ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОЧЕТАК ОБРАЧУНА СА ИДЕЈОМ ЈУГОСЛОВЕНСТВА: Позадина Брионског пленума и стварни разлози за уклањање Ранковића

ПОД ПРЕДСЕДНИШТВОМ генералног секретара Савеза комуниста Југославије, Јосипа Броза Тита, 1. јула 1966. године одржана је Четврта седница Централног комитета Савеза комуниста Југославије позаната као Четврти пленум или, како се у јавности најчешће назива, Брионски пленум.

Кардељ, Тито и Ранковић

Први званичан корак у припремању Четвртог пленума била је седница Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 16. јула 1966. године који је изабран на Осмом конгресу 1964. године.

На седници је после излагања Јосипа Броза Тита о озвучењу његове резиденције, формирана Комисија коју су сачињавали: Крсте Црвенковски, председник, и чланови Ђуро Пуцар, Блажо Јовановић, Добривоје Радосављевић, Мика Трипало и Франц Попит. Основни задатак Комисије био је да испита појаве и методе руковођења у органима државне безбедности, као и да о своме раду и утврђеним констатацијама обавести Извршни комитет Централног комитета Савеза комуниста Југославије.

На другој седници Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије одржаној 22. јуна, одобрена је дотадашња активност и рад Комисије, прихваћени њени налази и констатације и дат приоритетни задатак да изради дефинитиван извештај за Четврту седницу Централног комитета Савеза комуниста Југославије, заказану за 1. јул 1966. године. (Такође, 20. јуна 1966. године одржан је Консултативан састанак председника Републике са већином чланова Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије и члановима Партијске комисије на челу са Крстом Црвенковским. Дана 30. јуна 1966. године одржана је седница Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије, непосредно пре Четвртог пленума, на коме је утврђиван дневни ред и рад Четврте седнице Централног комитета Савеза комуниста Југославије.)

У Србији су, у припреми Брионског пленума, одржане две седнице Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Србије, (17. и 23. јуна).

НА СЕДНИЦИ ОД 17. ЈУНА, Извршни комитет је упознат са садржајем седнице Извршног комитета Централног комитета Савеза комуниста Југославије од 16. јуна на којој је разматран рад Управе државне безбедности; упознао се "да се Удба ставила изнад СКЈ и изван нашег демократског система, да се служила разним монструозним методама тајног прислушкивања највиших руководилаца, укључујући и друга Тита, да су појединци злоупотребљавали Службу безбедности у политичке сврхе ради остваривања фракционалних циљева".

Александар Ранковић

На следећој седници од 23. јуна Извршни комитет Централног комитета Савеза комуниста Србије се детаљније упознао са резултатима до којих је дошла Комисија Централног комитета Савеза комуниста Југославије, те да је "формирана Државна комисија чији је задатак "по државној линији" и да је констатована непосредна одговорност Александра Ранковића, Светислава Стефановића и др".

Пред Савезом комуниста Србије били су озбиљни задаци у вези са наведеним проблемима, али је Извршни комитет оценио "да ће комунисти и радни људи Србије одлучно одбити испољене методе у односима и коришћењу мрачних и монструозних облика контроле, недемократско мешање Службе државне безбедности у друштвени и политички живот, стварања неповерења и сумњичења било какве врсте".

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Обрачун у режији Кардеља и Бакарића

РАСПРАВА НА БРИОНСКОМ пленуму 1. јула водила се о поверљивом материјалу који је носио назив "Документација" и о извештају Комисије, који је прочитан на Пленуму, а затим објављен. У "Документацији" су наведене одређене "инкримисане радње" из којих су изведени закључци о деформацијама и злоупотребама Службе државне безбедности и о одговорности њихових руководилаца Ранковића и Стефановића.

"Инкримисане радње" су биле монтирање уређаја за прислушкивање у резиденцији Јосипа Броза Тита, његовој радној соби и у другим просторијама. Као тешка злоупотреба Удбе од стране Ранковића, било је, како је наведено у материјалу, постављање прислушних уређаја и у становима појединих функционера. [...]

За потпуну политичку дисквалификацију Ранковића и Стефановића није био довољан рад Комисије која је радила пре Пленума, па је након Четврте седнице формирана још једна партијска комисија која је имала задатак да "потпуније" расветли њихове активности и утврди њихову одговорност у спровођењу личне политике у Државном секретаријату за иностране послове. Комисија је радила од 8. до 19. јула 1966. године у саставу Осман Карабеговић, председник, и чланови Момо Марковић, Димче Беловски, Славко Комар и Борко Телековски.

ШТА ЈЕ БИЛА СТВАРНА позадина Брионског пленума и који је био стварни разлог за укљањање Ранковића? ( У разговору који је објављен у листу "Интервју" од 8. јуна 1990. године, пуковник Душан Русић, који је припремао извештај

Војнотехничке комисије (извештај никада није објављен, био је под ембаргом), је рекао: "Вештим манипулисањем и дезинформисањем Јосипа Броза Тита, аферу прислушкивања - због које је страдао Александар Ранковић, секретар ЦК СКЈ и потпредседник Републике, с великим бројем земљи најоданијих кадрова у Служби државне безбедности - организовали су, као и Брионски пленум, јула 1966. године, Едвард Кардељ и Владимир Бакарић...").

О овоме постоје различита мишљења која су плод расуђивања до којих се могло доћи после временске дистанце дуже од три деценије. Издвајамо два типична.

Бакарић и Ранковић

Према једном мишљењу Ранковић је смењен из политичких разлога, пошто се очекивало да ће пружити отпор новом политичком курсу који је био наговештен привредном реформом 1965. године, и чије је уставно уобличавање почело уставним амандманима 1971. године, а довршено Уставом из 1974. године и Законом о удруженом раду 1976. године.

Тај политички курс који није имао узора у свету, погодовао је интересима владајућих слојева у развијеним републикама, док је остатак земље, економске, државне и политичке институције довео у озбиљну кризу, пољуљао друштвене и међунационалне односе и углед државе у свету.

ПОЗНАТИ КРЕАТОРИ овог политичког курса, у жељи да буду оригинални, нису прихватали добронамемо и благовремено упозорење многих научника.

Према другом мишљењу, Ранковић као поуздан Титов саветник и ослонац уклоњен је у сукобу Кардеља са Титом, да би ојачале позиције Кардеља у врху Партије и тако омогућиле спровођење његових идеја које су на крају и победиле. Како су оне прошле у пракси, познато је.

Сетимо се само принудног откупа пољопривредних производа, сељачких радних задруга, бројних али неуспешних реорганизације привреде, развијене железнице, разбијања привредних организација у безбројне "Оуре", разбијање државе у осам држава од којих су се три функционално налазиле у Србији (не и на подручјима других република), уговорне привреде регулисане друштвеним договорима и споразумима, задуживањем земље и сл.

Очигледно је да после Брионског пленума Тито није могао успешно да се супротставља Кардељу па су амандмани, Устав 1974, Закон о удруженом раду донесени без тешкоћа али са последицама које су данас добро познате.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Победа словеначке и хрватске бирократије

ЧЕТВРТИ ПЛЕНУМ ОЗНАЧИО је почетак дефинитивног обрачуна са идејом југословенства и усвајање национал-републичке опције. Словенија и Хрватска, односно владајуће бирократије тих република, видно су и значајно након Брионског пленума појачале своју хегемонију и оствариле одлучујући утицај на целокупну политику земље.

Ако се анализирају одлуке Четвртог пленума, из састава Централног комитета Савеза комуниста Југославије искључена су свега три члана, а политички је гоњен један број партијских и државних функционера. Међутим, изузев А. Ранковића који је био један од кључних људи југословенског врха, остали нису имали значајније државничке функције.

Уклањањем А. Ранковића из круга најближих Титових сарадника, уклоњен је последњи утицајни функционер из Србије, тако да су у даљем постојању југословенске заједнице одлучујући утицај на Тита имали функционери из Хрватске и Словеније.

Извршен је масовни обрачун са припадницима органа државне безбедности, претежно са лицима српске и црногорске националности који су већином били југословенски оријентисани. Поента Четвртог пленума није обрачун са припадницима Службе државне безбедности "која је прекорачила своја овлашћења", већ политички обрачун са носиоцима југословенства, југословенске оријентације и постојање јаке федералне државе у лику идејног носиоца Александра Ранковића.

Организатори Брионског пленума нису желели да падом Александра Ранковића умање моћ УДБ-е јер је сада њима била потребна. Али десетковањем њеног кадра и уништавањем дела документације, ова служба више није била у стању да обнови своју дотадашњу моћ.

Тако је један од нежељених ефеката Брионског пленума била "демократизација" која је водила смањењу одговорности у друштву, анархичним тенденцијама, национализмима, слабљењу заштите југословенских државних интереса и другим негативним тенденцијама.

Владимир Бакарић, Петар Стамболић и Едвард КардељВладимир Бакарић - Петар Стамболић и Едвард Кардељ

РАНКОВИЋ ЈЕ НА БРИОНСКОМ пленуму проглашен за главног, готово јединог заступника бирократског-етатистичког отпора најављеним реформама, чиме је створен привид да ће се његовим уклањањем са власти уклонити све препреке за наводно успешан курс у политици и друштву.

Време је, међутим, оваква схватања демантовало. Присетимо се догађаја који су затим уследили: у Словенији је 1969. године избила криза под називом "цесна афера" која је јасно најавила правац даљег развоја Југославије. Следи позната Десета седница Централног комитета Савеза комуниста Хрватске 1970. године и политички обрачун са Милошем Жанком, истакнутим хрватским комунистом.

Својим чланцима, објављиваним у листу "Борба" 1969. године аргументовано и убедљиво је указивао на бујање и пораст национализма у Хрватској, у садејству са католичким клером... Такозвани "маспок" 1971. године масовно је испољавао хрватски национализам, шовинизам и сепаратизам , а на 21. седници Председништва Централног комитета Савеза комуниста Југославије у Карађорђеву извршен је обрачун са хрватским партијским руководством због толерантног односа према "маспоку". Само годину дана касније, 1972. године као пандан догађајима у Хрватској десио се чувени обрачун са српским либералима. Исте године у Словенији је извршен политички обрачун са Станетом Кавчичем, једним од најспособнијих руководилаца у Словенији.

УСТАВНЕ ПРОМЕНЕ из 1968, 1971. и 1974. године Југославију су претвориле у конфедералну заједницу осам државних целина (покрајне су постале конститутивни елеменат федерације). 1976. године доноси се Закон о удруженом раду који је изделио привреду, односно омогућио стварање затворених републичких привреда, а уместо тржишне економије успоставио систем друштвеног договарања и самоуправног споразумевања који је касније доживео неуспех, пре свега у привреди.

После Брионског пленума, под видом борбе против етатизма и централизма, а нарочито после усвајања амандмана на Устав и доношење Устава 1974. године, интензивно се радило на развлашћивању федерације и утврђивању етатизма по републикама и покрајинама.

Јачање републичких и покрајинских интереса доводило је до подвајања и дезинтеграције у политичким, привредним, националним и свим другим односима међу републикама, покрајинама и нацијама што је и довело до катаклизме и међунационалних и међудржавних сукоба које су на крају резултирале распадом авнојевске Југославије.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Отварање врата за шиптарски сепаратизам

ДИРЕКТНА ПОСЛЕДИЦА настала је непосредно после Брионског пленума, а која је актуелна и данас, јесте подстицање и развој шиптарског национализма и сепаратизма на Косову, заснованих на оптужбама и монструозним кампањама и геноциду према Шиптарима које је, наводно, Србија водила под утицајем Ранковића. И аутономаштво у Војводини се ослањало на став да Република Србија контролише и онемогућава кадрове у Војводини.

Ранковић, партијски дисциплинован и принципијелан, био је за федерално уређење Југославије, али је сматрао да је неопходно да се тачно разграниче надлежности федерације и република.

Отуда му је политички суђено за наводни унитаризам и централизам, што је била политичка дисквалификација и параван за далекосежно усмеравање целокупних државних и друштвених токова. Његов политички неистомишљениик Кардељ, чувени теоретичар самоуправног социјализма заговарао је републичке олигархије, а Бакарић је заступао тезу да федерација треба само да "федерира".

Једини политичар који је одмах после Брионског пленума јавно упозорио да "превише вербално вичемо против бирократизма, етатизма и деформација, а премало изучавамо, анализирамо и размишљамо о њиховим правим узроцима", јесте Стане Кавчић који није прихватио Титову понуду да уђе у новоформирани Извршни биро.

Он се вратио Брионском пленуму непуне две деценије касније, поводом Ранковићеве смрти, о којој је у свом дневнику записао: "Ранковић никада није био великосрбин. Такође није био ни централиста у смислу да би хтео уништити и претопити народе Југославије у нову југословенску нацију. Али, веровао је да довољно снажан политички и државни центар у федерацији успешно бди над интересима целине, брани их и потискује све парцијалне и националне заблуде и захтеве. Зато му није била на срцу она концепција која је слабила улогу и положај федералног центра и јачала улогу република." [...]

Косовско руководство на договору код Тита 26. јуна 1966. године

УКОЛИКО СЕ САВЕСНО и дубље оствари увид и изјаве, писма, записнике и белешке у вези са Брионским пленумом, а нарочито у документе настале после пленума, видеће се на каквим су мукама били не само оптужени и саслушавани, већ често и они који су били чланови комисија, иследници.

Било је обостраног међусобног мучења, малтретирања и претварања, праве "мудрости" чланова комисија и иследника да се поставе лаконска питања која ће сугестивно "извући " пожељни одговор који доказује оно што је унапред било "доказано".

Али се такође може наслутити да неки иследници и нису то били, да су морали одрадити задатак, да је на обема странама страх био посејан; да неки "иследици" и нису били убеђени у исправност онога што раде, у исправност задатка да се по сваку цену "дође до истине".

У атмосфери у којој су многе личности недужно погођене, у којој је било политичких конструкција, подметање и оптуживање, под притиском прорадиле и интриге најнижих нивоа које су се уселиле и у рад испитивачких комисија и других службених места задужених за ислеђивање.

У одбрани своје невиности поједине личности су често сваљивале кривицу или вређале друге, најчешће у њиховом одсуству. Људски инстинкт за правдом и праведном одбраном често се претварао у неморал и серију нискости.

У томе се ишло тако далеко да се аутор овог текста често питао - да ли такве прилоге историји бешчашћа дати на увид јавности. Ипак, реч је о истини једног времена, о отвореним архивским документима. Она сведоче политички неморал, у форми политичког притиска и испирања мозгова, производи ерозију морала чак и код оних који су се заклињали на свој принципијелни комунистички морал, са снагом божијих заповести. [...]

Препоручујемо

Друштво

0 3

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО ПРЕЛАЗИ НА СТРАНУ КОНФЕДЕРАЛИСТА: Политички закрет највећег сина наших народа и народности

28. 01. 2022. у 17:14

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈУГОСЛАВИЈА СЕ ГРАДИ НА РАЧУН СРБИЈЕ: Сукоб са совјетским блоком највише је економски оштетио највећу републику

27. 01. 2022. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПОТКОПАВАЊЕ ЗАЈЕДНИЧКЕ ДРЖАВЕ: Државни и партијски врх није успео да заузда дубоку политичку и економску кризу

26. 01. 2022. у 17:14

Друштво

0 18

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАСПАД СФРЈ ТРАЈАО ТРИ ДЕЦЕНИЈЕ: Седница Извршног комитета ЦК СКЈ, марта 1962, наговестила судбину државе

25. 01. 2022. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације