ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - РАТНА ПСИХОЗА РАСЕЉАВА ДЕДИЊЕ: Совјетски Савез преко својих сателита припрема напад

Оперативни део Генералштаба и нека министарства су премештени из Београда

На партијској конференцији Гардијске дивизије

1.XII - 50

ДВА дана сам само читао неизлазећи из куће. Читао сам кинеског писца Тунг Линг: "Сунце над реком Санган", онда Жил Верна: "Тајанствени оток", и [Фридриха] Енгелса "Дијалектику Природе". Данас сам читао изјаву Трумана о употреби Атомске бомбе. Ствар је заиста у погледу проширења рата силно погоршана. Морам да признам да сам силно забринут. Може сваког часа настати неки сукоб овдје у Европи и трећи свјетски рат ће бити стварност.

2.XII [1950]

KINGSBERY Smit [Кингсбери Смит], директор Америчких агенција у Европи послао ми јуче и данас по један телеграм у којима тражи интервју.

Поставио је два питања и то: 1) да ли Америка има права употребити атомску бомбу ако се Кинези не покоре одлуци Уједињених нација и изађу из Кореје.

Друго питање је како би се могао уклонити у садашњој ситуацији свјетски конфликт?

На прво питање сам одговорио негативно, а на друго сам питање одговорио да је мир могуће спасити, тј. да се Корејски сукоб може локализирати или ликвидирати да не угрози свјетски мир ако Уједињене нације сачувају хладнокрвност, и да је вредно жртвовати престиж да би се уклонила ратна катастрофа.

4.XII - [1950]

ОДРЖАО сам данас сједницу Секретаријата Полит. биро-а ЦК уз присуство војних руководилаца, Коче Поповића, Гошњака и Пеке Дапчевића.

Тражио сам да се хитно предузму извесне мјере због опасности да нас неко са Истока не изненади. Рјешили смо да се Дедиње мало расели, тј. да си неки руководиоци нађу становања на другим мјестима а чланови Политбиро-а да спавају негдје на другим мјестима заједно са фамилијама, јер ако дође до бомбардовања ноћу све би пострадало.

Оперативни дио Генералштаба се опет премјешта ван Београда итд.

5.XII - [1950]

НА ДАНАШЊОЈ сједници Политбиро-а ЦК КПЈ саслушан је извјештај друга Кардеља о раду наше делегације на петом заседању Уједињених нација.

Мора се признати да је ове године наша делегација показила ванредну активност и постигла велике успјехе у борби за усвајање неких закључака за очување мира и међународне сарадње.

 

Рукопис из Титовог дневника

Ријешено је да се наши напори у вањској политици, и у пропаганди уопште, усмјере више на међународне проблеме, него на стално одбијање разних оптужби са стране СССР-а и осталих инфорбировских земаља [тако у оригиналу].

Између 5. и 19. децембра 1950. дневничке белешке нису сачуване.

19.XII - [1950]

ДАНАС сам много размишљао о томе да ли да говорим на засједању Скупштине [Југославије] 27 Децембра и у којој форми да предочим народима наше земље опасност која нам прети да нас догађаји не затекну неспремне.

Бојим се ако јасније, односно, непосредније поставим ствар да ће доћи до узрујавања а то би могло много штетити моралном напору на извршењу наших привредних задатака. А ипак ми морамо учинити све што можемо да би били чим спремнији за идуће догађаје.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

План за напуштање земље

20.XII - [1950]

У Бриселу су се састали тзв. Тројица Ачесон, Шуман и Бевин. Конферишу о стварању тзв. Европске армије. (Министри иностраних послова САД, Француске и Велике Британије.)

О стварању Европске армије су се некако договорили, али се нису споразумјели о наоружању Западне Њемачке.

За нас је позитивно што су се барем нешта конкретна договорили, јер то показује да не мисле на други Минхен, да не мисле на компромис на рачун нас или неког другог малог народа.

21.XII - [1950]

ДАНАС је све у знаку припреме за прославу деветогодишњице оснивања наше славне армије. На вечер сам био са друговима на академији гдје је држао реферат генерал Ђуро Лончаревић (Начелника Управе за морално-политичко образовање Генералштаба ЈНА.)

Био сам врло незадовољан као и сви ми, јер је реферат био сувише изазивачки [према Совјетском Савезу]. Одмах сам наредио на лицу мјеста, иако је већ био у штампи, да се избаце сва она мјеста гдје се са изазивачком оштрином говори о нападу [Совјетског Савеза] на нас.

Послије академије сам код моје куће дуго сједио са друговима, Кардељом, Марком и Ђидом и разговарали о томе шта све морамо предузети у случају напада [Совјетског Савеза] на нас, у случају да ми не издржимо дуги рат на нашој земљи.

Ја сам питао другове шта мисле о томе да се ми повучемо и ван наше земље са јаком армијом и да се касније са таквом и вратимо, јер ћемо само на тај начин спасити социјализам у нашој земљи.

Сва тројица су се потпуно сложила као што су се дан раније сложили Гошњак и К. Поповић.

22.XII [1950]

ОДРЖАО држао сам [у] 10 сати смотру гардијске дивизије. Красна армија. Био сам потпуно задовољан. Одржао сам њима кратак пригодан говор и убједио сам се да наши народи имају сигурну заштиту у својој армији.

На Бањици

Послије подне сам позвао пар другова на ручак а на вечер смо дуго играли наш тзв. билијар - "шпице".

23.XII - [1950]

РИЈЕШИО сам да лично говорим у буџетској дебати [у Скупштини Југославије] по питању војног буџета.

Биће врло тешко за свега три дана саставити добар експозе, али важно је да се објасни народу због чега се ми морамо наоружавати.

Треба да народ реалности гледа смјело у очи, да зна истинито стање у коме се наша земља налази у односу према вани, у односу према источним земљама, али без сваке панике.

Наши сусједи: Мађари, Румуни, Бугари и Албанци се наоружавају, тј. наоружавају их Руси а против кога? Јасно је да о томе не треба много погађати, нарочито ако се редовно прати информбировска пропаганда против Југославије.

24.XII - [1950]

ДАНАС сам цијели дан до касно у ноћ радио у свом кабинету. Спремао сам се за сједницу Скупштине по питању војног буџета.

Читао сам неке изватке из књиге Енглеског генерала [Хенрија] Вилсона, који је био главни командант савезничких трупа у Италији и кога сам ја 1944. г[одине] посјетио у његовом Штабу и разговарао о заједничким операцијама.

Неке је ствари неправилно приказао, али је већина тачно што пише. Његово писање потврђује да је, за вријеме моје посјете у Италији, Краљ Петар био на Малти са циљем да се састане са мном. (За време посете Италији августа 1944, Броз се срео са Винстоном Черчилом и папом, а југословенски краљ Петар Други Карађорђевић налазио се на Малти, ишчекујући позив да се сретне са Титом, али до сусрета никад није дошло.)

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Руси спремају побуну у Југославији

25.XII - [1950]

ГОВОРИО сам у јутро са другом Кардељом о томе да ли да предузмемо неке мјере да набавимо извесне врсте наоружања за нашу Армију на Западу.

Сложили смо [се] да је ситуација таква да то морамо учинити, јер вјерујемо да ће нас руси [тако, мало слово, у оригиналу], преко својих сателита напасти и да нећемо моћи остати неутрални у будућем сукобу. Наша главна жеља да будемо неутрални, али ако будемо нападнути онда ћемо се морати бранити.

26.XII - [1950]

РАЗМИШЉАО сам много посљедњих дана о случају напада на Југославију са стране Совјет[ског] Савеза и његових сателита, о стратегији нашег отпора итд.

На концу сам дошао до убеђења да није довољно само предвидјети могућност комбинованог рата, рата регуларних и партизанских јединица, већ да је потребно сагледати читаву перспективу развитка рата и његов исход уопће, а за нашу земљу напосе.

Ја сам, у случају општег свјетског рата у коме би горње земље напале у првом реду Југославију, поделио рат у три фазе и то:

Прва фаза, комбинована одбрана наше земље са регуларним и партизанским јединицама, друга фаза, усљед надмоћности непријатеља, повући главнину војних снага и омладину из земље у одређене базе ради реорганизације и припреме за трећу фазу, а у земљи водити партизански рат са почетним снагама од не више од 100 до 150 хиљада бораца.

У трећој фази рата поново ударити у земљу на окупаторе са добро наоружаним и одморним јединицама.

Тито и Ђилас

Та стратегија долази у обзир само у случају да непријатељ удари у нашу земљу са толиким наоружаним снагама да ми не би могли издржати већи дио територије и ако би била заузета цијела Европа.

Тај план сам саопштио друговима из Полит- биро-а [ЦК КПЈ] и из генштаба [Генералштаба ЈНА) и сви су се сложили.

XII. 27. [1950]

ДАНАС је почело засједање Друго редовно засједање Народне Скупштине на којој ће бити на претресу буџет за 1951 год[ину].

28 и 29. XII - 50

Народна Скупштина је завршила рад изгласан је једногласно буџет за 1951 год[ину] и донјет је Закон да се извршење петогодишњег плана [о друштено-економском развоју Југославије] продужи до конца 1952 год[ине] тј. за једну годину.

30.XII [1950]

ДАНАС смо добили поуздане информације да руси преко својих сателита припремају у првој половини ове 1951 године обрачун са нашом земљом. Њихов план је слиједећи: изазвати побуну у неком крају наше земље и после убацити тзв. југословенске ослободилачке бригаде да се боре под фирмом борбе југословенског народа.

На тај начин они би се могли умешати помоћу сателита а и сами. Морамо предузети све мјере да им то осујетимо.

31. XII - [1950]

ЗАДЊИ је дан ове године. Била нам је врло тешка, али ко зна шта нам носи слиједећа 1951 год[ина].

Дочекали смо је код мене са неколико другова и то Кардељ, Марко, Кидрич са другарицама, онда Коча и Гошњак. Послије 12 сати пошли смо сви скупа у "Клуб" министара [на Дедињу], али је било тамо врло досадно, јер гледали су цијелу ноћ неке филмове.

1.I. - [1951]

РАНО у јутро отишао сам са неколико другова у лов на Фрушку гору гдје смо остали два дана, јер се тамо може човјек врло добро одморити.

3.I. 51.

ДАНАС сам сједницу одржао врховног војног Савјета на коме се претресало питање војних припрема у случају напада на нашу земљу. У те припреме спада и постепена економска припрема.

Предвиђене организационе мјере за евакуацију становништва и разних добара из угрожене зоне у тзв. стратегијску зону.

Друг Ђилас је, према своме извјештају, највише учинио у погледу смјештаја ради останица, штампарија и друго[г] за пропагандне сврхе.

Предвиђена су мјеста за сва министарства у неугроженом појасу како за Савезна тако и Републиканска...

5.I - 51.

ПРЕГЛЕДАО сам данас са друговима из ген - штаба Кочом П., Гошњаком, Вучковићем Љубом, О. Крајачићем и Пеком Дапчевићем кориговане обрамбене планове.

Сложио сам се, уз извјесне примедбе са планом.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Шпијуни у маршаловој околини

6. I. 51

Кидрич и О. Карабеговић су ми данас изложили потребу да се укину тачкице на индустријску робу широке потрошње и потребу снижења цена разних намирница у вези са тиме што ће текстил донекле поскупити на купоне. (Осман Карабеговић је био министар југословенске владе, а Тачкице су означавале најминималније количине намирница за снабдевање становништва, које је прописивала држава, а купоне је такође издавала држава, јер становници Југославије огромну већину намирница нису могли ккупити у слободној продаји.)

8. I. 51.

ОСИМ редовних послова био сам данас заокупљен мислима о нападу на Југославију са стране СССР-а и сателита. У вези са тиме дошао сам до увјерења да постоје двије алтернативе и то:

Прво, општи напад би услиједио само у случају да су руси спремни започети Трећи свјетски рат.

Друго, постепени, локални рат помоћу сателита: бугара, румуна, мађара и албанаца [тако у оригиналу].

Тај локални рат би за нас био мање опасан, јер би могли лакше спашавати на сигурна мјеста разна добра и вршити евакуацију људства.

Тај локални рат би се почео помоћу мањих побуна, изазваних информбировцима и онда би се добило повод за инфилтрацију разних бригада (добровољаца.)

Ако Совјети желе избјећи Трећи свјетски рат, а ипак некако обрачунати [се] са Југославијом, онда њима не преостаје друго него друга варијанта јер тиме не би много рескирали, а надали би се постићи постепено стратешке позиције за каснији општи обрачун.

9.I - 51.

...ДАНАС су ми саопћили да су коначно ухапшени неки људи око мене који су се испољили као инфорбировци и непријатељи.

Главни је мој ордонанс из доба рата и до не давна Бошко Чолић.

И овај пута се показало да такве људе наводи нато деморализација и нереалне амбиције.

Чолића су руси добро оцјенили и заврбовали за шпијунски рад у мојој околици. Види се да нам предстоји тешка и беспоштедна борба. (После вишегодишњег робијања и мучења у Билећи, на Голом отоку и Светом Гргуру, Чолић се из Беогрда преселио у Чачак, у коме је живео од продаје лозова.)

11.I - 51

ПРИМИО сам данас талијанског новинара Teria дао му интервју. Највише га интересовало то да ли је могућа нека сарадња између КПЈ и Западних социјалистичких покрета.

Тито, Ранковић и Гошњак у Народном позоришту

Ја сам потврдио да је извесна сарадња могућа и потребна...

Овакво гледиште, да се ми морамо у првом реду оријентисати у правцу повезивања социјалистичког покрета и наше партије, јер радне масе у Западним земљама у главном се налазе у соц[ијалистичким] партијама, а наше повезивање са тим партијама могло би имати повољно дејство на те партије у правцу [њиховог] примицања у лијево и прихватања нашег искуства.

14 -15.I. - 51

ДВА ДАНА провео сам у лову у Карађорђеву и Врањаку са неким функционерима ловачког удружења. Ловили смо фазане и зечеве при чему сам ја имао највећи успјех. Овај пута сам се одлично одморио душевно и ако је физички било доста напорно.

16.I. - 51

РАЗГОВАРАО сам са другом Темпом [о] постављању руководиоца, односно о формирању партизанских штабова. Ради се о томе да у случају напада на нашу земљу ми морамо напрегнути највеће напоре ради успјешније одбране земље.

У томе циљу ми смо осим регуларне армије, приступили потребним припремама за партизанско ратовање, тако да ће у случају присиљеног отступања регуларних јединица [из Југославије] на терену остати већ у основи оформљене партизанске команде и јединице.

Читава наша земља биће покривена таквим штабовима и одредима. То је једина могућност да се ми успјешно одупиремо будућем окупатору који ће бити бројчано и технички надмоћан.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Ђилас најавио да стиже наоружање

17.I - 51

ОДРЖАО сам сједницу секретаријата Политбиро-а Ц.К. КПЈ на којој смо претресали нови кривични Закон. Мислим да ће тај Закон бити доста добар.

Он је и благ и оштар тамо где је то у интересу наше социјалистичке земље. Тим ће се законом моћи постепено учинити крај разним кршењима социјалистичке законитости, самовољи многих руководећих кадрова у привреди и администрацији државне власти итд.

Данас сам опет добио информације о ратном хушкању и припремама за напад против наше земље.

Тако на примјер у Мађарској војсци се на широко говори како Американци довозе у Југославију разне робе и да ће мађарски војници, када стигну са првим љубичицама у Београд, имати шта да узму итд. Мислим да ће њима бити све то врло, врло горко...

19.I. 51 - 21. I - 51

...У СУБОТУ 20. I. на вечер добио сам од Пека Дапчевића телеграфски извјештај да је јављено из Македоније да је у 7.30 сати из Бугарске прелетело преко наше територије за Албанију преко 100 бомбардера и ловаца.

Ја сам одмах позвао Кардеља, Ранковића, Ђиласа, Кидрича, Гошњака и К. Поповића. Та нас је вијест врло изненадила и први утисак је био да су руси одлучили за скорији напад на нашу земљу.

Ја сам изразио мишљење да је то логична мјера која има за циљ претворити Албанију у стратешку тачку и да је тај прелет само припрема која још не мора значити скори напад на нашу земљу.

Даљњим провјеравањем преко телефона показало се све скупа претјерано, јер се вјероватно радило само о пар авиона, и то можда транспортних који без наше дозволе преносе ратни материјал у Албанију.

Вијест је била објављена преко радија [Радио Београда] у првобитном облику и у 12 сати ноћу морали смо је демантирати као непровјерену и да ће се касније објаснити ствар.

22. I - 51

...У ВЕЗИ са одласком друга Ђиласа у Енглеску одржао састанак секретаријата [Политбироа ЦК КПЈ] на коме смо претресли задатке које он има за вријеме своје мисије у Енглеској. Једно од врло важних питања јесте сондирање терена ради добијања наоружања за нашу Армију.

23.I -51.

ДА БИ НЕКАКО побољшао моје слабо знање Енглеског језика ја сам ових дана почео узимати лекције Енглеског језика и то четири пута дневно. Професор ми је Пјанички из министарства Вањских послова [Југославије]... То учење ће ми, разумије се, одузети доста оног драгоцјеног времена којег имам на

расположењу за читање разне литературе.

24.I. - 51

ЈУЧЕР на вечер отишао је друг Ђилас у Енглеску. Надам се да ће бити боље среће но онда када сам сам [тако, два сам, у оригиналу] га слао посљедњи пута у Москву.

Данас сам имао неку чудновату посјету. Тражиле су неке две младе американке, од којих је било најстаријој 20 година, да ме посјете.

Када сам их примио сазнао сам да су већ пет недеља у Југославији и да се већим делом налазе у моме родном мјесту Кумровцу и код тете Ане у Словенији. Донјеле су писмо од ње у коме ме моли да их примим. Питао сам их шта их је понукало да овако младе допутују чак у Југославију.

Одговориле су да желе упознати нашу земљу и људе. Иначе кажу да су се посветиле новинарству и да су већ обе писале чланке у новинама.

25.I - 51 - 30. I [1951]

...СА НЕКОЛИКО другова из Србије, Хрватске и Словеније био сам три дана у Бељу у лову на јелене. Моји резултати су опет били најбољи јер сам устријелио 5 јелена, 2 дивље свиње и једну лисицу. Овај пута смо имали задатак да одстријелимо само шкартове којих се већ сувише намножило.

Јуче 30. I. имао сам као госте на вечери 20 генерала, који су свршили вишу војну академију за две и по год[ине]. Њихово опште мишљење јесте да је наша виша војна Академија на потпуној висини и да су добро искористили и научили много за време школовања...

31. I - 51

БОРАВАК друга Ђиласа ових дана у Енглеској има у светској штампи огромни одјек. Једни на Западу кажу да је то знак све јачих повезивања наше земље са Западом, други кажу да смо успјели изаћи из изолације и да је то за нас важно због сталне претње руса и сусједних земаља.

Тито и Черчил

Оно прво уопште није тачно, а ово друго је тачно само дјелимично, јер наша је главна намјера да се ми чим више повежемо у иностранству са оним радничким и напредним организацијама на које ми можемо имати највише утицаја са нашом праксом, а ту, разумије се долази у првом реду Лабористичка партија [тако у оригиналу] у обзир.

Информбиро, са друге стране опет, по свом старом обичају, се дере да смо ми коначно збацили маску и прешли империјалистима.

Ја сам дубоко увјерен да за њих наши успехи [тако у оригиналу] у иностранству значе велики ударац и баш зато су толико бијесни.

1.II - 51

ДАНАС сам примио Noelbeckera [Ноелбекера], сина, који филмује у Југославији нашу изградњу итд. Том сам приликом на велико наваљивање морао проговорити на Енглеском језику за филм.

2.II - 51

ДАНАС ми је Марко опет испричао неке ствари за неке људе који врше важне функције у новој Југославији, а о којима смо сазнали случајно страшних ствари који су радили као агенти Павелића и слично.

3.II - 51.

РАЗГОВАРАО сам данас са Б. Кидричем и Гошњаком о припремама за одбрану земље. О резервама материјала и сировина, као бензин, угљен итд. за случај рата, односно напада на нашу земљу.

Највећа је тешкоћа за најнужнију ратну технику: авионе на млаз [ни погон], разне тешке топове а особито контраавионске итд.

Западне државе нам те ствари до сада нису уопште хтјеле слати: Видећемо унапред. Морам овдје примјетити да имам врло добре информације о томе како се они сада надају да ће нас моћи баш на томе питању закочити за концесије и политичке уступке.

11.II. - 51

ВРАТИО се друг Ђилас данас са пута у Енглеску. Из оног што он прича, а и из писања енглеске штампе види се да је тај пут и разговори са одговорним државним руководиоцима [Велике Британије] имао велик значај за наше настојање да се избјегне изолација наше земље, коју тако упорно настоје постићи наши "пријатељи" са Истока.

Друг Ђилас каже да је добио утисак да их је [Енглезе] дефинитивно убедио у то да ми нећемо и неможемо приступити Атланском [тако у оригиналу] Пакту, а исто тако и средоземном.

12. - 15. II - 51

ЈУЧЕР сам примио госп[одина] Перкинса, помоћника министра вањских послова Америке. Према мојем утиску он је дошао да испипа докле ћемо ми хтети да идемо у својим попуштањима у погледу сарадње са њима по одбрамбеним питањима.

Настојао је да добије мој одговор на питање да ли смо ми спремни тражити од њих наоружање преко њиховог конгреса. Ја сам многим аргументима одбио тај начин и ако нам оружје треба. Рекао сам да сматрам да наша ситуација у вези са могућношћу напада на нас још није толико опасна да би могли жртвовати досадашњи наш став и прихватити њихове услове.

18. II - 51

ПРИМИО сам Е[лерија] Хантингтона који је био шеф војне мисије Америке у Врховном штабу 1944-1945. Уверавао ме да потпуно разуме наш став и да се са тиме слаже да ми не можемо пристати за добијање наоружања под било каквим условима, али сматра ће говорити са Eisenhuverom [Eisenhawerom, Ајзенхауером], да нам се некако ипак помогне. (Новоизабрани председник САД Двајт Ајзенхауер.)

17. II. о.г. [1951. - тако у оригиналу, прво 18, па 17. фебруар]

МОРАО сам да посјетим Другу Парт[ијску] Конференцију Гардијске дивизије [ЈНА] и одржати говор иако нисам на крај памети имао да говорим.

Добио сам одличан утисак о морално политичком стању официра, подофицира и бораца те дивизије.

Препоручујемо

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДАНИЈЕ БРАНКА ЋОПИЋА: Најчитанији послератни писац је био под будним оком УДБЕ

20. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ У ЛИТЕРАТУРИ: Померaње позорнице обрачуна Савеза комуниста са књижевним гласилима

19. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ТО ПЕВА О АНЂЕЛИМА И МУЗАМА: Како је Градски комитет СК Београда дисциплиновао књижевнике

18. 11. 2021. у 17:14

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЖЕЂ ЗА СКИДАЊЕМ ОКОВА ДОГМАТИЗМА: Противречни догађаји у послератном књижевном животу у Србији

17. 11. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације