ПРИЧА О РУДАРЕЊУ НИЈЕ ТЕК ЛЕГЕНДА: Шта су показале досадашње археолошке претраге у деловима општине Параћин

ЕКИПА археолога истраживача у првој половини 2020. године обавила је детаљну претрагу западне обале Велике Мораве на територији параћинске општине која обухвата равничарски појас и брдовите источне обронке планине Јухор.

Атар села Својново, Фото Документација завичајног музеја Параћин

Те године, у циљу побољшања система заштите археолошке баштине, започете су систематске претраге терена - рекогносцирања - на територији општине Параћин, а захваљујући живој активности параћинског музеја од његовог оснивања, до тад су сакупљени подаци за приближно 120 археолошких налазишта. Међутим, на западној обали Велике Мораве је било евидентирано само седам налазишта од праисторије до средњег века, што по густини није одговарало осталим равничарским деловима централног Поморавља, каже у разговору за "Новости" др Весна Вучковић, музејски саветник Завичајног музеја у Параћину и постдокторант Археолошког института Универзитета у Хаифи (Израел).

- Из тог разлога, али и због јаке речне ерозије Велике Мораве која већ деценијама "једе" обале и односи хектаре ораницa, сматрали смо да ова област има приоритет у погледу теренских мапирања. Тако смо у периоду од 26. фебруaра до 7. марта пре две године обавили детаљну проспекцију терена на поменутом подручју и утврђени су прецизни положај и границе већ постојећих и новооткривених налазишта.

Др Весна Вучковић, Фото З. Рашић

Поред Вучковићеве, која је руководила истраживањима, у екипи су били још коруководилац Војислав Филиповић са београдског Археолошког института, Мирко Вранић, са Филозофског факултета Београд, Јасминка Богић, из Завода за заштиту споменика културе Ниш, те Душан Каличанин и Марко Пекић из параћинског музеја.

Поједини археолошки налази су навели на размишљање о рударењу, јер легенда каже "...да је кнез Лазар овуда обилазио неке своје рудокопње". Једна друга легенда помиње да је на потесу од Крушевца, уз Велику Мораву до Јагодине, био велики град, a "средина те вароши је Ан, место између Поточца и Својнова".

Потврда о постојању цркве у Рашевици, Фото Документација завичајног музеја Параћин

- Наша истраживања потврдила су да идеја рударења или обраде руде нису само легенда и због тога су у плану истраживања технологије добијања и обраде гвожђа у овом подручју, што би био јединствен подухват у овом делу Балкана. Детаљна истраживања су такође потврдила интензивну насељеност на потезу Ан, око обале Велике Мораве и дуж Својновачког потока према планини Јухор, у јужном делу истраживаног подручја. Овај терен је издигнут за неколико метара у односу на северни део и мање подложан поплавама и променама тока Велике Мораве - истиче наша саговорница.

Атар села Својново и Поточац, Фото Документација завичајног музеја Параћин

Са друге стране, додаје др Вучковић, приметили смо интензивно насељавање побрђа током готово целе праисторије, али и каснијих периода у северном делу, нарочито око Рашевачког потока и побрђа на коме је данас село Рашевица. Песковита равница око Велике Мораве указује на поплаве чији наноси сигурно прекривају културне слојеве који се сада налазе на већим дубинама. Ове поплаве су биле уобичајена појава пре Другог светског рата и регулације тока реке, о чему смо сазнали од локалног становништва са којим музеј у Параћину има добру сарадњу. Она се због тога посебно захвалила мештанима Радовану Костићу, Горану Марковићу, Браниславу Матићу и Драгић Спасићу.

Један од следећих корака истраживача је писање монографије "Археолошка грађа Србије - Параћин и Ћуприја", у оквиру које ће бити обрађени и ови, али и резултати претходних рекогносцирања и систематских ископавања многих локалитета на територији параћинске и ћупријске општине. Рад на овом обимном делу је започет захваљујући средствима Министарства културе и информисања Републике Србије.

Атар села Својново, Фото Документација завичајног музеја Параћин

МОМЧИЛОВ ГРАД МЕТА ЛОПОВА

ИСТРАЖИВАЊА су досад углавном била фокусирана на остатке византијског утврђења Момчилов град на Јухору, подигнутог у шестом столећу, у периоду тзв. Јустинијанове обнове. Момчилов град подигнут је на остацима градинског насеља из времена гвозденог доба, када је долину Велике Мораве контролисало познато палеобалканско племе познато под именом Трибали.

- Нажалост, ово утврђење било је мета илегалних копача и трагача за благом, што је посебан проблем са којим се стално сусрећемо. Ти људи у потрази за лаком зарадом уништавају сопствено културно наслеђе и веома важне податке за науку и културу наше земље - напомиње др Вучковић.

Фото Документација завичајног музеја Параћин

СТАРЧЕВО

ПОСЛЕДЊИМ истраживањем допуњени су подаци о насеобинама носилаца Старчевачке културе који су просторе западне обале Велике Мораве населили пре око 8.100 година.

Посебно изненађење је број насеобина из периода позног бронзаног доба и прелазног периода.

Препоручујемо

Србија

0 1

КОСТИ ОБОЈЕНЕ У ЦРВЕНО: У Војводини откривене гробнице дошљака из јужне Русије старе 5.000 година

25. 02. 2022. у 12:13

Србија

0 0

ПРЕВАЗИЛАЖЕЊЕ СТРАХОВА КРОЗ ЛИЧНИ РАЗВОЈ: Трибину у Параћину на ову тему организује УГ „Наша подршка“

23. 02. 2022. у 16:45

Србија

0 0

СТРАХ И КОВИД: Едукативна предавања данас и сутра за средњошколце у Параћину

23. 02. 2022. у 11:27

Друштво

0 15

МАСНИ КАМЕН КРИЈЕ МИСТЕРИЈЕ: Љубитељи природе обишли неистражену пећину код параћинског села Забрега

14. 02. 2022. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације