ВИШЕ, некако, и не знамо за страх. Излазимо, купујемо по околним албанским радњама, али се, ипак, најслободније осећамо овде у црквеном дворишту и око њега. Знају Албанци да смо овде најбезбеднији па нас повремено провоцирају. Нарочито лети када поред црквеног дворишта продају зелен иако имају пијацу, или током јесени, дрва. Али ми који смо остали никада нећемо отићи из Липљана. Надам се да смо оно најтеже већ преживели. Мало ко нас посећује, па се, углавном, ослањамо једни на друге, и на светиње и Бога.

Коментари (0)