РАСРБЉАВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Дочекали Ћосића с одушевљењем а он им рекао једну реченицу
ЦРНОГОРЦИ су дочекали Ћосића с одушевљењем, а испратили с недоумицама и разочарањем. Рекао им је: "Само повратак Његошу може спасти народ Црне Горе од нове истраге, нових потурица"
ПИСМО у коме Владо Стругар честита Добрици Ћосићу добијање Његошеве награде 1990. године:
Херцег Нови, 8. септембар 1990.
Са свег срца честитам Ти Његошеву награду. Твоја, броје, десета је по реду, а ја велим: прва је Твоја пошто никад веће близине између висова у политици и филозофији на којима су именилац награде и јунак добитка. И ниједном пре, откако се ова награда додељује, да је личност добитника, делом и знањем, позванија да проговори данас о суду његошевског свемира, и о српском роду међу иним народима.
Ја верујем да ћеш својим скорашњим говором у Цетињу2 предсказати пут Срба у будућност, између мноштва им непријатеља, а смером савремене просвећености у човечанству.
Срећно Ти све било, Добрица Ћосићу!
Владо Стругар
* * *
ПОВОД за писмо је вест, обнародована два дана раније на Цетињу, да је Његошева награда припала Добрици Ћосићу за триптих романа Време зла (Грешник, Отпадник, Верник). У саопштењу жирија у ком су били Мило Краљ (председник), Хусеин Башић, Светозар Петровић, Георги Сталев, Никола Ковач, Петар Сарић, Слободан Калезић, Чедомир Мирковић и Радомир В. Ивановић, каже се да Ћосић "саопштава у снажном епском замаху и са изузетном сугестивношћу о људским судбинама и глобалним историјским процесима". Ћосић је на гласању добио седам гласова чланова жирија, а Слободан Селенић два. У конкуренцији су била 34 писца са читавог југословенског простора и више од педесет књига различите жанровске припадности.
Нешто пре тога, Ћосић је, после предавања у Будви, у интервјуима црногорским медијима отворено говорио о стању српског народа, о расрбљавању Црне Горе и дубокој кризи Југославије коју "разламају сепаратизми"...Према Ћосићевим речима, "титоизам је пустио дубоке корене у црногорском бићу; учинио га је шизофреним, амбивалентним, добрим делом разњегошевљеним".
УЗ ПОСРЕДОВАЊЕ Милорада Вучелића, Ћосић се срео с новим руководством Црне Горе (Булатовић, Ђукановић, Маровић). Они, уноси Ћосић у свој дневник, нису прихватили његово мишљење о расрбљавању Црне Горе и уверење да овде детитоизација треба да почне одбацивањем Коминтернине идеологије о етничкој посебности Црногораца. "Није им блиска та идеја. Ћутали су".
По повратку у Београд, Ћосић је причао о томе како су га Црногорци дочекали с одушевљењем, а испратили с недоумицама и разочарањем. Како и не би кад им је отворено рекао да је, "ако изузмемо страдања српског народа на Косову и Метохији, у српском паду и пропадању највећа жртва народ Црне Горе".
На великој свечаности на Цетињу, 28. октобра 1990, Добрица Ћосић примио је Његошеву награду и одрекао се новчаног дела награде у корист фонда за повратак Његошеве (изворне) капеле на Ловћен. (Данас нико не зна шта је с тим фондом.) У подужој беседи, Ћосић је изрекао и по коју грку реч... "Одузимањем српске димензије Његошу, убија се и Његош. Тако се располућује црногорска душа... Само повратак Његошу може спасти народ Црне Горе од нове истраге, нових потурица. Бити данас одан Његошу, значи бити одан Црној Гори!"
Владо Стругар - Добрици Ћосићу
Београд, 21. мај 1992.
Драги Добрица,
Пре свега да Те поздравим с речју: желим свако добро Теби и свима у Твојој породици.
И да те замолим одмах: не љути се због моје, ипак, наметљивости овим писмом.
Али, веруј ми, не могу да одолим трагању, мислима, о оном што би помогло да се пре слома државе заустави данашње страдање нашег народа, Српства.
И чим сам чуо (прво по радио-вести) да Тебе спомињу као могућег председника заједничке државе Србије и Црне Горе, одобрио сам тај проговор и сваком у разговору поновио да би Ти својом личношћу, разбором, душевношћу, знањем, делом у народу и култури, гласом у свету као познат писац, одиста помогао Отаџбини.
Ти би дао том највишем положају у држави одавно нам потребну угледност, достојност, висост.
Ти би био не вршилац протокола државе него мислилац стратегије, филозофски узносилац државотворства.
И да Ти не причам даље, мој Добрице, ја те молим, колико игде могу, свешћу и душом: пристани да Те Народна скупштина бира за председника Југославије ако Ти искрено и озбиљно то предложе неки поштени људи.
С највећом радошћу поздравићу Те као председника Републике Југославије.
Још једаред с поздравом и особитим поштовањем, пријатељски и братски
Владо Стругар
* * *
ГОДИНА 1992. почела је у суморном расположењу. Европска заједница признала је Хрватску и Словенију као самосталне државе, Бугарска - и Македонију и Босну и Херцеговину. Југославија постоји само на папиру. "Није више потребна Европи, Немачка је у миру добила Други светски рат и сада руши творевине својих ратних пораза", записао је у свој дневник Добрица Ћосић 17. јануара 1992.
Савет безбедности УН 30. маја 1992. усваја одлуку о санкцијама, што доноси скоро потпуну изолацију Србије и Црне Горе, које су једине остале у Југославији (27. априла усвојен је Устав СРЈ, којим Србија и Црна Гора проглашавају континуитет са СФРЈ). Истог дана у подне, председник Србије Слободан Милошевић прима на Андрићевом венцу академике Добрицу Ћосића и Косту Михаиловића. Разговарају о мерама које треба предузети да би се изашло у сусрет захтевима Савета безбедности и Европске заједнице. Ћосић предлаже да Милошевић стави своју функцију републичкој Скупштини на располагање, и да се српски и црногорски главари договоре о заједничкој стратегији. Први предлог није прихваћен, други пада у повољну климу.
У СЛУЖБЕНОЈ вили у Ботићевој улици, 11. јуна по подне, Милошевић четири пуна сата убеђује Ћосића да прихвати дужност председника новостворене државне заједнице. Научна и интелектуална јавност, као и обични грађани, у знатној мери подупиру овај предлог. Владо Стругар - заједно с групом академика у којој су Иван Максимовић, Славко Гавриловић, Никша Стипчевић, Антоније Исаковић, Михаило Марковић, Љубиша Ракић, Милош Мацура, Чедомир Попов и Никола Чобељић - тражи од Добрице Ћосића да се прими дужности и осигура државно јединство Србије и Црне Горе.
У оба дома Савезне скупштине, 15. јуна 1992, за Ћосићев избор за првог председника СРЈ гласала су 154 посланика. Њих 14 било је против. Ћосић је овај избор, у 72. години, схватио као обављање патриотске дужности. Владо Стругар упутио је овакву честитку: "Велики Добрица, са свега срца честитам Ти избор за председника Републике Југославије, с речју, нека буде Теби срећно, Твојој породици на радост, нашој отаџбини на спас, историји Српства у част. И посебна честитка за величанствен говор у Скупштини. Београд, 16. јуна 1992." У честитки Матије Бећковића стајало је: "Спријатељили смо се кад си био у немилости, па кад опет будеш, ми ћемо наставити".
(Није дуго чекао.)
Препоручујемо
ПОКОЛЕЊЕ ПОРАЖЕНО ОД ИСТОРИЈЕ: Речи добрице Ћосића деценију пред смрт
21. 09. 2020. у 20:00
ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА И СТРУГАРА: Једино нисам помогао Дражи Михаиловићу
20. 09. 2020. у 20:00
ВАЛЕРИЈ ЗАЛУЖНИ ДАО ПРОГНОЗУ: Ево када ће руска војска да пробије украјински фронт
НОВИ технолошки напредак током ратног времена спречиће озбиљније пробијање фронта дуж украјинско-руске границе до око 2027. године, изјавио је Валериј Залужни, бивши врховни командант Украјине и садашњи амбасадор у Уједињеном Краљевству, за „Украјинску правду“ у интервјуу објављеном 23. новембра.
23. 11. 2024. у 18:55
БРИТАНЦИ ОБЈАВИЛИ ЗАСТРАШУЈУЋУ МАПУ: "Орешник" може да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута (МАПА)
БРИТАНСКИ лист "Дејли мејл" оценио је да би балистичка ракета "орешник" могла да стигне до било ког европског града за мање од 20 минута.
23. 11. 2024. у 15:58
ПОТПРЕДСЕДНИК САД УМРО ТОКОМ ОДНОСА: Био са 50 година млађом љубавницом, Бела кућа није знала како да саопшти вест о смрти
БИО ЈЕ то 27. јануар 1979. године. У 1 ујутро, портпарол породице Нелсона Рокфелера објавио је званичну изјаву за штампу. Бивши потпредседник преминуо је У 71 години живота раније те вечери.
22. 11. 2024. у 18:36
Коментари (2)