ФЕЉТОН - ЛИЦЕМЕРЈЕ СЗО: У боцама за кисеоник сарајевским болницама испоручивала муницију и противтенковско оружје

СЛУЖБЕНИК Унпрофора за цивилне послове у Сарајеву Филип Корвин направио је 15. јуна 1995. године сљедећи унос у свој дневник: "Изетбеговићева референца на опсаду ме нервира.

Фото: Из извештаја независне међународне комисије

Сарајево је под опсадом, а опсада је сурова и неправедна, али Сарајлије могу преживјети још једну зиму, чак и ако опсада остане на мјесту. Проћи ће међународна помоћ, а људи неће гладовати. Изетбеговић преувеличава. Игра се жртве, јер га то држи на власти" (Philip Corwin, 2000, стр. 216).

Кредибилитет УНХЦР био је озбиљно ослабљен када је хуманитарна операција постала толико велика да УНХЦР више није могао да врши ефикасну контролу над свима који су дјеловали под његовим кишобраном. Допустивши да се разлика између њега и других хуманитарних организација замагли, УНХЦР је почео да представља не само себе, већ и разнолику колекцију агенција. Неки од њих имали су сумњиве везе са зараћеним странама, фундаменталистичким групама, плаћеницима, тајним обавјештајним агенцијама, кријумчарима оружја и трговцима црног тржишта (Cutts, 1999, стр. 23). Током цијелог рата у Сарајеву је радило до 150 хуманитарних организација, а до 5% укупног становништва Сарајева било је запослено у различитим међународним хуманитарним организацијама и уживало је разне привилегије (Cutts, 1999, стр. 48).

УНХЦР и придружене агенције често су злоупотребљавали свој хуманитарни мандат. У више наврата, оружје и муниција су кријумчарени у Сарајево под кринком хуманитарне помоћи. УНХЦР је, како се извјештава, кријумчарио муницију и оружје у палетама са дуплим дном (Andreas, 2016, стр. 39, 48). У сарадњи с Министарством здравља Републике БиХ, СЗО је, скривене у медицинске боце за кисеоник, сарајевским болницама испоручила муницију и противтенковско оружје (Lučarević, 2000, стр. 229-230). Према ријечима генерала Армије БиХ Сефера Халиловића, иста метода кориштена је за кријумчарење експлозива:

"Већ смо имали много искуства, јер смо током више мјесеци испоручивали муницију из Високог у боцама за кисеоник хуманитарних агенција. Такође смо испоручивали оружје, муницију и резервне дијелове у контејнерима за хуманитарну помоћ преко територије под контролом четника" (Halilović, 1997, стр. 89-110).

УСКРАЋИВАЊЕ водоснабдијевања забрањено је хуманитарним законом. Завршни извјештај експертске Комисије Уједињених нација, формиране на основу Резолуције 780 (1992) Савјета безбједности (The Final Report of the United Nations Commission of Experts Established Pursuant to Security Council Resolution 780 (1992)), то је с правом примијетио: "Уништење електричних, гасних, телефонских линија и водених објеката користи се као оружје против становника града. И браниоци и опсадници су често једни друге оптуживали да користе ова средства као оружје у рату. УН и локални покушаји да се санирају оштећени водови и пумпне станице често су ометани гранатама и снајперском ватром, што је резултирало бројним смртним случајевима и повредама." (1994b, стр. 18)

Тачно је да се већина извора воде налазила на страни Републике Српске, што је Војсци Републике Српске олакшало заустављање дотока воде у град. Један од сталних задатака Унпрофора био је да преговара и олакшава мисије за поправку водовода, радећи на линији конфронтације, често под ватром. Армија БиХ је често ометала ове мисије у тактичке или пропагандне сврхе.

ИЗВЕШТАЈ УНМО-а забиљежио је састанак са службеницима у Министарству унутрашњих послова Републике БиХ 23. децембра 1992. године, на којем су чланови УНМО нагласили сљедеће: недостатак слободе кретања и сарадње и опште погоршање сарадње са УНМО; недостатак контроле Првог корпуса Армије БиХ над бутмирском фракцијом; потоња је наставила да пуца на бијела возила УН у улици Бутмир и Касиндолска; лоша евиденција босанске стране о комуналним мисијама у посљедње вријеме; и лош учинак одређеног официра за везу Ребулике БиХ; захтијевајући његово уклањање.

Фред Кини, амерички стручњак за помоћ у катастрофама, покренуо је 1993. године амбициозан пројекат успостављања система за хитну обраду воде у Сарајеву. Идеја је била да се филтрира вода из ријеке Миљацке, која тече кроз град. Прво постројење за пречишћавање коначно је довршено крајем 1993. године, али на Кинијево велико изненађење и запрепашћење, влада Алије Изетбеговића показала се већом препреком него "опсадна страна".

САРАЈЕВСКИ званичници су одбили да дају одобрење за укључивање система, тврдећи да је вода небезбједна за пиће. Кини је тестирао воду, а резултати су доказали да је вода сигурна. Потом је Кини кришом укључио воду, али су власти РБиХ интервенисале и затвориле је (Andreas, 2016, стр. 101-102). Кини је дошао до закључка да су ТВ слике људи који чекају у дугим редовима и уносни послови продаје воде били важнији за владу Алије Изетбеговића него добробит сопственог становништва. Фред Кини је у једном свом писму примијетио:

"Један од службеника Унпрофора тврди да имају информације да се неки чланови (муслиманске) владе противе укључивању воде јер ће то уништити једну од најприсутнијих слика патње у граду. Неко близак др Мухамеду Златару рекао нам је да је разлог што неки званичници покушавају да спријече да се вода укључи то што су званичници ангажовани у продаји воде из пиваре и Бачева.

ЦИСТЕРНЕ рутински узимају воду из тих извора и достављају је многим предузећима, укључујући 'Холидеј Ин'. Неке се такође продају домаћинствима. Продаја воде је брза, посебно зими. Наше информације говоре да ће нам град на крају омогућити да укључимо воду, али тек након што ограниче површину која се опслужује (затварањем критичних вентила) и послије зиме, када ће потражња и цијена испоруке воде пасти дакле, тромјесечни режим тестирања. Ако нас влада настави каменовати, имамо неколико опција.

Могао бих замолити генерала Роуза да нам једноставно нареди да укључимо систем или да га предамо УН. То је можда најлакши и политички најбољи начин да се Босанци носе с тим. Међутим, нисмо били у стању да убиједимо градску власт да нам дозволи да је укључимо, чак ни током јаког гранатирања које се десило у јануару. У једном тренутку, након што је неколико људи убијено покушавајући да сакупи воду из славина у пивари, наредио сам да се вода укључи на моју одговорност, али власти су интервенисале и искључиле је." (Wilcoxson, 2010).

СУТРА: САРАЈЕВО ЈЕ БИЛО БРАЊЕНИ ГРАД

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ФЕЉТОН - У АВИОНИМА УН ХЕРОИН И ОРУЖЈЕ: Како је у Сарајеву током рата злоупотребљаван хуманитарни ваздушни мост

25. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - НАСИЉЕ НА УЛИЦАМА САРАЈЕВА: Банде СДА пљачкале су по центру, све радње биле су срушене и празне

20. 04. 2021. у 18:00

Регион

0 15

У САРАЈЕВУ УБИЈЕНО 3.000 СРБА, ДВЕ ТРЕЋИНЕ ЦИВИЛИ: Извештај независне међународне комисије - Изетбеговић отворио 211 логора!

16. 04. 2021. у 09:00

Колумне

0 0

ИСПЛАКАНИ ОКЕАН ЈОШ НИЈЕ ПРЕСУШИО: У БиХ се заклињу у мултиетничност, а најтежи пакао рата прошли су сарајевски Срби

17. 04. 2021. у 12:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - РЕФЕРЕНДУМ ЗАПОЧЕО РАТ: Циљ Муслимана и Хрвата је био да се одвоје од Југославије

18. 04. 2021. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПОЛИЦИЈА ПУЦА НА ДЕМОНСТРАНТЕ: У ноћи између 4. и 5. априла "Зелене беретке" заузеле су све владине канцеларије, штаб ТО...

19. 04. 2021. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације