Feljton

RASRBLJAVANJE CRNE GORE: Dočekali Ćosića s oduševljenjem a on im rekao jednu rečenicu

Milivoje Pavlović

24. 09. 2020. u 20:00

CRNOGORCI su dočekali Ćosića s oduševljenjem, a ispratili s nedoumicama i razočaranjem. Rekao im je: "Samo povratak Njegošu može spasti narod Crne Gore od nove istrage, novih poturica"

РАСРБЉАВАЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ: Дочекали Ћосића с одушевљењем а он им рекао једну реченицу

Foto Iz knjige "Pisma sa dvostrukim dnom"

PISMO u kome Vlado Strugar čestita Dobrici Ćosiću dobijanje Njegoševe nagrade 1990. godine:

Herceg Novi, 8. septembar 1990.

Dragi Dobrica,
Sa sveg srca čestitam Ti Njegoševu nagradu. Tvoja, broje, deseta je po redu, a ja velim: prva je Tvoja pošto nikad veće blizine između visova u politici i filozofiji na kojima su imenilac nagrade i junak dobitka. I nijednom pre, otkako se ova nagrada dodeljuje, da je ličnost dobitnika, delom i znanjem, pozvanija da progovori danas o sudu njegoševskog svemira, i o srpskom rodu među inim narodima.
Ja verujem da ćeš svojim skorašnjim govorom u Cetinju2 predskazati put Srba u budućnost, između mnoštva im neprijatelja, a smerom savremene prosvećenosti u čovečanstvu.
Srećno Ti sve bilo, Dobrica Ćosiću!
Vlado Strugar
* * *
POVOD za pismo je vest, obnarodovana dva dana ranije na Cetinju, da je Njegoševa nagrada pripala Dobrici Ćosiću za triptih romana Vreme zla (Grešnik, Otpadnik, Vernik). U saopštenju žirija u kom su bili Milo Kralj (predsednik), Husein Bašić, Svetozar Petrović, Georgi Stalev, Nikola Kovač, Petar Sarić, Slobodan Kalezić, Čedomir Mirković i Radomir V. Ivanović, kaže se da Ćosić "saopštava u snažnom epskom zamahu i sa izuzetnom sugestivnošću o ljudskim sudbinama i globalnim istorijskim procesima". Ćosić je na glasanju dobio sedam glasova članova žirija, a Slobodan Selenić dva. U konkurenciji su bila 34 pisca sa čitavog jugoslovenskog prostora i više od pedeset knjiga različite žanrovske pripadnosti.
Nešto pre toga, Ćosić je, posle predavanja u Budvi, u intervjuima crnogorskim medijima otvoreno govorio o stanju srpskog naroda, o rasrbljavanju Crne Gore i dubokoj krizi Jugoslavije koju "razlamaju separatizmi"...Prema Ćosićevim rečima, "titoizam je pustio duboke korene u crnogorskom biću; učinio ga je šizofrenim, ambivalentnim, dobrim delom raznjegoševljenim".

UZ POSREDOVANjE Milorada Vučelića, Ćosić se sreo s novim rukovodstvom Crne Gore (Bulatović, Đukanović, Marović). Oni, unosi Ćosić u svoj dnevnik, nisu prihvatili njegovo mišljenje o rasrbljavanju Crne Gore i uverenje da ovde detitoizacija treba da počne odbacivanjem Kominternine ideologije o etničkoj posebnosti Crnogoraca. "Nije im bliska ta ideja. Ćutali su".

Po povratku u Beograd, Ćosić je pričao o tome kako su ga Crnogorci dočekali s oduševljenjem, a ispratili s nedoumicama i razočaranjem. Kako i ne bi kad im je otvoreno rekao da je, "ako izuzmemo stradanja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, u srpskom padu i propadanju najveća žrtva narod Crne Gore".

Na velikoj svečanosti na Cetinju, 28. oktobra 1990, Dobrica Ćosić primio je Njegoševu nagradu i odrekao se novčanog dela nagrade u korist fonda za povratak Njegoševe (izvorne) kapele na Lovćen. (Danas niko ne zna šta je s tim fondom.) U podužoj besedi, Ćosić je izrekao i po koju grku reč... "Oduzimanjem srpske dimenzije Njegošu, ubija se i Njegoš. Tako se raspolućuje crnogorska duša... Samo povratak Njegošu može spasti narod Crne Gore od nove istrage, novih poturica. Biti danas odan Njegošu, znači biti odan Crnoj Gori!"

* * *
Vlado Strugar - Dobrici Ćosiću
Beograd, 21. maj 1992.
Dragi Dobrica,
Pre svega da Te pozdravim s rečju: želim svako dobro Tebi i svima u Tvojoj porodici.
I da te zamolim odmah: ne ljuti se zbog moje, ipak, nametljivosti ovim pismom.
Ali, veruj mi, ne mogu da odolim traganju, mislima, o onom što bi pomoglo da se pre sloma države zaustavi današnje stradanje našeg naroda, Srpstva.
I čim sam čuo (prvo po radio-vesti) da Tebe spominju kao mogućeg predsednika zajedničke države Srbije i Crne Gore, odobrio sam taj progovor i svakom u razgovoru ponovio da bi Ti svojom ličnošću, razborom, duševnošću, znanjem, delom u narodu i kulturi, glasom u svetu kao poznat pisac, odista pomogao Otadžbini.
Ti bi dao tom najvišem položaju u državi odavno nam potrebnu uglednost, dostojnost, visost.
Ti bi bio ne vršilac protokola države nego mislilac strategije, filozofski uznosilac državotvorstva.
I da Ti ne pričam dalje, moj Dobrice, ja te molim, koliko igde mogu, svešću i dušom: pristani da Te Narodna skupština bira za predsednika Jugoslavije ako Ti iskreno i ozbiljno to predlože neki pošteni ljudi.
S najvećom radošću pozdraviću Te kao predsednika Republike Jugoslavije.
Još jedared s pozdravom i osobitim poštovanjem, prijateljski i bratski
Vlado Strugar

* * *
GODINA 1992. počela je u sumornom raspoloženju. Evropska zajednica priznala je Hrvatsku i Sloveniju kao samostalne države, Bugarska - i Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu. Jugoslavija postoji samo na papiru. "Nije više potrebna Evropi, Nemačka je u miru dobila Drugi svetski rat i sada ruši tvorevine svojih ratnih poraza", zapisao je u svoj dnevnik Dobrica Ćosić 17. januara 1992.

Savet bezbednosti UN 30. maja 1992. usvaja odluku o sankcijama, što donosi skoro potpunu izolaciju Srbije i Crne Gore, koje su jedine ostale u Jugoslaviji (27. aprila usvojen je Ustav SRJ, kojim Srbija i Crna Gora proglašavaju kontinuitet sa SFRJ). Istog dana u podne, predsednik Srbije Slobodan Milošević prima na Andrićevom vencu akademike Dobricu Ćosića i Kostu Mihailovića. Razgovaraju o merama koje treba preduzeti da bi se izašlo u susret zahtevima Saveta bezbednosti i Evropske zajednice. Ćosić predlaže da Milošević stavi svoju funkciju republičkoj Skupštini na raspolaganje, i da se srpski i crnogorski glavari dogovore o zajedničkoj strategiji. Prvi predlog nije prihvaćen, drugi pada u povoljnu klimu.

U SLUŽBENOJ vili u Botićevoj ulici, 11. juna po podne, Milošević četiri puna sata ubeđuje Ćosića da prihvati dužnost predsednika novostvorene državne zajednice. Naučna i intelektualna javnost, kao i obični građani, u znatnoj meri podupiru ovaj predlog. Vlado Strugar - zajedno s grupom akademika u kojoj su Ivan Maksimović, Slavko Gavrilović, Nikša Stipčević, Antonije Isaković, Mihailo Marković, Ljubiša Rakić, Miloš Macura, Čedomir Popov i Nikola Čobeljić - traži od Dobrice Ćosića da se primi dužnosti i osigura državno jedinstvo Srbije i Crne Gore.

U oba doma Savezne skupštine, 15. juna 1992, za Ćosićev izbor za prvog predsednika SRJ glasala su 154 poslanika. Njih 14 bilo je protiv. Ćosić je ovaj izbor, u 72. godini, shvatio kao obavljanje patriotske dužnosti. Vlado Strugar uputio je ovakvu čestitku: "Veliki Dobrica, sa svega srca čestitam Ti izbor za predsednika Republike Jugoslavije, s rečju, neka bude Tebi srećno, Tvojoj porodici na radost, našoj otadžbini na spas, istoriji Srpstva u čast. I posebna čestitka za veličanstven govor u Skupštini. Beograd, 16. juna 1992." U čestitki Matije Bećkovića stajalo je: "Sprijateljili smo se kad si bio u nemilosti, pa kad opet budeš, mi ćemo nastaviti".

(Nije dugo čekao.)

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (2)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
JOKIĆ PIŠE ISTORIJU NBA LIGE: Denver ne briljira, ali je zato Srbin svetla tačka (VIDEO)

JOKIĆ PIŠE ISTORIJU NBA LIGE: Denver ne briljira, ali je zato Srbin svetla tačka (VIDEO)