ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЈОЖИНА ШПАНСКА ОДИСЕЈА: Највећа мистерија у каријери првог човека друге Југославије

СВЕ до данашњих дана било је пуно нагађања обавијених мистеријом о Титовом учешћу у Шпанском грађанском рату. Данас је јасно и то се види из до сада строго чуваних докумената, да се Броз заиста није борио у редовима интернационалних бригада, али је у Шпанији тада боравио, и то неколико пута у специјалним мисијама.

Из књиге Фреда Копемана објављене у Лондону 1948. Тито други здесна

О томе најречитије сведочи Јосип Копинич у разговору са Владимиром Дедијером: "Тито је у то вријеме вршио надзор представника IV одјела НКВД чији је задатак био и ликвидације непријатеља у иностранству. Као контролор тог Одјела тркнуо би дан-два до Шпањолске..." (Архив Словеније-Љубљана, оставштина В. Дедијера)

Георги Дамјанов, шеф Одјела Коминтерне за кадрове, поверио је 1953. као шеф Бугарске државе, изненађеном Мити Миљковићу, југословенском амбасадору у Софији: "Ми смо Тита слали на задатке у Шпанији и тамо је једно вријеме био у великим тешкоћама, али се добро извукао".

МАУРО ТОРЕС, генерални секретар КП Француске, ову сумњу је потврдио позивајући се на документ из Москве из кога се види: "Броз је био задужен за ликвидације троцкиста у интернационалним бригадама у Шпанији... У његовом штабу су били: Стево Крајачић, Иван Сребрењак, Влајко Беговић и Виторио Вивалди..." (И овај документ је био у Дедијеровом поседу.)

Светислав Ђорђевић-Лопачов је сведочио да му је Живојин Павловић причао да је у Шпанији видео Броза у друштву генерала Орлова, шефа НКВД и да га је пре тога упознао у Паризу...

У другом наставку Титове "Аутобиографије", коју је написао Владимир Дедијер" објављене 5. маја 1953. у америчком часопису, "Лајф",пише:

"Мада се супротно причало, ја се нисам борио у Шпањолској, иако би волио да је било тако. Само сам једном посјетио Шпањолску и провео један дан у Мадриду..." Годину дана касније Тито је Дедијеру наредио да ове реченице избаци из београдске верзије.

У Стаљиновом, Президентском архиву у Москви о Брозу стоји и овај запис: "Јосип Броз је учествовао у Шпанском национално револуционарномрату (1936-1939)".

И ПЕДРО АГИЛАР, возач који га је у пролеће 1937. возио од Мадрида до Барцелоне, иако тада није знао о коме је реч, касније се клео да је то заправо био Тито.

Познати шпански редитељ Мартин Патиња је тврдио да је тада Броз у Албасетеу провео три месеца...

Тито је у "Пролетеру", 1937. између осталог, писао: "Ти су људи (троцкисти) у Шпањолској свакодневно раскринкавани као издајници и шпијуни у служби генерала Франка..."

Револуционар Лео Матес је расветлио ову велику Титову тајну у разговору са Владимиром Дедијером 1983. године: "На основу ликвидација троцкиста у Шпанији Тито је добио мандат Коминтерне 1939. Чинио је прљаве услуге Совјетима у Шпанији. Тамо је чистио људе".

Тито је на затвореној седници ЦК КПЈ 22. децембра 1979. у Карађорђеву о томе говорио: "Недавно сам у једним њемачким новинама прочитао да сам се борио у Шпањолској под именом Шапајев, а у другим новинама се тврди да је за вријеме рата прави Тито погинуо. Да сам ја неки пољски гроф, па бјелоруски Жидов Лебедјев и на крају руски генерал Валтер. Све су то измишљотине. Никада нисам био у Шпањолској, а био сам организатор добровољаца за помоћ Шпањолској, то јесам". (Стенограм са седнице)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ликвидација протвкандидата

НЕПОСРЕДНО после уласка Немаца 1941. у Загреб, у кући Леа Матеса на Шалати, гости били Тито и Анка Буторац, супруга Благоја Паровића, када се неочекивано у једном тренутку Броз обратио Анки речима: "Ја сам твога друга у Шпањолској послао у смрт".

"Сви смо били шокирани и изненађени", сведочио је Матес, Дедијеру, који је ово прибележио, и на крају ставио неколико знакова узвика.

Благоје Паровић је пре Шпаније био организациони секретар КПЈ, који је због везе са службеницом совјетске амбасаде у Будимпешти, указом из Москве резрешен те дужности. Због тога је свим силама настојао да се докаже у Шпанском грађанском рату, како би повратио Коминтернино поверење. Горкић га поставља за југословенског комунистичког повереника у интернационалним бригадама. Уз то уређује лист "Димитровац". Затим постаје комесар 13. интернационалне бригаде...

Лео Матеш

У Шпанији су се 1937. југословенски комунистички добровољци у интернационалним бригадама на Конференцији у Барселони одлучно изјаснили против Брозовог преузимања вођства у КПЈ и за генералног секретара плебисцитарно кандидовали Благоја Паровића. Након тога су сви оптужени као "троцкисти".

ПАРОВИЋ ЈЕ КАНДИТАТУРУ платио главом: по Брозовом наређењу убијен је 6. јула 1937. године у сумрак, у једном селу близу Мадрида. Многи извори упућују да је извршилац био Влајко Беговић. Једно је сигуно, фотографију мртвог Паровића, Беговић је проследио Титу. Црногорац Никола Ковачевић, прекаљени револуционар и шпански борац, који је био у бригади када је Паровић убијен причао је: "Када сам пришао мртвом Благоју јасно сам видио барутне честице око Паровићеве ране на леђима. Без сваке сумље радило се о убиству из непосредне близине, од својих"...

Занимљиво је да неколико месеци након Паровићеве смрти, Броз у "Пролетеру"пише о Благоју: "...О једном од најбољих југословенских комуниста, који је завршио јуначком смрћу..."

У службеној забелешци поводом Паровићеве смрти се каже: "Благоје Паровић је погинуо у борби против шпанских фашиста код Виљануеве де ла Кањаде, током битке за Мадрид..."

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Погром најбољих комуниста

БРОЗ СЕ ПОЧЕТКОМ марта 1938. враћа у Југославију и формира свој ЦК КПЈ, мимо одобрења Коминтерне, у којем су: Ђилас, Ранковић, Кардељ, Иво Лола Рибар, Иван Милутиновић, Јосип Краш, Миха Маринко, Андрија Жаја и Драгутин Петровић.

У то време ПК КП Србије деловао је на нивоу Бироа, који су сачињавали - Ранковић, Ђилас и Цана Бабовић. С друге стране, црногорски комунисти су се тада осећали Србима, убрајајући и најватреније и најљуће црногорске сепаратисте.

Владимир Дедијер

На Бохињском језеру од 15. до 18. марта 1939. у вили Срећка Џамоње, Тито самовољно окупља чланове њему приврженог привременог руководства КПЈ: црногорског студента Милована Ђиласа; загребачког радничког вођу Јосипа Краша; словеначког учитеља Едварда Кардеља; српског абаџију Александра Ранковића, словеначког радника Франца Лескошека и београдског студента Иву Лолу Рибара, који најугледније југословенске комунисте, осниваче и дотадашње генералне секретаре КПЈ проглашавају за издајнике и фракционаше, искључивши их из КПЈ. Сви су они окарактерисани као "троцкисти, непријатељи и шпијуни". Одлука о искључењу 800 најугледнијих југословенских комуниста је објављена у првом броју "Пролетера", у пролеће 1939. Одлука да се ово објави, донета је на седници Политбироа ЦК КПЈ, одржаном средином априла у кући Ане Колар, Титове рођаке у Подореди у Словенији. Иначе споменуту број "Пролетера" уредили су Тито, Ђилас и Кардељ.

ОДМАХ ПОСЛЕ састанка Броз шаље Коминтерни (Димитрову) поруку: "Петко Милетић ради против ФИРМЕ (партије) и Седмог конгреса Коминтерне"...

Тако драстичне казне по свему судећи беле су услов Коминтерне да би Броз био именован за генералног секретара КПЈ и Стаљиновог опуномоћника за Југославију. Тај априла 1939. остаће забележен у Историји КПЈ јер су тог месеца у Москви стрељани Коста Новаковић, Сима Марковић, Симо Миљуш, Владимир Ћопић, Радомир Вујовић...

Интересантно је да Тито за живота никоме није допустио да види записник са тог састанка његовог ЦК КПЈ и образложења о искључењима. Поготово што је много година касније после рехабилитација у Совјетском Савезу, многе од тих људи које је најстрашније нападао, цинкарио и ликвидирао - РЕХАБИЛИТОВАО.

Препоручујемо

Друштво

0 6

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАТНА ПСИХОЗА РАСЕЉАВА ДЕДИЊЕ: Совјетски Савез преко својих сателита припрема напад

25. 11. 2021. у 17:14

Друштво

1 19

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО ЈЕ БИО СПРЕМАН ДА ПОТОПИ ПАНОНИЈУ: Сведочанство о почетку хладног рата у чијем средишту је била Југославија`

24. 11. 2021. у 17:14

Друштво

3 15

СУСРЕТ СА ИСТОРИЈОМ - СТАЉИН ТИТУ ДОДЕЛИО ТИТУЛУ МАРШАЛА: Остало нејасно зашто у Јајцу није учествовала делегација из Србије

21. 11. 2021. у 14:00

Друштво

14 14

КОД ТИТА ТО НИЈЕ МОГЛО: Ево како су у Брозово време пролазили они који нису хтели да се вакцинишу (ФОТО)

12. 11. 2021. у 21:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације