ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗЛАТИБОРЕ ШАПНИ ТАРИ ДА КРЦУНА УБИ СТАРИ: Слободан Пенезић, човек који је створио ОЗНУ и није се плашио Броза

Драган Радевић

20. 01. 2022. у 17:14

МНОГО ЈЕ спекулација и нагађања око смрти Слободана Пенезића Крцуна, тадашњег председника Владе Србије. Крцун је био ратни херој и генерал; први начелник Озне; министар унутрашњих послова Србије; председник Владе Србије... Једна од најмоћнијих личности Титове Југославије. Био је преке нарави и није се либио да чак и Маршалу, кад год је имао прилике, скреше све у брк.

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЗЛАТИБОРЕ ШАПНИ ТАРИ ДА КРЦУНА УБИ СТАРИ: Слободан Пенезић, човек који је створио ОЗНУ и није се плашио Броза

Лека и Крцун

Чаршијом се преносила епизода из "Плавог воза", са њиховог заједничког пута у Ријеку, када је Крцун у присуству Александра Ранковића Леке, уз пиће, рекао свом врховном команданту: - Стари, не брини за себе док смо ти ми Срби верни. А ако нас изгубиш, неће те твоји Хрвати и Словенци спасти.

А онда је почео да набраја све смењене српске руководиоце и генерале. - Одбацујеш нас као прљаве чарапе. Само не знам кад ће доћи ред и на нас двојицу?!

Тито је љутито устао и напустио салон "Плавог воза" и залупио вратима.

Јосип Броз није пречуо, нити заборавио ове речи, тим пре што га је Јованка већ дуго упозоравала да ће му Срби "помутити планове". Од Ранковића је захтевао да против Пенезића спроведе партијску истрагу, што је он и учинио. Смрт код Шопића зауставила је политичку елиминацију председника српске владе.

ЛЕКА И КРЦУН УСКОРО су дошли на Титов дневни ред. Тако је Броз на затвореној седници Извршног комитета ЦК СКЈ 28. октобра 1964. изненада открио да му је Стана Томашевић скренула пажњу да неки руководиоци из ЦК СК Србије причају да он и Бакарић разбијају јединство српског руководства. Циљао је очигледно на Крцуна.

Шест дана након тога на седници Извршног комитета ЦК СК Србије, Јован Веселинов, тадашњи председник, обелоданио је шта је Тито рекао. Крцун је по сведочењу очевидаца одржао један сјајан и крајње отворен говор, указавши на све проблеме и закулисне игре на политичкој сцени Југославије.

Крцун и патријарх Герман

Записник је водио Мирко Поповић, а Радмила Дражић прекуцавала. Милан Баста је био задужен за коначну верзију (Веселинов је наредио да се седница не снима).

У првој верзији коју је Баста донео Миливоју Пешаковићу, шефу Веселиновљевог кабинета, била је скраћена верзија Крцуновог говора, док је у крајњој цео говор избачен. Пешаковић је сведочио да је то могао да учини Веселинов, али у договору са Ранковићем и Петром Стамболићем, или, евентуално са Кардељем...

Након тога уследила је Партијска конференција комуниста Ужица, на коју је Крцун по сваку цену одлучио да иде. Договарао се да на тај пут пође и његов ратни друг и добар пријатељ, Светолик Ћећа Стефановић, један од чланова СИВ-а. Очигледно да је Удба прислушкивала овај разговор и доставила Петру Стамболићу, председнику СИВ-а, који је наредио Стефановићу да не иде за Ужице, наводно због неке седнице.

ТАКО СУ СЕ ПРЕМА Ужицу 6. новембра 1964. са Крцуном упутили: Светолик Лазаревић, народни херој, Љуба Мијатовић и Олга Живковић, савезни и републички посланик. Возио их је Миодраг Ломић, Крцунов возач и то новим америчким "одсмобилом". Као да је нешто предосетио Ломић је питао претпостављене "зашто баш тај ауто", одговорили су му - "Само ти вози".

У близини села Шопић, код Лазаревца, на правом путу, Ломић је изненада изгубио контролу над аутом, које је слетело са друма и зарило се у јасен који је био насред пољане. Крцун је од силине удара смрвљен, између предњег седишта и хаубе. По сећању преживеле Олге Живковић успео је само да изусти, обраћајући се Ломићу: "Шта то уради човече".

Давао је још знаке живота када је полицијска патрола стигла. Умро је у ауту на путу за болницу у Лазаревцу. Сахрањен је 8. новембра 1964. заједно са Светоликом Лазаревићем у алеји народних хероја на Новом гробљу у Београду. Поред породице, његових пролетера и Леке Ранковића, дошло је још 50.000 људи.

Звуке посмртног марша Јосип Броз није могао да чује јер је у том тренутку, на Брду код Крања, весело чаврљао са америчким глумцем Кирком Дагласом. Као да је заборавио да га је Крцун извео из Ужица на Златибор 1941. спасавајући му главу од Немаца који су умарширали у град.

НАРОД У СРБИЈИ ЈЕ ОДМАХ посумњао у званичну верзију Крцунове смрти. Убрзо је настала народна песма кришом певана: "Златиборе шапни Тари, да Крцуна уби Стари". Да је убиство у питању нису имале дилеме Крцунова мајка, супруга и сестра... Тако је, по сећању Крцуновог сина Срђе, тада дванаестогодишњака, једног дана зазвонио телефон на који се јавио. Рекли су да зову из Маршалата. Гроздана Зина Белић, Крцунова супруга је преузела слушалицу... Неколико недеља касније Гроздана је отишла на разговор са Титом...

"Никада нам ништа није причала о том сусрету. Много година касније Добрица Ћосић, пријатељ наше породице, испричао ми је приликом боравка у Америци да му се мајка поверила и рекла да је питала Тита: - Је ли Крцун убијен? - Јесте, убијен је - одговорио је Тито - а ако вас занима ко га је убио, убио га је Ранковић...

Михајло Швабић и Јован Веселинов

- Немам разлога да Ћосићу не верујем - тврдио је Срђа Пенезић, истичући да Гроздана више није одлазила на партијске састанке нити је имала контаката са Ранковићима.

Гордана Белић је пре рата била илегалка и секретарица Александра Ранковића и добро је знала Даворјанку Пауновић Зденку, Титову ратну секретарицу и велику љубав. После погибије Крцунова породица се Ранковићима никада више није јавила.

Пешаковић сведочи да му је Ранковићев син Слободан, који је иначе добио име по Крцуну, причао да је Леку први пут видео да плаче када су му јавили за Крцунову смрт. С друге стране Владимир Дедијер је тврдио да Лека и Крцун годину дана пре погибије нису разговарали.

О ОДНОСУ СА КРЦУНОМ Лека Ранковић је сведочио: "Од када је изабран за председника Извршног већа Србије, Крцун је иступао веома грубо против словеначких кадрова, посебно Бориса Крајгера. То се у југословенском врху доживљавало, као српски национализам.

О томе су Тита обавештавали из војне обавештајне службе, и он је мислио да то Крцун чини уз моју подршку. Због тога су наши односи годину дана пред његову погибију били поремећени..."

Славко Ристић, начелник саобраћајне полиције, који је потписао Саопштење комисије о удесу, августа 1990. променио је првобитни исказ, тврдећи да није било саобраћајне несреће те да је Извештај био лажан и инструисан.

"Потписао сам јер сам морао. Наређење одозго. Све је унапред срочено. Слупана кола је одвезла 12. управа... " Комисија Војнотехничког института је утврдила: "Оштећена је полуосовина задњих погонских точкова настала после насилног одвртања полуосовине, пре удеса..."

Крцун и Бранко Ћопић

Треба имати у виду да су лета 1964. на Брионима, Петар Стамболић, Милентије Поповић, Душан Петровић Шане и Боби Радосављевић, основали Координациону групу, за политичко рушење Александра Ранковића, наравно уз Брозов благослов. Руководилац је био Милентије Поповић. Очигледно да им је у тој намери жестоко сметао Крцун, па су одлучили да га уклоне а да сумња падне на Ранковића. Да ли је Крцун као вешт и способан обавештајац ту игру провалио? Михаило Швабић , потпредседник Крцунове владе, мислио је да се Крцун убио: "Био је много депресиван тих дана свестан шта му све подмећу као и да је Тито формирао Комисију за испитивање његових наводних грехова. "Одсмобил", којег је Удба набавила био је без икакве документације. Уз то је Крцун жестоко критиковао Петра Стамболића, Кочу Поповића и Мијалка Тодоровића, да ништа нису урадили, или не раде за интересе Србије у Федерацији", тврдио је Швабић.

Често је умео да каже : "Нисмо се ми Срби борили за чупавог Маркса, већ за Србију!"

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve
СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

ПУТИНОВ НОВИ САВЕЗНИК? Ко је потенцијални румунски председник - НАТО ракетни штит назива СРАМОТОМ, диви се Мађарској

НЕЗАВИСНИ ултрадесничарски кандидат на председничким изборима у Румунији Калин Ђорђеску освојио је највише гласова у првом кругу и највећи је фаворит за победу у другом кругу, у који ће највероватније ићи са Еленом Ласчони испред партије "Save Romania Union" (УСР).

25. 11. 2024. у 15:22

Коментари (0)

УКРАЈИНЦИ ОДБИЛИ ДА СЕ ВРАТЕ У УКРАЈИНУ: Спортска драма због рата