ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ШТО СЕ ВИШЕ МЕЊАЛО, СВЕ ВИШЕ БИЛО ИСТО: Предлог југословенској скупштини за успостављање политичке демократије

ПОРЕД бављења учесталим случајевима прогона због деликта мишљења и сродних кривичних дела, исправљањем дотадашњих судских и вансудских неправди и насиља, Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања је упутио Скупштини СФРЈ три предлога за уставну реформу: за успостављање владавине права, успостављање политичке демократије у СФРЈ и успостављање стварне равноправности народа Југославије.

Стане Доланц и Едвард Кардељ

Предлог за успостављање политичке демократије, који преносимо у целини, достављен је парламенту бивше заједничке државе 25. новембра 1987. године, а у име Одбора потписао га је Младен Србиновић, члан САНУ.

"ЧИЊЕНИЦА да је Југославија толико пута мењала своје уставе сведочи да нису нађена права и ваљана решења за утемељење једног слободног и демократског друштва. Званично обзнањена превентивна ограничења предстојећих уставних промена прете да их, и овог пута, претворе у узалудне и безначајне (козметичке - како их већ назива наша јавност) промене, које ће дати већ унапред познати резултат: што се више мења, све је више исто. Само крупан и одлучан заокрет ка демократизацији нашег друштва може донети ваљана политичка решења и подићи нашу земљу на виши цивилизацијски ниво.

У складу са својим основним циљем, који је истакнут у његовом имену, Одбор за одбрану слободе мисли и изражавања предлаже да се у покренутом поступку за измену савезног, републичких и покрајинских устава, одговарајућим уставним променама, омогући демократизовање постојећег политичког поретка.

Одсуство елементарне политичке демократије је суштинска слабост нашег политичког система. Под видом рушења формалне представничке демократије ради увођења истинске непосредне демократије успостављен је један ауторитаран, а у понечему и тоталитаран једностраначки монопол власти, који се преобратио у неодговорну и несложну олигархију републичких и покрајинских врхова. Конституисана владајућа олигархија није више у стању да обезбеди ни поштовање и примену устава и закона које је сама донела, што има за последицу погубно нарушавање јединства правног поретка и правне сигурности, често затајивање функционисања правног система, непоштовање основних људских и грађанских права, угрожавање елементарне сигурности и интегритета личности, нарочито на Косову, и опште обезвређивање јавног морала.

Самозвани карактер постојеће власти, непостојање контроле јавности и одсуство јавне одговорности и смењивости, упркос далекосежним промашајима у политици коју та власт води, онемогућавају било какав демократски излазак из дубоке кризе у којој се наша земља налази.

ЈЕДАН од првих услова за излазак из ове политичке, економске и моралне кризе јесте неодложна и темељна демократизација постојећег поретка која се више не сме одлагати. По нашем суду, најпрече су следеће мере:

1. Укидање делегатског система, као система посредних избора, и увођење слободних, непосредних и тајних избора за сва представничка тела - од општинских скупштина до Скупштине СФРЈ

Постојећи делегатски систем, уведен Уставом од 1974. године, само је прикривени облик непрекидног обнављања владајуће елите која никада није на ваљан демократски начин задобила поверење и пристанак оних над којима влада. Истински слободни избори подразумевају, између осталог, и слободно истицање кандидата различитих програмских опредељења, као и слободно удруживање и мирно окупљање ради ширења властитих програмских замисли и придобијања подршке бирача.

2. Укидање Уставом утврђеног монопола власти владајуће странке

По узору на Стаљинов Устав од 1936, уставима од 1963. и 1974. озакоњен је монополски положај владајуће странке (СКЈ) и једном за свагда утврђена њена руководећа улога као последица "законитости историјског развитка". Историја, међутим, никоме не може дати право на вечан монопол власти, нити се суд историје, може прописати важећим уставом. Владајућа улога било које странке може једино бити ствар народног избора, тј. задобијеног поверења бирача на слободним и непосредним изборима. Треба, исто тако, у пракси онемогућити спрегу владајуће странке са државом и друштвено фаворизовање њених чланова.

3. Утврђивање и доследно примењивање начела јавне одговорности и смењивости свих носилаца државних и јавних функција када њихова политика доведе до штетних последица

Од овог начела нико не може бити изузет. Тежи неуспеси у политици која се води морају имати за последицу губитак власти којом се располаже, почев од владе која није у стању да испуни дата обећања и оствари своје програмске циљеве, до најмањих локалних званичника. Једино се тако може успоставити одговорност изабраних власти својим бирачима.

4. Укидање свих уставних ограничења којима се сужавају претходно зајемчене основне слободе и права човека и грађанина

Основна људска права су цивилизацијска тековина и нису поклон који државна власт по својој вољи или самовољи дарује или ускраћује својим поданицима. Она представљају сферу слободе и личне сигурности у коју ова власт не сме да задире а да тиме не погази устав и изврши кажњиво дело.

Уживање ових слобода и права не може се унапред ограничавати и условљавати режимом одобрења и дозвола државне власти. Устав мора јемчити право грађана да покрећу листове, образују удружења и слободно се окупљају без икаквих претходних административних дозвола и провера.

5. Утврђивање уставних јемстава за потпуну слободу штампе и одсуство званичне или прикривене цензуре

Штампа, радио и телевизија морају бити средство јавне контроле над онима који су на власти, а не инструмент у њиховим рукама за манипулисање јавним мњењем. Издавање новина и других јавних гласила треба под једнаким условима да буде доступно свим грађанима и њиховим удружењима без икаквог повлашћивања неке друштвене групе или странке.

Младен Србиновић

6. Уставно и законско регулисање права на удруживање у независне синдикате и права на штрајк

Званични Савез синдиката се свео на трансмисију владајуће партије. Његов циљ је да заступа интересе Партије уместо да заступа и брани интересе својих чланова пред државним и пословодним органима. Званични синдикат још ниједном није повео раднике у штрајк нити их је материјално и морално подржао да истрају у својим захтевима када су их невоља и беда натерали да у штрајк самоиницијативно ступе. Отуда се свим запосленима мора омогућити да се по властитом избору удружују у независне синдикате и да, уз претходну најаву, ступе у штрајк по властитој одлуци и без ичије дозволе.

7. Обезбеђење делотворне судске заштите основних слобода и права

Да би независно и непристрасно судство пружало делотворну заштиту основним слободама и правима зајемченим уставом, неопходно је укидање сваког облика зависности судија од извршних органа власти, руководилаца Партије и неформалних група. Ради тога требало би најпре укинути уставну одредбу (члан 230 став 2) о морално-политичкој подобности као услову за обављање судијске функције, који се у пракси своди на чланство у СКЈ, тако да данас скоро да нема судија и јавних тужилаца који нису чланови владајуће странке. Неопходно је укидање реизборности судија и јавних тужилаца, увођење њихове сталности и одговарајуће материјалне независности, што би знатно смањило њихову подложност локалним притисцима и утицајима. Такође треба обезбедити независност свих инспекцијских и контролних органа.

* * *

Ови предлози Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања имају један једини циљ - да послуже демократизацији наше земље.

На крају следе потписи свих чланова Одбора: проф. др Предраг Палавестра, члан САНУ; проф. др Никола Милошевић, члан САНУ ; проф. др Радован Самарџић, члан САНУ; др Коста Чавошки; проф. др Драгослав Срејовић, члан САНУ; Танасије Младеновић, књижевник; Борислав Михајловић Михиз, књижевник; проф. др Љубомир Тадић, члан САНУ; Драгослав Михаиловић, члан САНУ; проф. др Михаило Марковић, члан САНУ; проф. др Андрија Гамс; проф. др Загорка Голубовић; др Војислав Коштуница; Матија Бећковић, члан САНУ; Мића Поповић, члан САНУ; Добрица Ћосић, члан САНУ; проф. др Неца Јованов; Младен Србиновић, члан САНУ; др Иван Јанковић; др Гојко Николиш, члан САНУ.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

Препоручујемо

Друштво

0 2

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ПРОГОН И ОДМАЗДА НЕИСТОМИШЉЕНИКА: Хапшења, губитак посла, одузимање пасоша због критичких речи

31. 10. 2021. у 17:14

Друштво

0 0

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - ТИХА РЕПРЕСИЈА ДОВОДИ ДО АУТОЦЕНЗУРЕ: Чланови Одбора су били једногласни да шире концепт слободе

30. 10. 2021. у 17:14

Друштво

0 9

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - У ЛУДНИЦУ ЗБОГ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ ТИТА: Злоупотреба психијатрије у политичке сврхе

29. 10. 2021. у 17:14

Друштво

0 1

ИСТОРИЈСКИ ДОДАТАК - СЛОВЕНЦИ И ХРВАТИ НЕЋЕ СА СРБИМА: Предисторија оснивања Одбора за одбрану слободе мисли и изражавања

28. 10. 2021. у 17:14

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације