ЗА БУДУЋЕ објективне аналитичаре српске новије повести на почетку века који је Добрица Ћосић назвао туђим, писмо које је он упутио Владу Стругару првог дана априла прве године наступајућег столећа, имаће изузетну вредност:
Tekst je istorijski istinit i sve ostalo bih bilo suvišno. Bili smo, većina nas svedoci izdaje zemlje. Tužno je što su navedeni učesnici Vidovdanske izdaje još uvek slobodni i nikom nije suđeno. Ćosić u jednom momentu navodi da je Milošević predao državu nedostojnim sebi. Što je apsulutno tačno. Zbog toga je zapaljena Skupština da se ne mogu ponovo brojati glasački listići. Svedočenja gospođe Arežine je potvrda da on nije izgubio izbore jer kao član izborne komisije je imala uvid u tačne rezultate izbora. Milošević je znao da se mora žrtvovati , jer ako ne preda vlast može izbiti građanskih rat i biti prolivena krv. Oružje je bilo spremno koje je pokradeno u Čačku i policijskim stanicama , a izdao ga i general Pavković. Svi oni su unovčili svoju izdaju Soroševim milionima. Oružje je bilo uskladišteno još, deo kod Čovića i na Adi Ciganliji. Bili su spremni CIA, BND, MI-6. Sve je to bilo poznato predsedniku Miloševiću. Govor koji je održao obraćajući se građanima pokazao je tačno i precizno sled događaja. Nadam se da predsednik Vučić može nešto naučiti iz ovoga i da se što dalje distancira od krvoločnog zapada, posebno Nemačke, SAD i Velike Britanije. To su danas najmračnije sile ove planete. Možda se tu još mogu dodati Francuska i Turska. U tom društvu ne treba biti ni po koju cenu. Istorija nam je najbolji svedok.
Коментари (1)