ФЕЉТОН - СКРИГИНОВ ТИТОВ ПОРТРЕТ НА НЕМАЧКОЈ ПОТЕРНИЦИ: Александар Черепов снимао је скечеве по угледу на филмове Чарлија Чаплина

Пише: Драго Делић

17. 03. 2024. у 18:00

РУСКИ емигранти унапредили су професионални ниво српске и југословенске кинематографије, дакле свих земаља насталих распадом друге Југославије.

ФЕЉТОН - СКРИГИНОВ ТИТОВ ПОРТРЕТ НА НЕМАЧКОЈ ПОТЕРНИЦИ: Александар Черепов снимао је скечеве по угледу на филмове Чарлија Чаплина

Жорж Скригин 1943.године, Фото "Википедија"

Кључну улогу у почецима српске кинематографије одиграли су наши ствараоци попут Светозара Боторића, Чича Илије Станојевића, Браће Савић, Ђоке Богдановића, Косте Новаковића, Миодрага Мике Ђорђевића. Када је реч о руским емигрантима, посебан печат оставио је Александар Филипович Черепов (1893-1946) иначе  позоришни глумац, педагог и редитељ, школован на Московском художественом театру, у Београду први пут наступа у новембру 1929. године на сцени Народног позоришта у Мањежу са представом „Смрт Ивана Грозног“, Алексеја К. Толстоја, као режисер и глумац главне улоге.

Средином двадесетих година радио је у Народном позоришту у Риги, а у Београд је стигао у пролеће 1929. године, преко, вероватно пословног задржавањау Чехословачкој и Аустрији.

Његов долазак је привукао пажњу јавности, показао се као идеална личност да води Школу позоришне уметности, која је већ била у оснивању при Руском културном одбору којим је председавао др Александар Белић. Школа је добила бесплатан простор у Академији наука, а Черепов је ширио своју популарност преко емисије рецитовања на Радио Београду и гостовања по већим градовима са глумицом Татјаном Јаблоковом.

Черепов је био веома продоран па је постао тема чаршијских прича. Познате су његове свађе са великим редитељем Јуријем Ракитином, које је преносила и београдска штампа.

Ракитин га је оптуживао за лажно представљање. Наводно, није радио на престижном Московском художественом театру, него у Литванији, а пажњу јавности привукао је на име рада у Москви. Део те нетрпељивости вероватно је долазио отуда што је и супруга редитеља Ракитина Јулија водила приватну глумачку школу, па су били конкуренти. Како год, Черепов је био веома продуктиван, најпре се бавио педагошким радом. Када је у Руском дому основано „Руско драмско позориште за народ”, постављен је за њеног руководиоца.

ПРВА сезона 1933/4. имала је 57 представа, од чега преко 20 премијера, а поводом 70. рођендана Бранислава Нушића, изведен је комад „Ожалошћена породица” на руском језику. Позориште се издржавало од сопствених прихода, што указује на то да је добро радило, јер је пред почетак рата ангажовало тридесетак чланова. Публику су привукла дела руских класика: Толстоја, Тургењева, Чехова, Достојевског, Островског, Пушкина, али и западних и домаћих аутора, а не треба заборавити ни чињеницу да је у Београду живела најбројнија руска колонија, па је и то један од разлога што су представе биле веома посећене.

Две године пред рат, Черепов ради у Народном позоришту у Бања Луци, а рат га затиче у Нишу на дужности редитеља у Обласном народном државном позоришту, где је режирао више представа. Једна од њих је „Мирандолина” Карла Голдонија, која се давала у новембру 1941. године за време окупације. Све културне установе у окупираној Србији потпале су под управу нацистичког Пропагандног одељења„Југоисток”у оквиру којег Черепов наставља да руководи једном руском трупом. Због те сарадње морао је да напусти Београд у октобру 1944. године. Отишао је у Немачку, где је и умро 1946. године.

Два незавршена хумористичка остварења, Черепову су обезбедила место у српској кинематографији. „Неспретни Буки” је оригинална хумористичка мини-серија из епохе немог филма, у којима главни јунак покушава да се снађе и уклопи у свакодневна дешавања на купалишту, у граду, на аеродрому. Овај серијал није завршен, није познато због чега, пошто је снимљен 1932/3. године.

Југословенска кинотека чува немонтиран материјал „Неспретног Букија“, а може да се нађе и на појединим каналима на Јутјубу. У овим кратким филмским комадима могу се видети купалиште на Сави, мост на Сави, стари аеродром - на локацији данашњег Ерпорт ситија на Новом Бео- граду. Букија глуми тада познати комичар Илија Конфино, а његову сапутницу чувена Олга Соловјева, као статисти се појављују полазници његове Филмске школе.

Сценографију и музику потписују браћа Настасијевић, Живорад и Светомир. Међутим, већи део тог серијала, нажалост, није сачуван, а Черепов није ни снимио нове епизоде.

Снимио је и тада веома популарне скечеве „Авантуре доктора Гагића” по угледу на филмове Чарлија Чаплина. И тај материјал није сачуван, остали су само неки краћи скечеви.

ЖОРЖ Скригин доживео је велику славу у ратним и поратним годинама, а већ у зрелом стваралачком периоду, када је могао да направи можда највећа филмска остварења, бива заборављен и запостављен. Рођен је у Одеси као Георгије Владимирович Скригин (1910-1997). Остварио се као фотограф, балетски играч, филмски сценариста, сниматељ и режисер. Са породицом је дошао у Србију, школовао се у Белој Цркви, а балетску школу је завршио у Загребу, где почиње каријеру балетског уметника у Народном казалишту. Из хобија се бавио фотографијом, професијом која ће му донети велику популарност и у првој и у другој Југославији. Добио је више међународних награда, учествовао на познатим европским изложбама. Већ почетком рата прикључио се партизанима и уметничкој групи при Врховном штабу. Неке његове фотографије обишле су свет, а његов портрет Тита нашао се на немачкој потерници и ушао у један окупаторски часопис, а фотографија Мајка Кнежпољка у школске уџбенике.

У неким од његових остварења великани југословенске и српске глуме остварили су своје прве велике улоге: „Крвава кошуља“ (Миливоје Живановић, Марија Црнобори, Раша Плаовић); „Велика турнеја“ (Оливера Марковић, Антун Налис, Павле Вујисић), „Госпођа министарка“ (Марица Поповић, Северин Бјелић), „Мачак под шлемом“ (Драгомир Бојанић Гидра, Павле Вујисић), „Кораци кроз магле“ (Бора Тодоровић, Милан Срдоч), „Њих двојица“  (Миливоје Живановић, Драгомир Фелба), „Друг председникцентарфор“ (Мија Алексић, ОливераМарковић, Павле Вујисић, Северин Бијелић, Перо Квргић, Татјана Бељакова).

Неки његови филмови као што је комедија „Друг председник центарфор“ и „Мачак под шлемом“, сврставају се у класике српске кинематографије.

У документарним филмовима као што су „Пети конгрес Комунистичке партије“, „Ревија југословенских игара“, „Долином Мораве“, Скригин је потписан као аутор сценарија и режисер.

Добитник је највиших признања у социјалистичкој Југославији, између осталих награде АВНОЈ и СУБНОР за укупан рад, Арене у Пули за животно дело, проглашен је за Мајстора уметничке фотографије и у Загребу и у Београду.

У једном интервјуу, истакао је да се повукао раније него што је желео, јер и поред великих заслуга није могао да дође до новца за неке планиране пројекте, није могао да пробије „бирократске апаратчике који су господарили изворима новца”. Као човек којег стваралачки занос није напуштао ни у зрелим годинама, требало је да „обија прагове радних организација” да би обезбедио новац, што није хтео да ради. Сахрањен је на Новом гробљуу БеоградууАлеји заслужних грађана.

УСПЕШНА КАРИЈЕРА

ПОСЛЕ рата Жорж Скригин је објавио  монографију са фотографијама из НОР, неке од њих су драгоцене за историју Друге Југославије. Фотоапаратом је пратио оба заседања АВНОЈ, АФЖ и остале догађаје који су претходили стварању нове Југославије. Излагао је самостално у Београду и иностранству. Његове фотографије сврставају се међу вредне историјске документе, а камером и режијом забележио је неке преломне историјске догађаје. После рата, Скригинова професионална активност одвија се у Србији, више га преокупира филм, ради као сниматељ, сценариста, режисер и директор филма. Остварио је веома успешну каријеру у неколико играних и десетак документарних филмова.

 СУТРА: ПРВИ ИНТЕКОНТИНЕНТАЛНИ ЛЕТ ПАРИЗ - БОМБАЈ - БЕОГРАД 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

БРУКА И СРАМОТА У АЛБАНИЈИ! Шиптари и Украјинци заједно вређали Србе и Русе (ФОТО)