СРБИЈА НИЈЕ БИЛА СПРЕМНА ЗА РАТ У ВРЕМЕ АНЕКСИЈЕ: После руковања, генерал Радомир Путник је рекао Мишићу: "Ето, Живојине ми опет заједно"

ПОСЛЕ промене на престолу, успостављен је демократски парламентарни режим у земљи.

ВОЈВОДА Радомир Путник је тражио да се Живојин Мишић врати у војску, Фото "Википедија"

Дошло је до промене у унутрашњој и спољној политици. Нова Влада тражила је ослонац на Русију и Француску уместо на Аустроугарску, која је стално држала омчу Србији око врата.

Ипак је британска Влада, заклањајући се иза легитимистичког принципа, дуго држала замрзнуте дипломатске односе са новим режимом у Србији због насилне смене на престолу. Аустроугарска је завела ембарго на извоз стоке и пољопривредних производа из Србије на њено тржиште и тако изазвала вишегодишњи царински рат са нашом земљом.

Ипак је српска економија, ослобођена аустроугарских стега, пронашла нова тржишта и омогућила буран развој прерађивачке индустрије, уклонила дугогодишњи буџетски дефицит и омогућила општи напредак друштва, укључујући културни препород и убрзану модернизацију и припрему војске за одбрану земље.

У пролеће 1907. појавио се зрачак наде да се и Живојин Мишић искобеља из новчаних мука и поправи свој неосновано окаљани углед у друштву. Под претњом страних држава, влада је смогла снаге да, уз велике новчане накнаде, пензионише групу старијих завереника, који су цео државни апарат држали под својим надзором. Сматрајући да су они довели на власт новог владара и владу, понашали су се као стварни господари у држави. Инсистирали су да се у свим питањима државне политике поштује њихова воља. Стављањем у пензију коловођа завереника, влада је могла слободније да ради свој посао и, поред осталог, да врати у службу способне људе који су били одстрањени због њихових притисака.

Тако је већ у марту председник владе Никола Пашић позвао пуковнике Живојина Мишића и Александра Машина у приватни стан на разговор. Рекао им је да их је позвао као истакнуте личности супротних струја у војсци, да се посаветује с њима на који начин би се могло поправити нездраво стање и отклонити затегнути односи у официрском кору које су подгревале присталце и противници старе и нове династије. Мишић је порекао да припада било каквој струји. Пашић је на то рекао да он о томе не зна ништа, али зна да га  „тако многи означавају“. На крају су Мишић и Машин изнели заједничко мишљење и предлоге о томе какве би кораке требало предузети да се среди стање у војсци. Пашић се сложио с њиховим мишљењем и изјавио да ће влада „гледати да се управо тако учини“.

ЗАНИМЉИВО је, међутим, да завереници нису испуштали из вида пуковника Мишића. Посета председнику владе обављена је увече, у потпуној тајности, али већ сутрадан је у новинама изашла нотица о томе да је један „бивши човек“, по мраку, ушао у кућу председника владе. Из тога се могло закључити, што је још страшније, да је и председник владе био под присмотром вођа завереника, који нису напуштали политичку позорницу ни после пензионисања.

У јуну је Мишића позвао на разговор генерал Путник, који је у то време био министар војни, и понудио му да се реактивира. Мишић је пристао, али уз услов да му се врати пређашњи ранг. Путник му је одговорио да то не може по закону, али да ће му се доцније ранг поправити, имајући притом у виду да је већ био припремљен краљев указ да пуковници, Михаило Живковић и Степа Степановић, који су и раније били по рангу старији од Мишића, буду о Петровдану унапређени у чин генерала. Међутим, Мишић је категорично одбио понуду да се врати у службу, да му старешина буде било ко од оних који су раније по рангу били млађи од њега. 

Тако је Мишић сачувао лично достојанство и вратио се у своју сиротињу. Годину дана касније, средином 1908, посетио га је стари пријатељ Љубомир Радојловић и дао му на зајам 15.000 динара у злату како би подигао нову кућу на плацу у Делиградској улици број 28. У нову кућу уселио се већ првог новембра. Од Управе фондова добио је зајам и вратио дуг Радојловићу. Али, ускоро је дошло време за удају обеју кћери. Некако је,  како сам каже, скрпио извесну суму за удају старије кћерке. Убрзо, за удају је пристигла и млађа.Управа фондова је немилосрдно тражила уредне отплате. Пошто није нашао никакав излаз из финансијских невоља, продао је цело имање у Делиградској улици ради исплате дуга Фонду и удаје друге кћери. Поново је остао без динара.

У ЈЕСЕН 1908, Аустроугарска је објавила анексију Босне и Херцеговине и тиме наговестила почетак отворене агресије против Србије. Тај акт отвореног колонијализма био је уперен не само против народа Босне и Херцеговине, већ и против националних интереса Србије и Црне Горе. Поводом тога министар иностраних дела Србије, Милован Миловановић, писао је да је Аустроугарска, анексијом Босне и Херцеговине, одбацила Србију далеко од Јадранског мора, спречила уједињење са Црном Гором и наметнула „Србији и српском народу борбу на живот и смрт“. Под утиском тих чињеница сва је Србија узаврела, а узбуђено јавно мњење тражило је од владе да предузме одлучне кораке. Како Србија ни у једном погледу није била спремна за рат, влада је, по савету Русије, дала изјаву да анексијом нису повређена права Србије. Али, и поред такве јавне изјаве, нико у Србији није сумњао да се земља налази пред одлучујућим обрачуном са Хабзбуршком монархијом. Због тога су одмах почеле свестране припреме за оружану борбу против обесног непријатеља. Посебна пажња посвећена је припремама војске. Одобрени су значајни кредити за комплетирање наоружања и борбене опреме, појачана је борбена обука у духу најновијих ратних искустава, нарочито у извођењу здружених вежби и маневара. Такође су предузете мере за одстрањивање трвења у официрском кору и учвршћење јединства руководећег кадра у војсци.

У ТАКВИМ околностима Мишића су поново позвали да се реактивира. Будући да се радило о официру изузетних квалитета, нови министар војни генерал Михаило Живковић, иначе Мишићев класић, позвао је Мишића у Министарство 10. марта 1909. и одмах се сагласио да му се врати његов ранији ранг. Пошто је пуковник Бојовић премештен из Генералштаба за команданта Моравске дивизијске области, нађена је „рупа“ у закону. Наиме, у „Српским новинама“ једновремено објављена су три краљева указа: једним се Мишић преводи у резерву, другим из резерве у активну службу са рангом који је имао оног дана када је пензионисан и трећим се одређује за помоћника начелника Главног генералштаба, на исто место и код истог начелника генерала Путника, дакле тамо где се налазио када је пензионисан 4. марта 1904. године

Следећег дана добио је наређење да се у 11 часова јави краљу. Како је већ био распродао све што је имао од униформе, отишао је код Краља у цивилу. Краљ Петар га је, по обичају, примио врло срдачно. На краљевом столу налазиле су се топографске секције Срема и Баната, пошто га је обавестио да Аустријанци подижу утврђења на Бежанијској коси, Краљ га је упитао да ли би требало наредити мобилизацију војске. Мишић је одговорио да земља није у том тренутку спремна за рат и да се мобилизација може наредити „тек када извршимо мобилизацију целокупног Српства“. Краљ се сложио и рекао му да се одмах јави на службу код генерала Путника. Путника је затекао у канцеларији, у једној малој собици у којој је, како је Мишић приметио, од намештаја био само један канабе, сто и столица. После руковања, Путник му рече: „Ето, господине Мишићу, ми опет заједно“.

ПРЕВРАТ У ЦАРИГРАДУ

НЕПОСРЕДНО пре Мишићевог реактивирања младотурци су извршили преврат у Цариграду и завели суровију страховладу над хришћанским поданицима него што је била под Абдул Хамидом, Путник је, поред разраде ратног плана за рат са Аустроугарском, управо у то време радио и на ратном плану за рат са Турском. Тада је изгледало да је и тај рат био неизбежан. У Македонији је у току био „прави“ рат између бугарских комита, грчких андарских чета и српских комита, који су се Јорили за примат у Македонији. После угушења Илинденског устанка 1903. године, Турци су организовали „летеће одреде“ који су вршили страховит терор над хришћанским становништвом.

 СУТРА: САВЕЗНИЦИ ОДЛУЧУЈУ ЦРНА ГОРА НАПАДА ПРВА  

Препоручујемо

Фељтон

0 4

ЖИВОЈИН МИШИЋ СВЕДОК ДВА ИСТОРИЈСКА ДОГАЂАЈА: Мишић је са краљем Александром присуствовао отварању модерних Олимпијских игара у Атини

02. 01. 2025. у 18:00

Фељтон

0 1

МАЛОЛЕТНИ АЛЕКСАНДАР ПРЕУЗИМА ВЛАСТ: Млади краљ је врло брзо показао да је недоследнији и од свог оца екскраља Милана

30. 12. 2024. у 18:00

Фељтон

0 3

ОФИЦИРИ ОД ПЛАТЕ НИСУ МОГЛИ ДА КУПЕ УНИФОРМЕ: У школи гађања аустријске војске у Бруку Живојин Мишић је постизао најбоље резултате

29. 12. 2024. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације