ДОСЛЕДНИ ЛЕВИЧАР: Јунаци Добрице Ћосића обједињени су око националне идеје

ПОДРЖАН од Стругара и других пријатеља, Ћосић је запис о "златоустом Радоју" уврстио у књигу Пријатељи мога века, објављену 2011. године.

Фото Из књиге "Писма са двоструким дном" В. Вулетић

Тиме је знатно допуњена претходна Ћосићева књига са сличним записима, објављена 2005. под насловом Пријатељи. Повест о једном вредном и даровитом сељаку тако је трајно нашла место у венцу Ћосићевих портрета за историју важних и њему драгих људи из уметности, науке и јавног живота - од Миће Поповића и Антонија Исаковића, преко Меше Селимовића, Михаила Марковића и Љубомира Тадића, до Моме Капора, Јована Рашковића, француског генерала Пјера Мари-Галоа и монаха Митрофана из Хиландара.

Иако је Добрица Ћосић изворни приповедач српског села, а приповетка један од најважнијих родова српске књижевности, запис о Радоју Крстићу само условно спада у тај жанр. У њему се мешају елементи лирског есеја, аналитичког коментара и биографске приповести. Има у том запису ширег приказа не само једне личности, већ и једне средине и једног времена укључујући и пресек повесних последица насталих пола века касније.

СУДЕЋИ по прецизном бележењу имена, топонима, датума и догађаја у следу који је неупитно истинит (на шта неисторијски, фикционални наратив не претендује), рекло би се да се ни Ћосић није превише обавезивао ограничењима жанра, нити је желео да пише приповетку по законима врсте којој би овај текст, по Стругаровом првом читалачком реаговању, интенционално могао припадати.

Плодни романсијер Ћосић је, додуше, почео као писац прича. Његов први текст такве жанровске припадности носи наслов Из царства каме, и објављен је у четвртом броју омладинског листа "Млади борац" априла 1944. Као што се из наслова може закључити, прича говори о терору четника над цивилним становништвом и симпатизерима партизанског покрета на југу Србије. Лист је био штампан на шапирографу, а Ћосић се потписао псеудонимом "Геџа", како су га и касније ословљавали његови ратни другови и блиски пријатељи.

ФЕБРУАРА наредне године (у броју 18) исто гласило објавило је Ћосићеву причу под насловом Писмо. Била је, премијерно, потписана пуним именом и презименом. У броју 51 од 10. октобра 1945. објављена је трећа Ћосићева прича из тог периода (по свему судећи, последња икада написана). Њен наслов је Водник Ранко. Награђена је првом наградом на конкурсу листа "Млади борац". У осврту на конкурс, члан жирија Чедомир Миндеровић рекао је да се Ћосићева прича истиче "изражајном снагом". Успут је дао и ову сугестију: "Ћосић да би се даље развио мора да усаврши композицију и да психолошки продуби личности које носе драматичне догађаје његових приповедака, али не на начин како то чини у награђеној причи".

После тога, млади писац се сасвим окренуо роману као дужој прозној нарацији, жанру који му омогућује да изрази епски поглед на целину живота и света и судбину појединца у њему. Према класификацијама новије теорије књижевности, Ћосићеви романи су по теми историјски, а по значењу, смислу и доминантном дискурсу - филозофски и поетски.

ИСТРАЖИВАЧ Милан Радуловић, до чијих је оцена Ћосић много држао, сматра да је овај наш писац - уз Андрића, Селимовића и Пекића - "најбољи писац историјско-филозофских романа у српској књижевности". Постоји и став према којем је Ћосић - уз Црњанског, Лалића и Павића - креатор српског модерног поетско-културолошког романа. У прва четири романа, укључујући и тетралогију Време смрти, Ћосићеви јунаци обједињени су око националне идеје и напора да се превазиђе трагична судбина српског етноса; у потоњим романима писац се бави заблудама и неспоразумима који од верника утопијских идеја прави грешнике, отпаднике и издајнике.

О Ћосићевој преокупацији романескном формом, и извесном жалу за првотном енергијом и временом у ком је покушавао да пише приче, сведочи и исказ који ми је, док смо заједно радили у Радио Београду, више пута поновио Данило Николић, плодни приповедач и романсијер, блиски Ћосићев пријатељ.

У најкраћем, дијалог двојице писаца испричан и на свечаности поводом "Нинове" награде Данилу Николићу за роман Фајронт у Гргетегу, јануара 1999. у београдском Аероклубу, изгледао је овако:

Ћосић: "Дачо, мени је сан да напишем кратку причу као ти..."

Ћосићев романсијерски венац, који за њега није само најпогоднија прозна форма већ и животно опредељење, такорећи поглед на свет (повремено и жанр у ком се може извести хуманистичка критика и "суђење Историји"), садржи девет романа у 16 томова.

ВОЈЛОВИЦА је приградско насеље, део Панчева. Истоимени манастир Св. архангела подигнут је у доба Стефана Лазаревића (XV век). Средином XVIII века дограђена је припрата, а 1836. спољна припрата и звоник. Иконостас је из 1798. године. У већ споменутој књизи Итака и коментари Милош Црњански пише да су многи његови преци били попови и калуђери (тада су се презивали Церњански), а да је један од њих, по имену Теодосије, и сахрањен у манастиру Војловица, "где му се налази надгробни споменик и слика".

У Војловицу је крајем 1942. био интерниран владика Николај Велимировић, због беседничког дара некад назван "златоусти Николај". Као младић, док се, уочи Другог светског рата, још мучио око своје вере, Добрица Ћосић слушао је помно обојицу златоустих Срба и ипак се, под драматичним околностима, определио за мисао и идеју Радоја Крстића; одлучио је и да постане члан СКОЈ-а и потоњи комунистички револуционар.

После Војловице, владика Николај тамновао је и у логору у Дахауу; потом се преселио у Америку, где је наставио своју пастирску, беседничку и проповедачку делатност без премца међу Србима. Умро је у САД 1956. године; његови посмртни остаци пренесени су у Србију 1991. и похрањени у родном селу Лелићу, у ваљевском крају.

СУТРА: РОДОЉУБ заклет на верност

Препоручујемо

Фељтон

1 1

ЗАПИС О ЗЛАТОУСТОМ РАДОЈУ

06. 10. 2020. у 17:13

Фељтон

0 5

ОРГАНИЗОВАНО ЛАГАЊЕ ЗАПАДА: Како је Добрица Ћосић упозоравао на подршку стварању "великој Албанији"

05. 10. 2020. у 20:00

Фељтон

0 0

ПОЛИТИКА РАЗАРА ПРИЈАТЕЉСТВА: Преписка са двоструким дном

04. 10. 2020. у 20:00

Фељтон

0 3

СТРАХ ЖИВОТУ КАЉА ОБРАЗ ЧЕСТО: На овом домаћем буњишту претрчавање на страну победника постало је свакодневица

03. 10. 2020. у 19:51

Фељтон

1 2

СРАМАН, ПОРАЗАН СРПСКИ ДАН! Западу је неопходан алиби за непријатељску политику према нашем народу

02. 10. 2020. у 19:46

Фељтон

9 14

МОРАЛНО РУШЕЊЕ ХАШКОГ СУДА: Слоба је на суђењу спречио да се сакрије прави смисао бомбардовања

01. 10. 2020. у 18:05

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације