ЧОВЕКОВА упитаност пред светом
У "ДЕРВИШУ и смрти" Селимовић је начинио својеврсни отклон у односу на свој дотадашњи књижевни поступак, који се темељио на изузетном осећају за стваралачке домете српског језика и његов модерни уметнички идиом.
Кристално јасан народни језик, који је у трагичном контексту приче за октаву подигнут - са ослонцем на модеран, сажет, сведен израз - унео је у прозно ткиво богат, жив, пулсирајући језик Босне, којим је изванредно владао, али и трагички код великих епова. У роману о дервишу, писац је у великој мери променио свој дотадашњи језички изричај, и бујни, завичајни идиом трансформисао у једну сасвим нову, доминантно интелектуализовану фразу.
МОЖЕ се рећи да роман "Дервиш и смрт" сабира у себи све битне одлике Селимовићевог књижевног писма и његовог изузетног стваралачког искуства. Према ставовима књижевне критике, али и по осећању читалачке публике, роман "Дервиш и смрт" представља кључно, култно дело Меше Селимовића и једно од највреднијих романескних остварења исписаних на српском језику.
Мирослав Егерић, један од водећих књижевних критичара тог времена, записао је да је година у којој се појавио роман "Дервиш и смрт" Меше Селимовића несумњиво од оних којима се означавају празничне године у књижевном календару неког народа. Ма колико могла изгледати патетично, ова тврдња и данас делује истинито, пише Егерић у "Споменици Меше Селимовића" (2010), наводећи да је - у низу домаћих књижевних вредности, које би могле поћи од Гундулићевог "Османа", преко класичних Вукових збирки епских народних песама, па преко Његошевог "Горског вијенца", преко Андрићеве "На Дрини ћуприје", "Травничке хронике" и "Проклете авлије", "Сеоба" Милоша Црњанског и Ћосићеве тетралогије "Време смрти" - ова линија успона у роману "Дервиш и смрт" имала снажну, упадљиву потврду; та чињеница, пише Егерић, и данас емитује плодотворна дејства и путеве ка богатству српске књижевности.
ПРОПЛАНАК НАДЕ
ВЕЛИКО дело Меше Селимовића јесте слављење отпора; прибирања и концентрације човекове снаге за прометејски отпор бесмислу, беди и сиромаштву сваке врсте. У овом времену порушених многих духовних и моралних вредности, у којем цинизам силе жели да заглуши боље аспирације ума и стварања, није наодмет враћати се слојевима Селимовићевог дела у којима сјаји та златна жица опомене да се људско мора бранити онда када је доведено у питања. То може бити и пропланак наде за оне који верују да је нада и жеља искуства.
ЕГЕРИЋ недвосмислено тврди да је у роману "Дервиш и смрт" фиксирана за трајање и опомену лична, судбинска околност у животу пишчевог брата Шефкије Селимовића, његова трагична смрт и последице које је изазвала; сродну судбину има у роману Ахмедов брат Харун. Добрица Ћосић, који се са Селимовићем дружио пуне четири деценије, а био му је "мост и веза" с београдском антититоистичком опозицијом и интелектуалним кругом окупљеним око СКЗ - у чијем је Главном одбору деловао и Селимовић - такође подсећа да је један Мешин брат стрељан после ослобођења "због неког моралног прекршаја", док је други, с надимком Буђони, био један од главних ознаша Босне и Херцеговине. Радован Поповић бележи у својој књизи "Живот Меше Селимовића" (1988) да је Шефкија Селимовић осуђен на смрт "зато што је узео кревет, ормар, столицу и још неке ситнице". (У "Сјећањима" Меша пише да му је вест о стрељању брата саопштио саборац из рата и потоњи председник Председништва Југославије Цвијетин Мијатовић.)
ДЕРВИШ И ХАМЛЕТ
Дервиш је необичан јунак распет између сумњи и дилема. Хамлетов је литерарни сабрат. Себе је квалификовао с поносом, вечитим сељаком, а у ствари, он је тихи, скромни дервиш неостварене младости. Нашао је смисао и мир у текији најбројнијег дервишког реда. Сиромах је, без иметка, ничега нема, богатство није ценио ни код других...
"Дервиш и смрт" је роман-трагедија, сличан, у дубљим наслагама уметнине, мотивски и идејно, па и по неким формалним особинама, Шекспировој трагедији "Хамлет". Оба дела уметнички обрађују велику и сложену тему критике власти и доводе је у везу са злочином којем се, преко одсуства сваке етике, тежи или стиже до среће. Клаудије ликује кад преко злочина освоји трон. Ајни-ефендија је срећан смакнућем Харуна јер је заштитио владарску позицију. Побочни мотиви карактеристични за Шекспирову трагедију: освајање власти, злочин, користољубље, усамљеност, губитак ослонца у животу, невиност, чедност, љубав, бесмисао, трагање за истином, пријатељство, освета, мотив уметности, мудрост, образовање, емпиризам, лицемерство, подлаштво и лаж, на високи уметнички начин одјекнули су и у "Дервишу и смрти".
(Милош Милошевић, "Свет у
уметности романа", 2010)
Професор Јован Деретић је роман "Дервиш и смрт" у својој "Историји српске књижевности" окарактерисао као дело снажне мисаоне концентрације, писано у исповедном тону, с изванредним уметничким надахнућем. Ово дело, по Деретићевом виђењу, повезује древну мудрост са модерним мисаоним немирима: "Оно почиње од религиозних истина као облика догматског мишљења да би дошло до човекове вечне упитаности пред светом, до спознаје патње и страха као неизбежних пратилаца људског живљења."
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Коментари (0)