У ВРЕМЕ Коминформа одвијала се битка која је трајала пуне четири и по године, битка током које су Москва и друге источноевропске земље, совјетски сателити, у таласима излагали Југославију притисцима кроз најразноврсније облике, од оних пропагандних, до отворених оружаних претњи, испољених поготово у граничним инцидентима.
"Potapanje Vojvodine" nije bio Titov plan- on je to, očigledno, čuo od Engleza da su to isto njihovi obaveštajci zahtevali i od pučista ( puča rušenja vlade Cvetković-Maček 27. marta 1941.) generala Simovića i Mirkovića koji su, po pisanju stranih novinara, od Engleza dobili nagradu od 100.000 dinara u zlatu da provedu puč. Istupanje iz tzv. "Trojnog pakta" dovelo je do napada na Jugoslaviju, tačnije na BG i Srbiju. Generali su trebali, da bi sprečili nemačko snabdevanje Bugarske oružjem, da miniraju Đedap i zaustave Dunav koji bi potopio Vojvodinu. To se nije dogodilo jer su Nemci napadom 6. aprila 1941.g. za samo desetak dana, uz izdaju Hrvatske i Slovenije, okupirali Srbiju i Đerdap bez nekih značajnijih otpora jugoslovense armije koja je već bila u rasulu. Toliko, potsećanja radi.
Коментари (1)