РАСРБЉАВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Дочекали Ћосића с одушевљењем а он им рекао једну реченицу
ЦРНОГОРЦИ су дочекали Ћосића с одушевљењем, а испратили с недоумицама и разочарањем. Рекао им је: "Само повратак Његошу може спасти народ Црне Горе од нове истраге, нових потурица"
ПИСМО у коме Владо Стругар честита Добрици Ћосићу добијање Његошеве награде 1990. године:
Херцег Нови, 8. септембар 1990.
Са свег срца честитам Ти Његошеву награду. Твоја, броје, десета је по реду, а ја велим: прва је Твоја пошто никад веће близине између висова у политици и филозофији на којима су именилац награде и јунак добитка. И ниједном пре, откако се ова награда додељује, да је личност добитника, делом и знањем, позванија да проговори данас о суду његошевског свемира, и о српском роду међу иним народима.
Ја верујем да ћеш својим скорашњим говором у Цетињу2 предсказати пут Срба у будућност, између мноштва им непријатеља, а смером савремене просвећености у човечанству.
Срећно Ти све било, Добрица Ћосићу!
Владо Стругар
* * *
ПОВОД за писмо је вест, обнародована два дана раније на Цетињу, да је Његошева награда припала Добрици Ћосићу за триптих романа Време зла (Грешник, Отпадник, Верник). У саопштењу жирија у ком су били Мило Краљ (председник), Хусеин Башић, Светозар Петровић, Георги Сталев, Никола Ковач, Петар Сарић, Слободан Калезић, Чедомир Мирковић и Радомир В. Ивановић, каже се да Ћосић "саопштава у снажном епском замаху и са изузетном сугестивношћу о људским судбинама и глобалним историјским процесима". Ћосић је на гласању добио седам гласова чланова жирија, а Слободан Селенић два. У конкуренцији су била 34 писца са читавог југословенског простора и више од педесет књига различите жанровске припадности.
Нешто пре тога, Ћосић је, после предавања у Будви, у интервјуима црногорским медијима отворено говорио о стању српског народа, о расрбљавању Црне Горе и дубокој кризи Југославије коју "разламају сепаратизми"...Према Ћосићевим речима, "титоизам је пустио дубоке корене у црногорском бићу; учинио га је шизофреним, амбивалентним, добрим делом разњегошевљеним".
УЗ ПОСРЕДОВАЊЕ Милорада Вучелића, Ћосић се срео с новим руководством Црне Горе (Булатовић, Ђукановић, Маровић). Они, уноси Ћосић у свој дневник, нису прихватили његово мишљење о расрбљавању Црне Горе и уверење да овде детитоизација треба да почне одбацивањем Коминтернине идеологије о етничкој посебности Црногораца. "Није им блиска та идеја. Ћутали су".
По повратку у Београд, Ћосић је причао о томе како су га Црногорци дочекали с одушевљењем, а испратили с недоумицама и разочарањем. Како и не би кад им је отворено рекао да је, "ако изузмемо страдања српског народа на Косову и Метохији, у српском паду и пропадању највећа жртва народ Црне Горе".
На великој свечаности на Цетињу, 28. октобра 1990, Добрица Ћосић примио је Његошеву награду и одрекао се новчаног дела награде у корист фонда за повратак Његошеве (изворне) капеле на Ловћен. (Данас нико не зна шта је с тим фондом.) У подужој беседи, Ћосић је изрекао и по коју грку реч... "Одузимањем српске димензије Његошу, убија се и Његош. Тако се располућује црногорска душа... Само повратак Његошу може спасти народ Црне Горе од нове истраге, нових потурица. Бити данас одан Његошу, значи бити одан Црној Гори!"
Владо Стругар - Добрици Ћосићу
Београд, 21. мај 1992.
Драги Добрица,
Пре свега да Те поздравим с речју: желим свако добро Теби и свима у Твојој породици.
И да те замолим одмах: не љути се због моје, ипак, наметљивости овим писмом.
Али, веруј ми, не могу да одолим трагању, мислима, о оном што би помогло да се пре слома државе заустави данашње страдање нашег народа, Српства.
И чим сам чуо (прво по радио-вести) да Тебе спомињу као могућег председника заједничке државе Србије и Црне Горе, одобрио сам тај проговор и сваком у разговору поновио да би Ти својом личношћу, разбором, душевношћу, знањем, делом у народу и култури, гласом у свету као познат писац, одиста помогао Отаџбини.
Ти би дао том највишем положају у држави одавно нам потребну угледност, достојност, висост.
Ти би био не вршилац протокола државе него мислилац стратегије, филозофски узносилац државотворства.
И да Ти не причам даље, мој Добрице, ја те молим, колико игде могу, свешћу и душом: пристани да Те Народна скупштина бира за председника Југославије ако Ти искрено и озбиљно то предложе неки поштени људи.
С највећом радошћу поздравићу Те као председника Републике Југославије.
Још једаред с поздравом и особитим поштовањем, пријатељски и братски
Владо Стругар
* * *
ГОДИНА 1992. почела је у суморном расположењу. Европска заједница признала је Хрватску и Словенију као самосталне државе, Бугарска - и Македонију и Босну и Херцеговину. Југославија постоји само на папиру. "Није више потребна Европи, Немачка је у миру добила Други светски рат и сада руши творевине својих ратних пораза", записао је у свој дневник Добрица Ћосић 17. јануара 1992.
Савет безбедности УН 30. маја 1992. усваја одлуку о санкцијама, што доноси скоро потпуну изолацију Србије и Црне Горе, које су једине остале у Југославији (27. априла усвојен је Устав СРЈ, којим Србија и Црна Гора проглашавају континуитет са СФРЈ). Истог дана у подне, председник Србије Слободан Милошевић прима на Андрићевом венцу академике Добрицу Ћосића и Косту Михаиловића. Разговарају о мерама које треба предузети да би се изашло у сусрет захтевима Савета безбедности и Европске заједнице. Ћосић предлаже да Милошевић стави своју функцију републичкој Скупштини на располагање, и да се српски и црногорски главари договоре о заједничкој стратегији. Први предлог није прихваћен, други пада у повољну климу.
У СЛУЖБЕНОЈ вили у Ботићевој улици, 11. јуна по подне, Милошевић четири пуна сата убеђује Ћосића да прихвати дужност председника новостворене државне заједнице. Научна и интелектуална јавност, као и обични грађани, у знатној мери подупиру овај предлог. Владо Стругар - заједно с групом академика у којој су Иван Максимовић, Славко Гавриловић, Никша Стипчевић, Антоније Исаковић, Михаило Марковић, Љубиша Ракић, Милош Мацура, Чедомир Попов и Никола Чобељић - тражи од Добрице Ћосића да се прими дужности и осигура државно јединство Србије и Црне Горе.
У оба дома Савезне скупштине, 15. јуна 1992, за Ћосићев избор за првог председника СРЈ гласала су 154 посланика. Њих 14 било је против. Ћосић је овај избор, у 72. години, схватио као обављање патриотске дужности. Владо Стругар упутио је овакву честитку: "Велики Добрица, са свега срца честитам Ти избор за председника Републике Југославије, с речју, нека буде Теби срећно, Твојој породици на радост, нашој отаџбини на спас, историји Српства у част. И посебна честитка за величанствен говор у Скупштини. Београд, 16. јуна 1992." У честитки Матије Бећковића стајало је: "Спријатељили смо се кад си био у немилости, па кад опет будеш, ми ћемо наставити".
(Није дуго чекао.)
Препоручујемо
ПОКОЛЕЊЕ ПОРАЖЕНО ОД ИСТОРИЈЕ: Речи добрице Ћосића деценију пред смрт
21. 09. 2020. у 20:00
ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА И СТРУГАРА: Једино нисам помогао Дражи Михаиловићу
20. 09. 2020. у 20:00
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Коментари (2)