ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ВЕКОВНА БЕЧКА ШКОЛА СРБОФОБИЈЕ: Однос Запада према српском народу се не мења од сеобе у Русију
ТРЕБА онемогућити, пре свега, да ти Срби служе као братија у истим пуковима. Да се читаве породице, и сродства, населе тако у иста села. Они се, Расцијани, крећу као братства, рођаци, фамилије, а у томе је опасност. Као овце они нагрћу једно за другим, свуда. Сад су наумили да се одселе у Росију. Ко зна шта ће измислити сутра."
Ово је цитат из друге књиге "Сеоба", нашег великог писца Милоша Црњанског, а изговара га бечки "комисар" Гарсули, у пролеће 1752. године, послат из Беча да "заведе, међу Расцијанима, реда". Могао би он, иначе, да се зове и Валентин Инцко, или Педи Ешдаун, или Карл Шмит, или пак Лајчак или Билчик, као штo им је и статус променљивог назива: од оберкригскомисар до администратор, извештач, посредник и шта све не, али је улога била и остала увек иста - да завођење реда међу Србима значи кажњавање и санкције, обмањивање или бомбардовање, како кад "Двор" у Бечу или, касније, у Бриселу, Берлину или Вашингтону, одлучи.
Док је претила турска опасност, Срби су били живи штит Беча, а то значи и Европе. "У одступници до Беча, последњи су били Расцијани", пише Црњански, "а у претходници до Београда, први они." А сада: "У Бечу се зна, говорио је Гарсули, да је турским ратовима одзвонило. Рата више неће бити. Та гомила више није ни потребна. Па нека иду одкуд су и дошли". О томе, каже, зна и царица. Њена жеља је да се тај народ који је заузео толику територију краљевства хунгарскога, сведе на праву меру. Шта би они хтели, вели, зар се може замислити да буду као нека држава у држави. Status in stato? "И сам Бог је, каже, решио да се из Европе истерају Турци, а и ти Расцијани, ако треба, са њима". Па, затим: "Цео овај део Европе има да се европеизира. Администрација има да буде немачка и наређења да долазе из Беча". "Ум човеков не може да трпи, узвикује разгоропађени 'комисар', да све бечке планове и програме развоја и напретка, израђене по логици, омете та гомила косматих, урличућих Срба".
ЕВО ВЕЋ трећи век како се спроводи тај план бечких и берлинских "комисара", а од пре неког времена бриселских и вашингтонских. Упорно и немилосрдно. Ствари су од те Гарсулијеве казнене експедиције отишле далеко и дубоко, тако да оно што је нервирало бечки двор половином 18. века неупоредиво је с оним што се догађало касније, у два светска рата нарочито, али и између њих. Тада су се српски смртни грехови, како их је изложио бечки "комисар", а у роману реконструисао Црњански, састојали у томе што не праве улице под правим углом, што своје мртве сахрањују тако што их до гробља возе у отвореним сандуцима, што нису хтели да носе униформе које је Аустрија заводила, што су заузели велику територију, као и што се из њихових села, у којима су претежно живели у беди, стално чула песма... И шта све не, све горе од горег од тих "непоћудних" Срба или Расцијана. А онда би уследиле казне, стрељање или тамничење коловођа, батинања упорних, расељавања. Данашњим језиком речено - етничка чишћења.
Радило се наиме о томе да је "Царство било решено да од Расцијана који су до тада били само војници ћесара, начини сељаке, камералне наполичаре, господе краљевства хунгарскога". Бежећи својевремено испред Турака, Срби су потражили спас у аустријском царству, али ту нису препознали своја очекивања, па се зато у њиховој свести појављује Русија. Били су разочарани и обманути, без обећаних права и статуса. Све је у том бечком хришћанству било противно њиховом надањима. Беда, лаж, неправде, велика превара а не хришћанство. Турци су им се сад чинили као господа, а бечки "комисари" су им личили на фукару. Цео један народ желео је да оде од таквог хришћанства, у даљину.
И отишао је, с тим што се један део њих настанио управо тамо где се сада води рат. То је и био повод да управо сада призовемо Црњанског у сећање и помоћ.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
Преливање сатанизације Срба
СВИ ТИ БЕЧКИ анимозитети према Расцијанима ће се увећавати и преливати на Берлин и на цео западни свет, а заслуге све више заборављати и нестајати, да би се два и по века касније претвориле у прави један океан мржње и сатанизације. И обрнуто: све оно што нас је као цунами запљуснуло деведесетих година прошлог века, на размеђи према новом миленијуму, имало је своје изворе у бечкој "школи" србофобије. Она, наиме, вуче дубоке и далеке корене из ранијих векова и то је Црњански генијално артикулисао у својим књигама о сеобама као о некој врсти српске историјске судбине.
Велике преваре и неправде с којима су се Срби суочили већ на самом преласку из своје Сервије и турске мухамеданске власти, у аустријску, хришћанску, пратиће их до данашњих дана. Три велике уцене - прва у виду бечког ултиматума Србији 1914, друга приликом отказивања приступања Тројном пакту 1941. и трећа у Рамбујеу 1999. (све три у марту месецу), резултирале су ратним страхотама у Првом и Другом светском рату и НАТО бомбардовању Србије. Чак и два, да тако кажемо, успела мировна споразума - из Дејтона 1995. и Куманова 1999 - крију у себи велике преваре, попут оних из 18. века о којима пише Црњански: после Дејтонског споразума и успостављања мира у Босни, више од 80 ингеренција Републике Српске поништено је и пребачено на Сарајево, а највећи погром Срба на Косову догодио се после потписивања Кумановског споразума и преузимања одговорности за мир и безбедност на Косову од Уједињених нација, а заправо од НАТО. Иако су гласали за Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и њом признали државну целовитост Србије, Американци, осам година касније, признају српску покрајину Косово и Метохију за самосталну државу.
Историја нас, наиме, учи, стицајем околности чак и она из 18. века, да су Немци, а са њима и остали западњаци, Американци и Енглези нарочито, инфицирани патолошком потребом да буду надређени другима, да не одустају од својих намера и циљева без обзира на споразуме и договоре, усмене или писане, свеједно. Србима су тада, притиснути опасношћу од Турака, гарантовали права и статус, све док опасност није прошла. Онда су то "заборавили" и окренули лист ка малтретирању и кажњавању. Тако исто је и сада: "заборавили" су, на пример, на формирање заједнице српских општина на Косову, као кључног дела Бриселског споразума, који је, иначе, прилично неповољан по нас, али би вероватно релаксирао тензије на овом подручју Србије и Балкана.
"Заборавили" су и на Минске споразуме, а да не говоримо о договору после Хладног рата о неширењу НАТО на исток. Овог рата, да је то испоштовано, свакако не би ни било. Обећања, што би рекао народ, лудом радовања: договори и споразуми су служили, очигледно, само за куповину времена, док су "на терену" опкољавали Русију НАТО базама и лансирним рампама.
Уз све то, суочени смо ових дана са огромним притисцима на Србију да, поводом руске интервенције у Украјини, осуди Русију, да јој уведе санкције, или, како кажу, да мора да усклади своју спољну политику са ЕУ. Али, дозволимо и потребу за политичким прагматизмом, уз свест о томе да свако прагматизам, како је говорио један српски мислилац, пре или касније, удари у зид. Елем, да нисмо гласали за Резолуцију Генералне скупштине УН, остали бисмо без 400.000 радних места, од чега велики део потиче од немачких и осталих западних инвестиција. Веровали смо да су те инвестиције економске а не политичке категорије, а ево испоставља се супротно. Што би рекли стари Грци, чувај се Данајаца и кад ти дарове носе. Не спочитавајући Немцима поново ни два светска рата, ни разбијање Југославије и подстицање крвавих грађанских ратова, не можемо а да себи не поставимо питање и потребу преиспитивања таквог, рањивог и једностраног правца економског развоја који решава неке проблеме, незапослености пре свега, али отвара неке нове и дубље - довођења у питање наше политичке независности и слободе, укључујући и војну неутралност.
Захваљујемо Архиву Војводине за помоћ при реализацији "Историјског додатка"
Препоручујемо
НОВИ ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК – “СЕОБЕ КАО СУДБИНА“. У понедељак у "Вечерњим новостима"
13. 03. 2022. у 15:39
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (1)