ЗАПИС О ЗЛАТОУСТОМ РАДОЈУ
ЗАЛАГАЊЕМ, на уводној сесији крушевачке Филозофско-књижевне школе, одржаној почетком јуна 2006. у овом граду, инспирисаним идеалима вишег реда, Добрица Ћосић је увећао не само своју дистанцу према актуелној власти у Србији - која се сматрала искључивим тумачем и баштиником тзв. демократске опције - него и према делу хуманистичке интелигенције у Србији.
То се најбоље видело марта 2016, непуне две године после Ћосићеве смрти, кад је неочекивано лако, без аргументованог образложења, одбијен предлог да се Филозофско-књижевна школа у Крушевцу, чији је један од утемељивача и редовни предавач био Добрица Ћосић, назове његовим именом. Упркос свему, Ћосићево обраћање из јуна 2006, са амвона ове школе, остаје кључно за уобличавање његовог портрета грамшијевски ангажованог интелектуалца, као и за јасније сагледавање кључних димензија Ћосићеве примењене животне филозофије и стваралачке поетике.
На самопостављено питање шта ће бити са Србима које "жестоко боли Косово", и са Србијом која се "одласком дукљанске Црне Горе" згушњава за опстанак - Ћосић је одговорио: "Ако се приберемо, освестимо истинама, затрајемо културом, поново ћемо се успоставити као слободарски, моћан и историјски народ."
ПОСЛЕ великоалбанских демонстрација током марта 1981. на Косову, Ћосић све отвореније говори о разграничењу у Покрајини на етничком и историјском принципу. Испод датума "26. април 1981." Ћосић уноси у свој дневник овај став: "Ако нисмо спремни поново да ослобађамо Косово - а нисмо спремни - треба га поделити са Албанијом. Узети српске крајеве и манастире, а Албанцима препустити оно што је албанско. Иначе, ући ћемо у перманентни рат са Албанцима, који не можемо добити. У таквим ратовима увек побеђују они који се боре за своју слободу, и када су мањи и слабији." Поводом изласка из штампе његове књиге Косово, у интервјуу "Политици" од 8. новембра 2004, Ћосић први пут изговора "најтежу реченицу на српском језику", коју лист ставља у наслов текста: "Ослобађајмо Србију од Косова!"
ДВЕ године касније, поводом усвајања новог Устава Србије (29. октобра 2006), изражава неверицу у целисходност преамбуле према којој су Косово и Метохија неотуђиви део Србије, "То је реченица кобна за будућу српску политику", уноси Ћосић у свој дневник 9. новембра 2006, стављајући у оптицај нову идеју за решење замршеног косовског чвора - "предлог о подели и спасавању макар чисте етничке територије северно од Зубиног Потока, Звечана и Ибра са Копаоникoм". Ћосићеви ставови о разграничењу наишли су на критичке опаске низа научника и јавних радника; посебно оштри били су историчар Веселин Ђуретић, у књизи На бранику науке и отаџбине (Београд, 2017), и професор политичких наука Слободан Самарџић, у низу текстова у "Политици" и листу "Данас".
ИЗ БЕОГРАДА, 22. новембра 2006. године Владо Стругар пише Ћосићу:
Добрица, другару мој, брате,
Пре свега да кажем оно што је очас најважније, пошто сам прочитао Твоју приповетку "Златоусти Радоје".
Велим: напиши неколико приповедака, сличних овој, о личностима и збивањима у завичају, па ћемо имати дело као што је Твоја књига "Пријатељи", дакле, изворну повест о нашем соју, роду, судбини.
Јер "Златоусти Радоје" јесте доживљена и шире виђена стварност, савршено описом приказана. Не замери ми, молим Те, Добрица, због мојих забележака на белини поред Твога штива; то је по навици, давној, да увек, с оловком у руци, читам написе намењене објављивању.
Ипак да напоменем следеће:
Војловицa је назив манастира код Панчева;
На страни 12, 7. ред одозго, изоставио бих реч Добрица, због оне речи претходне;
На страни 15, трећи став одозго, датум је 14. јул 2006, а на страни 16 пише 14. јун 2006; исто и на крају списа.
Одлагао сам одговор због неколико одлазака, у међувремену, у Црну Гору; иначе приповетку сам прочитао сутрадан после нашег сусрета, задивљен лепшим, чистим лицем српског села.
Поздрављам Те, с осећањем братске оданости.
Владо Стругар
У ОВОМ Стругаровом допису реч је о рукопису записа о Радоју Крстићу, сељаку и каменоресцу из села Попине, у поморавском крају, кога је народ прозвао "златоустим Радојем". Ћосић је тај текст дао Стругару "на читање и оглед" пре објављивања, с молбом да стави евентуалне примедбе и каже свој суд. Осим пријатељских, за комуникацију ове врсте постојали су и други разлози, пре свега заједничка оданост здравијем делу нашег сељаштва, потом вера у животворну снагу која долази из народа, а можда и извесна сродност идејне природе.
ТРАНЗИЦИЈА И ЉУДСКИ ИДЕАЛИ
ЋОСИЋ не без горчине подсећа да је српски парламент (2004) изгласао закон којим су четници "признати као антифашистички борци и стекли право на борачке пензије: "ратне заслуге" изравнате су им са партизанским, Радојевим друговима. Иронишући на рачун нове, ДОС-овске власти, која се самопрогласила за демократску, иако непрестано продубљује политичке пукотине у народу, Ћосић примећује како је "започела транзиција у пљачкашки капитализам". "Историја наставља да се спрда са свим људским идеалима" - тако гласи завршна реченица овог пасуса о времену у ком је најумнији сељак моравског краја, најбољи говорник и најупорнији борац за правду не само заклан, већ и - заборављен.
Према Ћосићевим сећањима, Радоје Крстић био је сељак јединствене политичке културе и најбољи говорник "моравског народа" у деценијама пред Други светски рат. До 1941. био је потпредседник Земљорадничке странке Драгољуба Јовановића, а од августа 1941. члан КПЈ и заменик команданта Расинског партизанског одреда. У позну јесен 1942, кад је, бележи Ћосић, отпочело четничко клање присталица и симпатизера народноослободилачког покрета, и Радоје Крстић осуђен је на смрт клањем. Пресуда је ускоро извршена. За Дан Републике 1964, Добрица Ћосић говорио је на отварању основне школе у Попини посвећене Радоју Крстићу. Овако су гласиле почетне реченице те беседе.
"НА ЧЕЛО ове школе утиснули смо знамен трпње и патње човекове; на лице ове лепе школе ставили смо стари симбол хлеба, жита и постојанства - воденички камен. На њему смо написали: Радоје Крстић. Да се памти док је школе, док је камена, да је Србин, четник, заклао 1942. најпаметнијег сељака и каменоресца, најбољег говорника моравског човечанства..."
Пишући средином јуна 2006. завршне пасусе приче о "златоустом Радоју", Ћосић самокритички примећује да је вера у југословенски социјализам била илузија, и да се оно што је он (Ћосић) обећао народу и деци свог завичаја - није остварило. И продужава: "Ја се те илузије не стидим и не кајем се што сам наставио да ширим идеје златоустог Радоја Крстића у народу моравском и планинском, јер људи који су се камама борили и заклали Радоја Крстића, борили су се за несрећне и опаке циљеве. И њих је, као и Радојев одред, поразила Историја."
Нема више ни воденица на Морави, пошто "остатак сељачког народа једе индустријски хлеб". Такав "прогрес" ни Радоје ни његов следбеник Ћосић нису предвидели "у својим сновима и вери у будућност".
ВУЧИЋ УПУТИО НАЈХРАБРИЈЕ ПИТАЊЕ ЛИДЕРИМА 46 ЗЕМАЉА: Да ли вам је увек био важнији формални бирократски приступ или суштина?!
ПРЕДСЕДНИК Вучић у свом говору на самиту Европске политичке заједнице у Будимпешти поставио је храбро питање пред 46 европских лидера.
07. 11. 2024. у 16:03
НАЈЈАЧА СИЛА ЕВРОПЕ НА УДАРУ: Трамп већ запретио - "Платићете високу цену!"
ДОНАЛД Трамп изјавио је прошле недеље како ће Европска унија морати да плати "високу цену" јер није куповала довољно америчких извозних производа. Део европских економиста и банкара упозорава како би победа Доналда Трампа могла изазвати трговински рат који би затим "гурнуо економију еврозоне из спорог раста у потпуну рецесију".
06. 11. 2024. у 20:03 >> 20:04
ШТА ЈЕ СА СРЂАНОМ ЂОКОВИЋЕМ? Новаков отац оперисан у Ургентном, а ево шта се десило пре шест месеци
ЗА сада није познато о каквој операцији се ради, али је стање Нолетовог оца стабилно.
07. 11. 2024. у 16:43
Коментари (1)