ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИТО ЈЕ БИО СПРЕМАН ДА ПОТОПИ ПАНОНИЈУ: Сведочанство о почетку хладног рата у чијем средишту је била Југославија`

У ВРЕМЕ Коминформа одвијала се битка која је трајала пуне четири и по године, битка током које су Москва и друге источноевропске земље, совјетски сателити, у таласима излагали Југославију притисцима кроз најразноврсније облике, од оних пропагандних, до отворених оружаних претњи, испољених поготово у граничним инцидентима.

Пети когрес КПЈ 1948. Тито ипред бисти Лењина, Стаљина, Маркса и Енгелса

Током 1950. било је 937 таквих инцидената, а 1952. њихов број се попео за два и по пута - на 2.390.

Крајем 1950. године Тито је почео да води дневник и те инциденте, војне провокације и кључање на границама тек овлаш поменуо на неколико места. Много више га је оптерећивало питање да ли ће Југославија бити директно нападнута и, уколико се то догоди, с које стране, са севера из Мађарске, или с истока, из Румуније и Бугарске, могуће и с југозапада, из Албаније. Како ће евентуални напад бити изведен? Директном акцијом совјетске армије, ангажовањем војски земаља сателитски подређених Москви, или подстицањем побуне у земљи, уз ослонац на мреже оних који исказују лојалност Стаљину и Москви?

ОВЕ ДИЛЕМЕ Тито је даномице разматрао са својим најближим партијским и војним сарадницима, уз ослонац на информације добијане из различитих извора. За нека од тих обавештења може се назрети да су стизала из саме Москве, мада то у дневнику нигде није записао.

Суочење с могућим нападом довело је до тога да је 25. децембра 1949. године записао: "Размишљао сам много посљедњих дана о случају напада на Југославију са стране Совјетског Савеза и његових сателита, о стратегији нашег отпора итд. (...)

Ја сам, у случају општег свјетског рата... поделио рат у три фазе и то: Прва фаза, комбинована одбрана наше земље са регуларним и партизанским јединицама, друга фаза, усљед надмоћности непријатеља, повући главнину војних снага и омладину из земље у одређене базе ради реорганизације и припреме за трећу фазу, а у земљи водити партизански рат са почетним снагама од не више од 100 до 150 хиљада бораца.

У трећој фази рата поново ударити у земљи на окупаторе са добро наоружаним и одморним јединицама.

Та стратегија долази у обзир само у случају да непријатељ удари у нашу земљу са толиким наоружаним снагама да ми не би могли издржати већи дио територије и ако би била заузета цијела Европа.

Тај план сам саопштио друговима из Политбироа и из Генралштаба и сви су се сложили."

Тито је у свом стратегијском плану дејства партизанских одреда у земљи предвидео да њима командује Светозар Вукмановић Темпо.

ИАКО је антијуголовенска пропаганда из Москве била брутална, из Титовог дневника се види да није био склон томе да се на совјетску и Стаљинову адресу увек одговара једнаком мером. У позадини таквог његовог става стајало је уверење да би жестина антисовјетске пропаганде у Југославији могла утицати на то да се у народу пољуља ауторитет државног, партијског и војног руководства.

Шта је значила ова самоконтрола може се назрети из онога што је чинила Стаљинова пропаганда. Управо 1950. године, у Москви је објављена једна од многих брошура из сета антијугословенске, антититоистичке пропаганде, ова под насловом "Југословенски народ под влашћу фашистичких најамника америчког империјализма". Брошура је штампана у тиражу од 150.000 примерака.

Тито, Кардељ, Ранковић и Ђилас нису ништа друго него "клика фашистичких убица", "фашистичка банда" која "војно-полицијском машином јањичара Ранковића испуњава шпијунске задатке Титове фашистичке банде".

 

Рукопис из Титовог дневника

"Надувени фашистички војно-полицијски апарат који се састоји из армије од много хиљада плаћених убица, шпијуна, провокатора, позван је да уништи револуционарне снаге у земљи."

"Чудовишну по својим размерама, терористичку шпијунску и провокативну акцију у фашистичкој Југославији, успоставио је хитлеровски храњеник Ранковић". Хитлеровци су Тито, Кардељ, Ђилас, Владимир Велебит и други. Истовремено су империјалистички агенти Запада. И тако редом... готово унедоглед.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Драма једног сложеног времена

ПОЗНАТИ српски и југословенски новинар Перо Симић уистину је био опчињен истраживањем Титове биографије, што потврђује и низ његових књига. Припремајући нови наслов у лето 2009. године, као и до тада је прионуо на истраживање архивске грађе. Утолико пре што је тада Архив Јосипа Броза Тита припојен Архиву Југославије. У Титовом архиву било је и десетак кутија његових личних докумената, а већ у првој Симића је чекало велико изненађење - Титов дневник о чијем постојању се у историографији није ништа знало. Препознатљив Титов рукопис одмах је одагнао недоумице о аутентичности тог изузетног, непознатог документа, али је требало да прођу недеље да би Симић дешифровао текст и да би га сместио у координате времена у коме је писан. Први запис у дневнику носи датум 2. новембар 1950, а последњи 17. фебруар 1951. године. Дакле, Тито је водио дневник 108 дана.

Први део написао је у блоку димензија 14х21 центиметара, на 46 страница, у чијем је левом горњем углу био утиснут грб Југославије, а испод њега одштампан латинични текст: "Pretsednik Ministarskog saveta, ministar odbrane, Maršal Jugoslavije Josip Broz Tito".

ДРУГИМ делом дневника Тито је испунио 42 стране, у роковнику са црним кожним корицама, димензија 15х21,7 центиметра.

Прихватио се тог, како наводи, "мучног посла", да би регистровао "само неке најбитније ствари", па је утолико занимљивије што ће пажљиви читалац приметити да је у том тексту Тито додирнуо читав низ тема и оставио током тих 108 дана низ слика, често сведених на неку врсту крокија. Упркос томе, у овом тексту се често препознаје сва драматичност једног сложеног времена, сукоба две стране у коме је југословенско руководство било непосредно суочено и с оном најгором могућношћу - да Југославија буде нападнута. Због тога је било неопходно да се у грозничавој атмосфери и временској стисци, формулишу темељне позиције одбране. Као што се види из дневника те мере су покривале војни домен, промене у организационој и командној структури Југословенске армије, тицале су се прилагођавања привредне структуре евентуалним ратним околностима, дислокације индустријских постројења и других мера, деловања на пропагандном плану и слично.

Лов у Карађорђеву

ЧЕТРДЕСЕТ година доцније, генерал-пуковник Павле Јакшић је обелоданио у својим мемоарима конкретне чињенице о измештању индустријских капацитета из Србије и о несумњиво најрадикалнијој мери која је у време када Тито пише свој дневник била разматрана - реч је о запречавању Дунава на Ђердапу и потапању огромног пространства у Војводини, како би се спречило могуће надирање трупа агресора. У то време генерал Јакшић, прослављени партизански командант, био је постављен за команданта Београдске војне области која је значила прву линију одбране, обухватајући безмало половину ондашњих огромних војних ефектива Југославије. Генерал Јакшић је зауставио даље премештање индустријских капацитета из Србије и оштро се супротставио поменутој идеји о запречавању Дунава. Наводимо ове моменте као тек једну од драма онога времена, као илустрацију захваљујући којој се боље ишчитавају многи наводи из Титовог дневника. Овај прворазредни документ уверљиво илуструје и како је Тито у том времену непрекидно сагледавао спор са Москвом са много ширег, европског и светског становишта, кроз настојање да препозна интересе и дефинише позиције великих сила и Уједињених нација. Утолико су занимљивији и многи детаљи који као нека врста изолованих острва спокоја стоје у узбурканом океану - реч је о наводима из којих се види како је страстан ловац био Тито, како је са сарадницима играо "шпице" билијар у вечерњим сатима, како је почео да учи енглески језик пошто га је недовољно знао, одвајајући за то свакодневно по четири часа, како је недеља за њега био досадан дан, пошто нема акције, сусрета са сарадницима, размене мишљења и слично.

Све у свему, Титов дневник који је 2009. године пронашао у архивској грађи Перо Симић, права је посластица.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Американци улазе на мала врата

БГД (Београд)

2. XI 1950

НИСАМ мислио да пишем дневник, али ми свакодневна пракса све више показује да се морам примити и овог мучног посла без обзира на силну оптерећеност разним пословима. Разумије се, то ће бити пре неке врсте подсјетник који ће ми послужити за касније, према томе ћу регистрирати само неке најбитније ствари.

Данас у 9.30 позвао сам на разговор генерал-пуковнике Ивана Гошњака и Кочу Поповића. (Гошњак је био Титов помоћник за народну одбрану, а Поповић, начелник Генералштаба Југословенске народне армије.)

Тема разговора била је помоћ због суше која нас ове године погодила и због чега смо се обратили на Америчку Владу.

Америчка влада нам је изјавила спремност дати такву помоћ, али је прије два дана амерички амбасадор г. (Џорџ) Ален саопштио приједлог његове владе на који начин би она могла то учинити.

Наиме, тај приједлог се састојао у томе: прво, Америчка Влада нам може дати помоћ прије састанка Конгреса (Сједињених Америчких Држава) само из оне суме која је одобрена предсједнику (САД) господину Харију Труману за финансирање обрамбених потреба појединих земаља како оних у Атлантском пакту, тако и у другим које су у добрим односима са Америком.

Друго, Америчка Влада предлаже двострани споразум за давање те помоћи који не би имао ништа заједничко са Атлантским пактом, тј. то би био неке врсте Lendliza (позајмица) итд.

Треће, америчка влада би могла ту помоћ образложити прије Конгреса САД само тиме што би навео обрамбене разлоге за Југославију, јер су посљедице суше ту обрамбену способност ослабиле.

РАЗУМИЈЕ се, да су се другови Иван Гошњак и Коча Поповић сложили са тиме да ми прихватимо тај приједлог Америчке Владе, јер без такве помоћи за угрожене крајеве ми не би били у стању држати у спремности толики број војске у вријеме када нам је земља тако угрожена од источних земаља. (Мисли на Совјетски Савез и његове савезнике, Пољску, Чехословачку, Мађарску, Румунију, Бугарску и Албанију, који су у Титовом сукобу са Стаљином 1948. стали на страну Кремља.)

Дан прије сам се у томе споразумио и са друговима Ранковићем, Ђиласом и Кидричем. (Александар Ранковић је био потпредседник југословенске владе и секретар Централног комитета Комунистичке партије Југославије (ЦККПЈ), Милован Ђилас, члан Политбироа ЦККПЈ, а Борис Кидрич, председник Привредног савета Југославије.)

Тито са Американцима Перкинсом и Џорџом Аленом

У 11 сати примио сам енглеског публицисту господина Билаинкина који ми је најавио да ће ме питати само за неке податке из првог Свјетског рата и слично, али је искористио прилику да ми на врло спретан начин постави читав низ политичких и других питања на која сам ја радо одговорио јер су била паметна и актуелна.

Када сам разговарао са њиме мислио сам, са колико зависти ће на то гледати други журналисти који су већ више пута тражили интервју а нису га добили.

Остали дио дана ми је прошао на рјешавању редовних државних послова и на читању, сада читам другу књигу Гиј де Мопасана. (Француски књижевник Ги де Мопасан.)

На вече сам добио депешу од друга Кардеља из Уједињених Нација који ми јавља да совјетски представници уопште шуте на Кардељев напад на непријатељске поступке СССР према Југославији.

3. XI 1950

ДАНАС сам први пут послије рата послао личну депешу једном западном шефу државе.

Послао сам честитку госпдину Труману, предсједнику Сједињених Америчких Држава, поводом терористичког напада на његов живот, односно покушаја атентата.

Знам да ће Информбиро имати опет материјала за нападе на нас, али нека их, прошло је вријеме када смо и на штету интереса наше земље гледали да не дамо повода за нападе са стране тих ревизиониста (отпадника од доктринарних идеја комунизма). (Информациони биро, Информбиро, комунистичких партија Југославије, Бугарске, Румуније, Мађарске, Пољске, Совјетског Савеза, Француске, Чехословачке и Италије, формиран у јесен 1947. Седиште ове "нове Коминтертне" било је у Београду, а њено руководство је лета 1948, због Титовог опонирања Стаљину изабацило КПЈ из својих редова.)

Пошто немам могућности да идем често у лов то се задовољим са тиме да понекада устријелим у башти (председничке резиденције на Дедињу) по којег гаврана или свраку, јер их сматрам врло штетне и досадне птице. Данас сам убио рано у јутро два комада што је чинило велико задовољством мојем поинтеру (псу) Трефу. Тигар (други пас) гледа са гађењем и зачуђен је кад Треф узме и носи те вране.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Совјетски агенти шире клевете

4. XI - 1950

ДАНАС сам морао опет издржати једну ствар која никада не чини задовољство.

Наиме, једна Америчка фирма снима филм о Југославији, или боље рећи један велики журнал о развитку нове Југославије и на крају су жељели да сниме још мене за вријеме рада и одмора.

Пошто то узима доста времена то сам ја искористио прилику да одржим за вријеме снимања два састанка и то, један по привредним питањима на којима су узели учешћа Ранковић, Ђилас, Кидрич, М. Поповић и Ја. (Милентије Поповић је био југословенски министар финансија.)

На другом састанку се претресало о неким војним питањима на коме су учествовали К. Поповић, И. Гошњак, П. Дапчевић и Ја. (Пеко Дапчевић је био заменик начелника Генералштаба ЈНА.)

Данас сам прегледао прелиминарни предлог Америчке Владе у коме је садржан начин на који нам она може дати хитну помоћ у вези са сушом која је ове године погодила нашу земљу.

У том приједлогу се каже да се између наше две земље створи билатерални споразум, нешто слично Lendlizu [позајмици], јер Америчка Влада може дати такву помоћ ради јачања, односно одржавања наше обрамбене снаге. То јест, спремни су нам дати храну и слично у првом реду за нашу Армију.

5. XI - 1950

ПРИМИО сам прије подне шкотску синдикалну делегацију. Све су то били предсједници и секретари разних Савеза синдиката.Постављали су ми поједина питања о нашем даљем развитку.

Једно од најинтересантнијих питања било је питање које ми обично постављају сви западњаци, како буржоаски представници тако и социјалистички и то: "хоће ли код вас скоро поновно бити установљена демократија као што је на Западу и хоће ли бити поновно допуштене разне партије?"

За бур[жоаске] представнике ми је то разумљиво. Али за социјалистичке ми то никако неиде у главу. Да они не могу схватити зашто се мора демократија у једној социјалистичкој земљи разликовати од буржоаске демократије.

Ђилас, Тито, Кардељ и Гошњак

Објашњавао сам њима да не може бити ријечи о правој демократији гдје постоји социјално израбљивање и неједнакост, гдје постоји израбљивање човјека по човјеку. Права демократија мора имати своју материјалну и социјалну основу, иначе је она само једна фикција за већину народа.

6. XI - 1950

НЕДЕЉА је и пошли смо у лов на фазане и зечеве. Било нас је 12 ловаца а план је био да отстријелимо 300 фазана, а пало је свега 42, од тога сам ја убио 14 фазана и 8 зечева.

Рјешили смо да сваки од нас ловаца може купити по 2 фазана по 120 дин[ара] а остало да иде у држ[авне] ресторане.

7. XI - 1950

ПРИЈЕ подне сам примио Америчког новинара, сарадника New York Times- ["Њујорк тајмса"] Sulzbergera. Гњавио ме је више од једног сата са врло деликатним питањима, јер сам морао добро размислити одговоре због тога што ми се већ десило да ми искриви интервју и прикаже онако како њему одговара.

Читам изјаве неких [југословенских] другова који су посрнули и издали нашу К[омунистичку] Партију у вези са Информбиром. (Реч је о југословенским комунистима који су у Титовом сукобу са Стаљином колебали, на оне који су стали на страну совјетског вође и на оне који су осумњичени за приврженост Стаљину. Све те људе руководство КПЈ је после резолуције Информибироа о искључењу КПЈ из ове организације називало информбировцима.)

Неке од њих збиља не би смио назвати друговима јер су окорели шпијуни, а некима се заиста може вјеровати као на примјер С[ави] Златићу, Самарђићу и сличним. (Сава Златића, изасланик ЦККПЈ у Албанији, и бивши функционер КПЈ Станислава Самарџића.)

Човјеку просто памет стане када види каквима се све методама служе руководиоци СССР у врбовању поштених чланова партије за најпрљавије шпијунске ствари. Они су врбовали људе из наше партије у току великог ослободилачког [Другог светског] рата за агенте у њихову корист, тј. у корист СССР-а и послије рата.

Они су кроз те своје агенте пратили наше руководеће другове у вријеме када смо били у најбољим односима са Совјетским Савезом. Кроз те агенте ширили су разне клевете са циљем да политички онемогуће и компромитују неке другове као на примјер, о Ђиласу и другима.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

У Словенији оживео шовинизам

9. XI - 1950

ДАНАС сам имао сједницу Политбироа на којој су присуствовали чланови Политбироа КП Хрв[атске] са Бакарићем. (Владимир Бакарић је био секретар ЦККП Хрватске.)

На дневном реду је било питање извјештаја о стању у Далмацији кога је поднио друг Попивода у име Парт[ијске] Комисије ЦК КПЈ. (Крсто Попивода, члан ЦККПЈ и министар у југословенској влади.)

Овакве комисије ми шаљемо у све области земље и оне су се показале као врло ефикасне, јер не само да се упознају о тачном стању на терену, о разним слабостима у раду, о економским проблемима итд, већ оне дају конкретну помоћ друговима на терену.

Кардељ ми данас [из Њујорка] послао депешу у којој говори да наша делегација на Уједињеним Нацијама [на Генералној скупштини Уједињених нација] мисли да ми морамо по питању Кинеске агресије, тј. ако до ње дође у Кореји, заузети исти став као и већина делегата Уједињених Нација.

Разумије се да и ми овдје мислимо тако, иначе би били недосљедњи према властитом гледању на агресије кога смо заузели у нашем ставу у говорима и приједлозима на сједницама Уједињених Нација...

11. XI - 1950

...ПРИМИО сам журналисту Kerneckera [Кернекера] из Западне Њемачке. Био је донедавно секретар Sumachera [Шумахера]. (Курт Шумахер је био један од лидера Социјалдемократске партије Немачке.)

Постављао ми је, као што то сви чине у последње вријеме, врло деликатна питања у вези са Корејом, са Кином, са наоружањем Запад[не] Њемачке, са Маршаловим планом и тд. ( План америчког министра иностраних послова Џорџа Маршала о економској помоћи САД другим земљама, који је био снажан инструмент јачања америчког утицаја у свету.)

Кегпескег ми је говорио о брзом опадању Комунистичке Партије Западне Њемачке због лоше политике информбировског [просовјетског] вођства СПД [Социјалдемократске партије Немачке].

12. XI - 1950

НЕДЕЉА је, намјеравао сам данас поћи са другом Марком [Александром Ранковићем] у лов на фазане на Карађорђево, али сам одустао због даљине и краткоће времена које сам имао на располагању.

Лов у Карађорђеву

Пошао сам код Илока у виноград да би се барем мало одморио на свјежем ваздуху, али сам дошао кући незадовољан због једног малог инцидента на путу са једним биједним сељаком који ме је простачки опсовао због тога што сам пуцао на вране.

Не знам шта би се догодило са таквим човјеком, рецимо у СССР-у, у [другим] информбировским земљама, или у било којој земљи на свету да учини нешто таква?

Ја сам само казао официрима да се испита ко је он да би се знало због каквих је побуда то учинио.

13. XI - 1950

ДРУГОВИ Марко и Ђидо [Милован Ђилас] дошли су да прочитамо други дио Жујовићеве исповјести. (Покајничка исповест члана Политбироа ЦККПЈ и југословенског министра Сретена Жујовића који је 1948, у сукобу са Стаљином, стао на страну совјетског лидера, због чега је одмах ухапшен.)

Имамо утисак да је попустио највише због тога што му је тамновање врло тешко.

Ријешили смо да се његова изјава поднесе на сједницу Полит Биро ЦК КПЈ [тако у оригиналу] и да се послије тога штампа а Жујовић пусти на слободу.

Из изјаве изгледа да је схватио у чему је суштина нашег сукоба са Русима и информбироом уопће.

Мислим да ће његов случај имати велики значај у борби против информбироа и његових клевета.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Колебања државних службеника

14. XI - 50

ПРИМИО сам представнике Централне Управе Инвалида [Југославије] у вези са њиховом конференцијом.

Позван сам да дођем на Конференцију, али сам морао одбити не само због послова, већ и због тога што би морао иступати на тој конференцији а не видим да има неких ствари о којима већ нисам посљедњих дана говорио.

15. XI - 50

ДРУГ Кидрич ми је прије подне причао о својим утисцима са пленума Освободилне фронте Словеније. (Коалиције која је окупљала разне политичке групе и појединце у Словенији, под пуном контролом КП Словеније.)

Каже да је национални шовинизам захватио приличне размјере не само у редовима интелигенције већ и код држ[авних] службеника.

У Словенији се најизразитије испољава поновно оживљавање ситнобурожаских тенденција и схватања.

Ти елементи сматрају да је сада већ дошао час да иступају напоље.

Наше тешкоће због суше и тражење помоћи у намирницама у Америци и другим Западним земљама окуражило је притајене капиталистичке елементе и мисле да се сада може правити на нас притисак у правцу дегенерације наше револуције.

Изгледа да се ти елементи још нису опаметили толико да схвате да је њима заувјек одзвонило...

16. XI - 50

ПРОЧИТАО сам данас Ђиласов чланак у коме он теоретски настоји образложити дегенерацију Совјетског Савеза у правцу државног капитализма и све изразитије оформљење бирократске, владајуће касте која озбиљно прети да упропасти тековине Октобарске Револуције - Лењиново дјело.

Први дио чланка је доста добар, али други дио који говори о државном капитализму није довољно јасан и може се криво тумачити од противника.

17. XI - 50

СА ДРУГОВИМА из генералштаба [ЈНА] сам данас претресао питање дјелимичне реорганизације Минист[арства] Народ[не] Одбране.

Одбацили смо неке форме у руковођењу родовима војске које смо били узели из Совјетске Армије.

На вечер сам био у Драмском Казалишту и гледао премијеру Софоклове "Антигоне".

Комад је испао ванредно добро што показује високи квалитет наших казалишних глумаца. Нарочито је снажно дјеловала глумица [Марија] Црнобори као Антигона.

18. XI - 50

ДАНАС ми је Амерички Амбасадор госп[один] Ален послао преко помоћ[ника] Минист[ра] Спољних послова Матеса текст Споразума за давање помоћи [Југославији] у исхрани прије састанка Конгреса [САД]. (Лео Матеса, помоћник југословенског министра спољних послова.)

Тито, Стево Крајачић и Ранковић

У тексту нису хтјели прихватити нашу примједбу да се не каже исхрана се даје и због одржања обрамбених способности земље а не за одржање оружаних снага.

Ја сам коначно пристао и на такву формулацију само да се та помоћ сувише не отегне.

Морам подвући чињеницу да се пропаганда и Владе и штампе Америке силно разбуктала због те помоћи.

Дају се разне изјаве од стране официјелних кругова Америке које ће у пуној мјери моћи искористити наши противници из информбироа, а западњаци баш и желе да се јаз између нас чим више продуби и прошири, јер још увјек сумњају да можда читав тај спор између нас и СССР-а представља један добро смишљени маневар.

19. XI - 50

ДАНАС сам пошао са још 3 друга у лов на фазане и зечеве у Бачку, на ловиште Врањак. Имао сам срећу, јер сам ја сам устријелио 26 фазана, једну шљуку и 14 зечева. Ловцима сам одредио за пријем у Президиуму [Народне скупштине Југославије] на 29. Новембра. Био је то врло лијеп дан. Физички сам се прилично уморио, али сам духовно осјећао ванредан одмор.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Надбискуп постаје све дрскији

20. XI - 50

ДАНАС сам јавио Министру Унутрашњих послова Xрватске да обустави даљње посјећивање Степинца са стране разних странаца и да му се у вези са штедњом најлакше обустави разне бенефиције у исхрани које је до сада уживао. (Министар унутрашњих послова Хрватске био је Иван Крајачић, а Алојзије Степинац је био загребачки надбискуп оптужен за подршку усташком режиму Независне Државе Хрватске и њеном поглавнику Анти Павелићу.)

Постао је прилично дрзак откако га почеше странци посјећивати.

21. XI - 50

ПОСЛИЈЕ подне одржана је сједница Политбироа [ЦК КПЈ] на којој смо претресали изјаву С. Жујевића [Жујовића] написано у затвору.

У тој својој изјави Жујевић износи борбу коју је сам са собом водио 2 год[ине] затвора о томе да ли смо ми криви и[ли] руководиоци СКП(б) [Свесавезне комунистичке партије бољшевика Совјетског Савеза].

Прије пола године ми смо му дали разне материјале о томе шта пишу и говоре о нама источне земље на челу са СССР-ом.

Те клевете и лажи против наше партије и земље толико су дјеловале на њега да је у изјави потпуно стао на линију наше партије и са гњушањем говори о тим клеветама.

Политбиро је донио одлуку да се на основу тога обустави судски поступак према Жујевићу и да се он пусти на слободу гдје ће моћи најбоље поправити своју издају своје партије и народа.

22. XI - 50

ДАНАС смо Лесковшек, Коча [Поповић], Гошњак и Николић претресали нека питања о индустријализацији за потребе војске. (Франц Лесковшек је био савезни министар, а Војин Николић помоћник југословенског министра народне одбране.)

На Бледу

Имамо огромне тешкоће са девизама, а у посљедње вријеме је све теже и набављати сировине на Западу за нашу војну индустрију, јер се сви наоружавају.

Американци нам на разне начине дају на знање да би нам били спремни дати наоружање.

Ми то одбијамо, јер нам може политички шкодити.

Многи људи у земљи и у иностранству неће то схватити како треба, тј. да није против интереса марксизма и лењинизма ако ми узмемо оружје тамо гдје је могуће ради одбране наше социјалистичке земље.

Разумије се да Совјетски руководиоци чине све како би нас чим више оцрнили пред демократском јавношћу свијета па искоришћавају против нас и оно што они већ одавно раде приписујући нама за смртни грјех онакве поступке које они редовно чине, а нико од инфорбироваца се не запита: "зашто Совјетски Савез смије, рецимо, куповати што му треба у капиталистичким земљама, а Југославија не смије?"

24. XI - 50

ИМАО састанак са командантима и комесарима војних Области и са друговима из Генералштаба [ЈНА].

Претресало се питање неке реорганизације наше Армије.

Укинуте су неке команде и родови [војске] као централне установе и пренешена је компетенција за разне родове на Команде Области. И то је била заоставштина из Совјетске праксе, али се већ и код њих то данас исправља.

Изложивши њима укратко данашњу нашу ситуацију и извјесну потребу за оружјем у тој вези ја сам их запитао како они гледају на недавну моју изјаву о томе да ћемо набављати оружје свугдје тамо где ћемо га добити под повољним условима.

Они су ми сви одговорили да је то посве правилно, јер то служи интересима очувања наше независности, наше мирне изградње социјализма.

* * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * * *

Прeваспитавање вешалима

25. XI - 50

ДАНАС је изашла у "Борби" [дневном листу КПЈ] изјава С. Жујовића и акт о његовом пуштању на слободу.

Настало је огромно чуђење и интересовање поводом тога и код нас и код иностранаца.

Нека виде и кроз ту изјаву лик руководиоци СССР-а, нека види свако каква је наша правда, наш метод преваспитавања а не уништавања.

А шта ради СССР?

Убијају и криве и праве, а најчешће праве. Шта су учинили са Кочом Дзодзе и Рајком итд. (Кочи Дзодзе је био високи функционер Албаније, Ласло Рајк један од лидера Мађарске, а обојица су осуђена на смрт због тога што се 1948. нису слагали са искључењем КПЈ из Информационог бироа КП.)

Стрељање и вешала то је њихов метод преваспитавања људи. Но ми смо одабрали овај пут и он се показао најбољи и ефикасан.

Наша ће борба бити још тешка, али ми морамо имати нерве, стрпљење и хуманости. Социјализам се не ствара кроз уништавање свега и сваког који још није зањ [за њега], већ кроз васпитавање у убеђивање.

Ми ћемо само бескомпромисни [бити] против бескомпромисног противника социјализма. Такве ћемо ми учинити на чим је могуће хуманији начин безопаснима.

26. XI - 50

АМЕРИЧКИ Амбасадор [Џорџ Ален] је данас тражио хитни састанак по налогу своје Владе. Мислио сам да ће бити можда нека нова понуда за наоружање и примио сам га у 5 сати послије подне. На моје велико изненађење почео је врло велики, патетички увод о неком "неугодној мисији", а испоставило се да је ствар у томе:

"Америчка Влада је забринута о исходу дискусије у Сенату [САД] у вези са давањем помоћи Југославији, јер ће [амерички] републиканци вероватно поставити као услов пуштање Стипинца [Алојзија Степинца] на слободу."

Амбасадор је дуго објашњавао како би се то могло врло добро удесити још прије сједнице Конгреса [САД], "да се Степинац премјести у неки манастир", да се "пребаци преко границе" итд.

Ја сам био врло категоричан у своме одбијању и рекао сам да то противречи њиховим жељама да ми будемо чим способнији у обрамбеном смислу, јер такав поступак изазвао би велико негодовање код православног становништва с једне стране, а с друге стране народ би то схватио као услов [за америчку помоћ Југославији] и не би се сложио са тиме.

28. XI - 50

Билијар, омиљена забава

БИО сам на Академији поводом Држ[авног] празника [Дана Републике] у Театру а послије тога смо са друговима играли билијар, или како ми то зовемо "шпице".

Као обично и ове године сазнао сам тек дан касније да је Марко имао јучер рођендан и ја сам на брзину дао спремити вечеру за неколико другова гдје смо прославили 41-ви рођендан Марка.

Брзо иде вријеме и моји млађи другови све више као да достижу мене.

29. XI - 50

НА ПРИЈЕМУ у Президиуму [Народне скупштине Југославије] на вечер имао сам много посла са страним новинарима и дипломатима.

Били су само Западњаци, а Источни нису присуствовали.

Новинари су настојали да дам неки интервју што сам, разумије се, морао одбити, сматрајући да код овакве прославе то није у складу.

Дипломате су били сви некако забринути због пораза Трупа Уједињених Нација у Кореји.

Кинези су бацили велике снаге у помоћ Северокорејцима и прешли у силовиту офанзиву.

Тек сада се може сваки увјерити колико смо ми били прави када смо предложили да се Трупе Уједињених народа зауставе на 38 пречнику када су гонили Северокорејце.

Препоручујемо

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДАНИЈЕ БРАНКА ЋОПИЋА: Најчитанији послератни писац је био под будним оком УДБЕ

20. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СУДИЈЕ ЗА ПРЕКРШАЈЕ У ЛИТЕРАТУРИ: Померaње позорнице обрачуна Савеза комуниста са књижевним гласилима

19. 11. 2021. у 17:14

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - КО ТО ПЕВА О АНЂЕЛИМА И МУЗАМА: Како је Градски комитет СК Београда дисциплиновао књижевнике

18. 11. 2021. у 17:14

Друштво

1 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ЖЕЂ ЗА СКИДАЊЕМ ОКОВА ДОГМАТИЗМА: Противречни догађаји у послератном књижевном животу у Србији

17. 11. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације