ЉУБАВНИ ЈАДИ ЗБОГ ДРУШТВЕНИХ МРЕЖА: Љубомора нам је дата рођењем, па може да се јави чак и у старијем животном добу, после 65.

ИВАН Р. из Смедерева има 84 године и партнерку од 75. Врло је активан на "Фејсбуку", где објављује различите слике из свих фаза живота.

Фото: Depositphotos

Тако је недавно поставио и једну из младости. Каже да су му увек говорили да је "добар даса".

- Поставио сам фотографију из времена кад сам имао тридесетак година и одједном су неке жене у коментарима почеле да ми шаљу шољице кафе и цвеће. Моја партнерка се озбиљно наљутила, направила љубоморну сцену, извређала ме, хтела да ме остави. Био сам у чуду.

Нисам разумео зашто, све док ми пријатељ није објаснио да те иконице значе позив на састанак. Какав састанак кад имам 84 године и дугогодишњу партнерку која одлично кува - каже Иван.

И његовог сина Александра, од ког смо прво и чули ову причу, изненадила је реакција очеве девојке. Најпре му је била смешна, а онда се озбиљно замислио - да ли је могуће да љубоморе има и са толиким животним искуством, са удовичким стажом, са преживљеним различитим ломовима који би особу требало да очврсну. А посебно га је забринуло да ли је то нешто што би и њему могло да се деси.

- Љубомора је природна емоција која нам је дата рођењем - објашњава психотерпеут из Београда Мина Илић.

- Јавља се нешто касније у односу на остале урођене емоције, отприлике око седмог месеца живота. Јавља се на помисао да ће неко поседовати нешто што сматрамо да припада нама. У партнерским односима то се односи на пажњу, сексуалност, заинтересованост, па и страх од губитка самог односа, основано или неосновано.

У основи љубоморе често је несигурност у партнера - да ли ће одолети изазовима у спољашњем свету, или несигурност у себе - да ли ће особа успети тог партнера да задржи. Обично, сматра наша саговорница, ове две несигурности иду руку под руку.

Пошто је урођена емоција, љубомора се може јавити у свим животним добима, па и у трећем, оном иза 65.

- У каснијим старосним добима, она има везе и са страхом од коначности, односно смрти.

Из страха да особа не буде повређена или насамарена, јер можда нема на располагању време које би искористила за опоравак и проналазак новог партнера. Отуда јаче обраћање пажње на понашање партнера у том периоду - каже Илић.

Последице овог стања могу бити различите: од анксиозности, до депресије, од лоших партнерских односа до развода брака, па чак и у најзрелијим годинама. Наша саговорница зато сматра да решење лежи у искреном односу међу супружницима или партнерима, евентуално партнерском саветовању или психотерапији.

- С друге стране, потпуни изостанак љубоморе може бити знак незаинтересованости за особу или незаинтересованог приступа животу генерално - закључује.

Психотерапеут Зоран Миливојевић више пута се дотицао ове теме у ауторским текстовима.

По њему, љубоморна особа не воли себе, мисли да је ни други не могу заиста волети. Зато је љубоморна на оне за које мисли да су бољи од ње, а партнера оптужује да "има нешто" с њима.

- Њену појаву у позним годинама повезујемо с губитком осећања личне вредности када особа почне да мисли да је "изгубила" нешто што ју је раније чинило вредном. На пример, жена која је сматрала да заслужује да буде вољена само ако је лепа и сексуално привлачна, постала је љубоморна на супруга онда када је ушла у године у којима је постала незадовољна својим изгледом. Мушкарац који се оженио знатно млађом женом, постао је љубоморан када је почео да се осећа старим - пише Миливојевић.

У већини случајева позна љубомора се може повезати с неком врстом кризе средњег доба, када људи постају несигурни у свој ранији идентитет, а нови још нису изградили. Будући да неоправдана љубомора квари квалитет живота љубоморне особе, која постаје опседнута сумњама, ухођењем, конструкцијама, а квари и партнерски однос, са њом је потребно изборити се.

Миливојевић каже да је један од начина за решавање проблема директно показивање љубави љубоморном партнеру, попут загрљаја, пољубаца, изјава љубави.

КРИТИЧНО ПОСЛЕ ПЕДЕСЕТЕ

ПСИХОТЕРАПЕУТ Миливојевић наглашава да су љубоморне реакције најзаступљеније у адолесценцији и после педесете године. Ово тумачи тиме да су у питању два животна периода када су људи у извесној врсти кризе идентитета, нису сигурни у своју вредност, па самим тим ни да ли заслужују да буду вољени. То је најчешће узрок за неоправдану љубомору, која може бити усмерена на конкретну трећу особу, али може бити усмерена и на различите особе са којима партнер ступа у контакт.

Препоручујемо

Друштво

0 1

У ДВЕ ОПШТИНЕ ЈЕ СВАКИ ДРУГИ ПЕНЗИОНЕР: У две старих особа готово да и нема!

30. 07. 2021. у 15:40

Србија

0 1

ДРУЖЕЊЕ У ЗДРАВОМ ДУХУ: Параћин домаћин спортских сусрета пензионера (ФОТО)

23. 07. 2021. у 20:26

Друштво

0 3

КОРАК ПО КОРАК: Возачка дозвола може да стигне и на кућну адресу

24. 07. 2021. у 12:37

Друштво

0 0

ПАСОШ ПУН И У ТРЕЋЕМ ДОБУ: Наши времешни суграђани воле да путују и обилазе не само Србију, већ и атрактивне европске дестинације

23. 07. 2021. у 14:36

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације