ФЕЉТОН - ПАРТИЗАНИ НАПАДАЈУ СВЕ КОНКРЕТНЕ ЦИЉЕВЕ: Черчилов циљ је био да што више непријатељских дивизија држи приковано на Балкану

ЛИНИЈА извештавања и надлежности капетана Вилијема Била Дикина, првог британског представника код Тита, била је дефинисана низом наредби.

МИСИЈА Капетан Бил Дикин са члановима британским официрима у Јајцу 1943, Фото Википедија

Био је у функцији „официра за везу са партизанским штабом у Југославији“. Посебно мује напоменуто: „Представићете се као заступник Генералштаба за Блиски исток, на основу чијег наређења сте именовани.“

Ово показује да је, иако је био припадник SOE, стављен под команду војске, а не SОЕ Каиро.

Дикину је речено шта да пренесе Титу и партизанском руководству, као и да објасни следеће: „Гледиште Генералштаба за Блиски исток указује на чињеницу да је рат на Медитерану достигао ниво када се савезничке офанзиве морају сматрати извесним, тако да синхронизација партизанских напора постаје пожељна.“ Другим речима, иако се Титу није могло ништа рећи о предстојећој операцији „Хаски“, британски војни заповедници су били у току, а за Савезнике и њихову инвазију на Италију од кључног значаја били су сарадња и координација са партизанским борбеним акцијама, како би се што више непријатељских дивизија држало приковано на Балкану.

Ово потврђује нашу тезу да су Черчил и Британци, иако су тежили онеспособљавању немачких дивизија у Јутославији, увек разматрали не само ситуацију у том региону већ већу стратешку слику рата на Медитерану уопште. Југославија је била важна да би инвазија на Италију била успешна. Дакле, био је нужан максималан неред у Јутославији, што Дикинове инструкције јасно говоре: (Био је)  задужен да усмери партизанске снаге за напад на конкретне циљеве непријатељских линија комуникација и снабдевања, ако је потребно, уз помоћ британских снага које бисмо упутили; да извештава о војној ситуацији у земљи, као и да нас посаветује у вези са избором циљева, те да пренесе ставове Генералштаба за Блиски исток партизанском Главном штабу и да нас извести о њиховом ставу.

У данашње време ово би описали као „заједничко мишљење“ или држање свих коза на броју, како би се једно бојиште против Немаца - у овом случају Југославија - могло координисати са главним бојиштем у Италији.

ГЕНЕРАЛШТАБ за Блиски исток није могао упознати Дикина са ULTRA материјалима послатим из Лондона, као ни МI 3 извештајима о збивањима на Балкану. Такође, Дикин није могао бити упознат са реакцијом Форин офиса на Михаиловићев испад, као ни са безнадежним одговором на њега од стране Владе у егзилу. Наравно, ULTRA  је открила пун обим четничко-окупаторске сарадње, тако да су све те кључне информације биле у позадини наредног низа инструкција Дикину, што је и очигледно: Поводом британских односа са генералом Михаиловићем бићете усмерени на следећа разматрања, која ћете на прикладан начин изнети партизанском штабу. Влада Његовог величанства тек је недавно сазнала да су поједини Михаиловићеви команданти развили сарадњу са непријатељем. Чим је ова информација постала доступна, Влада Његовог величанства предузела је кораке да изрази потпуно неслагање са генералом Михаиловићем о наставку одржавања односа са овим командантима.

Сам по себи овај одељак побија сва схватања теоретичара завере да су комунистичка интрига у SOЕ Каиро, као и намерна мешетарења Џејмса Клагмана са извештајима из партизанског штаба, путем агената као што је Дикин, одвратила Лондон од Михаиловића и усмерила га према партизанима, а самог Черчила омађијала. Чињеница је, заправо, да Дикин иде код Тита јер је Лондон већ упознат са Михаиловићевом издајничком двоструком игром, па је одлучио да сарађује са партизанима на основу депеша ULTRA и МI 3 извештаја који су јасно показивали да су Тито и партизани снага која се не либи да ратује против немачког окупатора.

МЕЂУТИМ, чак је и тада Британија била спремна да Михаиловићу пружи прилику како би се коначно удостојио да почне борбу против Немаца и изврши диверзије на линијама транспорта снабдевања. Тако да је Дикин обавештен: „У међувремену, Генералштаб за Блиски исток мишљења је да су извесне Михаиловићеве јединице на истоку и југу Србије у прилици да помогну савезничком циљу планираним нападима на непријатељске линије транспорта. Намера је Штаба за Блиски исток да ништа не омета ове планове, да настави са подршком свим субјектима који могу пружити отпор силама Осовине. Генералштаб за Блиски исток, дакле, поздравља прилику за сарадњу са партизанима.“

Ово показује, сећа се Дикин, да је Британија схватила како не може заузети страну у четничко-партизанским унутарњим размирицама. Била је важна „стратешка позиција западних Савезника на медитеранском ратитпту". Дикин се о томе присећа: „Намера Генералштаба за Блиски исток изражена у директиви о слању ове мисије („Типично") била је ограничена на сарадњу са партизанском Командом; није било ни назнаке да би на тај начин партизанске снаге могле бити признате за званичне савезнике (и)  није било експлицитних инструкција да бих ја могао покушати да обезбедим сагласност партизана за сарадњу са Михаиловићем.“

Као што ћемо касније видети, ово ће уследити у догледно време, али не онда када су Дикин и Стјуарт упућени на задатак.

КРАТКА дигресија би сада могла бити потребна и занимљива. У светлу филма из 1956. Човек који није постојао и књиге нешто скоријег датума Операција божићни колач, аутора Бена МаКинтајера, Дикин говори како су Савезници хтели да убеде Немце да планирају инвазију на Грчку, а не на Сицилију. (Неколико година по издавању ове књиге (2021)  снимљен је нови филм под називом Operation Mincemeat који говори о једној од најсложенијих британских операција обмане током Другог светског рата. Често се код нас погрешно преводи као „млевено месо", јер заправо је реч о аутохтоном британском јелу из XV века, које се тада заиста спремало од комбинације говеђег меса и сушеног воћа.

Међутим, већ крајем XIX века месо се више није користило, већ само сушено и кандирано воће, зачини, рум и тесто, однносно постао је нека врста божићног колача.) Немачке линије транспорта од Трећег рајха до Грчке већ тада су биле од виталног значаја, пре свега за потребе фронта у северној Африци, где су се до маја 1943. водиле жестоке борбе као што је битка за Ел Аламејн и друге. У случају савезничке инвазије на Грчку, уништавање железничких комуникација у Југославији свакако би било од пресудног значаја. Стога, ако су Савезници планирали инвазију на Грчку, свакако би у припремној фази појачали своје активности у Југославији.

Како нам Бен Макинтајер казује, варка је савршено успела. Напад 1943. извршен је на Сицилију, а не на Грчку.

Но, због стварне инвазије на Сицилију Југославија је још увек била битна, као што видимо кроз овај фељтон, пре свега због задржавања што је могуће већег броја немачких дивизија, како би се умањио њихов број на Сицилији, а касније и у јужној Италији. Дакле, у сваком случају, Југославија је била кључна.

Знамо да су недуго потом Дикин и Стјуарт слетели падобранима у Титов штаб, и да је само Дикин преживео и пренео нам њихову узбудљиву приповест.

ДИКИНОВИ ИЗВЕШТАЈИ

SOE Лондон је, преко министра за ратну привреду лорда Селборна, редовно извештавала Черчила о Дикиновим рапортима са терена. Требало је времена да вести стигну у Даунинг стрит, па ће тек 29. јуна Селборн бити у прилици да упозна Черчила са погибијом шпијуна SIS /МI 6 Вилијама Стјуарта, страдалог од рафала немачког авиона. Значајно је и то да је Селборн, као и Черчил, био овлашћен за пријем ULTRA извештаја, тако да је повезао ULTRA депеше са Дикиновим извештајима са терена. Занимљиво је и то да је SOE више веровала Дикиновим проценама партизанских губитака него немачким, за које су мислили да су намерно увећани ради психолошког ефекта.

 СУТРА: ДРАЖА ПОСТАЈЕ КРОЈАЧ СУДБИНЕ СВОГ ПОКРЕТA 

Препоручујемо

Фељтон

0 3

ФЕЉТОН - ГОВОР ГЕНЕРАЛА ДРАЖЕ ПРОМЕНИО ТОК ИСТОРИЈЕ: До одлучујућег заокрета у британској политици дошло је док је трајала Битка на Неретви

20. 11. 2024. у 18:00

Фељтон

0 2

ФЕЉТОН - ВОЈНИ РАЗЛОЗИ УТИЦАЛИ НА ОПРЕДЕЉЕЊЕ ЗА ТИТА: Четнички команданти су почели да отказују послушност Дражи и прилазе партизанима

19. 11. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације