- Пред навалом гомиле на "Касину", напредњаци су скакали кроз прозоре, бежали на таван. Ко би пао у руке гомили зло би прошао. Један поп који се једва искобељао из руку руље, виђен је како јури улицом сав крвав - причали су очевици.
Највише је страдала сама гостионица - прозори, столови, столице, огледала, лампе... све је било поразбијано и излупано. А и чекмеџе с дневним пазаром, у жару политичке борбе, обијено је и испражњено. Док је гломазна, тучана главна каса, која се није могла обити, била из беса преврнута.
Жандармерија, иако је била на лицу места, није могла да спречи тучу напредњака, и демолирање "Касине".
МИНИСТАР унутрашњих дела Коста Таушановић покушао је својим беседама да смири народ. Народ му је викао "живео" и настављао да бије и руши.
А радикали су три пута јуришали!
После напада на "Касину", јурнули су на Гарашанинову кућу, а после и на напредњачку штампарију.
Гарашанинову кућу успели су да одбране његови пријатељи, одвраћајући масу. А кад је руља стигла до штампарије, тамо су је чекали кордони жандарма, и све се завршило мањом штетом.
У девет увече, мир је завладао у београдској чаршији.
Сутрадан око десет пре подне, народ је кренуо у јуриш на Пандилову механу, јер су чули да тамо има напредњака. Механа, ипак, није страдала као "Касина", али су зато страдали напредњаци у њој. Заиста их је било. Двојица су тешко повређена и морала су бити пребачена у болницу.
Жандармерија је потискивала народ колико је могла, али нереди су заустављени тек када се појавио министар Таушановић, који је овога пута, са својим беседама учинио већи утисак на народ него дан раније. Доводио је за собом и више жандарма!
Тако су завршени такозвани Мајски нереди. По полицијским извештајима, тих дана у Београду је повређено 30 напредњака, четири изгредника (од којих је један умро) и 20 жандарма.
Јер, Србија је велика тајна!
НАПРЕДЊАЦИ ОДЛАЗЕ У ИЛЕГАЛУ
ОДБАЧЕНИ од круне, тучени од народа, напредњаци више нису видели сврху свог постојања и 18. децембра 1896. партијске вође одлучиле су да се Напредна странка - распусти, пошто странка "више нема погодаба, потребних да свој политички задатак озбиљно врши". У прогласу, који је потписао М. Гарашанин, напредњаци се позивају да, "независни од партијске обавезе", остану верни Србији и Престолу. На политичкој позорници Србије, између многих "левих десница" и "десних левица" није се појавила ниједна класична конзервативна партија, као што је била напредњачка.
ПИШТАЉКАМА И ЧЕГРТАЉКАМА НА ЖАНДАРМЕ
СУКОБИ су избијали и због правог позоришта, и то у Београду, на представи "Рабагаса". У комаду се исмејавала демагогија, а француски аутор притом је мислио на француске политичаре, али је управа позоришта то вешто преправила, као да се исмејавају радикали. А радикали се нису дали исмејавати. Представа је прекинута одмах после првог чина - пиштаљкама и чегртаљкама. На представи је био и министар Гарашанин, који је позвао жандарме, да демонстранте са пиштаљкама избаце из сале. Туча између публике и жандара, која је почела у сали, наставила се на улицама, испред позоришта, и трајала је неколико сати.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)