ФЕЉТОН - КЊАЖЕВ УДАР НА ПИПЕР ОПОМЕНА : Данило је од првог дана своје владавине на оку посебно држао Бјелопавлиће и Куче
ПОВЈЕШАНИМ синовима Стевана Ђикнина нико се за петнаест дана није смио примаћи сем њихове ојађене мајке која је свакога дана долазила из села Лаћа, удаљеног око сат и по хода, да брани мртве синове од мува, а било је, кажу право љетње вријеме. Дошла би, причало се касније, поклонила им се и сваки пут поновила: „Гошо, Тиодоре, окамените се…!“
Гошо и Тиодор се, наравно, нијесу окаменили, али се окаменила њихова несрећна мајка којој за све вријеме нико није видио сузе ни чуо гласа већ је своју муку и трагедију, попут мајке Југовића, подносила стојички и јуначки и није допустила да јој се душмани насладе, описује овај дођај у свом роману "Зеко Мали“ Будо Симоновић.
С овим у вези треба рећи да су се Бјелопавлићи касније ипак окупили на Прентиној главици и ријешили да иду код књаза и кажу му да је на правди божјој тако крвнички казнио Стевана Ђикнина, побио му синове и узео капетански чин, њему, јунаку из пјесме. Није било лако изаћи пред Зека манитог и казати му да је погријешио, али друге није било, неправда се морала некако поправити. За чудо, Данило им је повјеровао и обећао да ће капетански чин дати Стевановом најмлађем сину Марку. Нажалост, Марко је врло млад умро од колере — и он и отац му, несрећни Стеван...
ОСТАЈЕ велико питање да ли је Данило поступио тако зато што се истински покајао за гријех који је починио или је и то био један од његових вјештих покушаја да Бјелопавлиће некако придобије и окрене за собом, јер је он, упркос својој охолости и самоувјерености, сигурно био свјестан снаге овог племена и његовог утицаја-да онај ко придобије Бјелопавлиће, у доброј мјери рјешава питање јединства и слоге и готово свих осталих црногорских племена.
Већ у првој години владавине, тачније 7. новембра 1852. године, књаз Данило предузима своју прву „казнену експедицију” противу непослушних и непокорних брђанских племена, а све у жељи да сломи њихов отпор, да их покори и припоји Црној Гори. На удару су се први нашли Пипери:
„…нашао сам за добро у овај час кренути у Пипере су неколико војске — пише књаз Данило руском конзулу у Дубровнику, Гагићу, објашњавајући разлоге и циљ похода на Пипере - и сва је прилика да ће Скадарски паша подужом руком и својом силом противу мене ударити…”
КЊАЗ Данило све правда страхом од Турака, који су, уистину, непрестано настојали да поткопају јединство и слогу црногорских племена, да их помуте и заваде, кад митом и обећањима, кад уцјенама свакојаким и пријетњама.
Четрнаест дана касније, књаз Данило поново пише Гагићу и извјештава га о резултатима похода на Пипере, али Гагић очигледно није био задовољан тим извјештајем па тражи подробнији и детаљнији. По књажевом одобрењу и заповијести, извјештај сада пише његов ађутант Бјеладиновић (ову преписку је, иначе, пронашао и објавио Душан Вуксан у „Записима” из 1931. године):
„Одмах како је Његова Свјетлост приспио с војском у Пипере за покорити оне одметнике — пише Бјеладиновић — један се је дио од њих покорио и пануо под ногама Његове Свјетлости, којима је милостиво опростио, а већи дио главније одметника, одбјегли су Осман-паши. Домови ових одметника по праведној жељи оружаног народа, одма су били оборени и разрушени, а њихове фамилије невредимо протјеране из Црне Горе…”
СИГУРНО је, наравно, да ни у једном од тих писама није казана цјеловита истина о томе шта се стварно тог новембарског дана збило у овом поносном црногорском племену. Књаз Данило је дошао у Пипере са око хиљаду војника. Непосредан повод је, наводно, било одбијање Пипера да плаћају порезе и намете које је завео књаз Данило. Увиђајући бесмисленост отпора пред толиком силом, Пипери су се у највећем броју поклонили пред књазом, сви сем неколико кључних коловођа побуне на челу са Радованом Мрчарицом, који је преко Спужа и Скадра утекао у Цариград.
Да је Мрчарица био у праву , његов страх оправдан, најбоље показује чињеница да је четрнаест виђених људи овог племена који су том приликом допали у руке књазу Данилу, погубљено као бунтовници и непокорници.
СЕМ Пипера, књаз Данило је од првог дана своје владавине на оку посебно држао још и Бјелопавлиће и Куче, мотрио на сваки њихов корак, увјерен да су му то најнесигурније границе у новоствореној књажевини. Похаром Пипера он је недвосмислено ставио до знања да неће имати милосити ни према осталима, да ће сваку непокорност и нелојалност строго казнити. То ипак није угасило жар незадовољства које је притајено тињао у овим племенима и довољна је била само варница да га распламса и претвори у пожар побуне.
Књаз Данило је то осјећао, а несумњиво, имао је и своје људе, доушнике и шпијуне, који су му дојављивали о сваком тајном збору и договору племенских првака. У руке су му, изгледа, доспјела и нека њихова писма, па је то, по свој прилици, био и непосредан повод за једно писмо које је он упутио Бјелопавлићима 18. јуна 1854. године (по старом календару), петнаест дана након боравка на тројичинданском сабору у Острогу, за које Душан Вуксан каже да нигдје у књажевом архиву није нашао „тако тешке ријечи”:
„Од Нас Данила Петровића, Књаза Црногорскога и Брдскога, сердару Раму и свијема капетанима бјелопавлићкијема поздрав.
— Чуо сам некакве зборове, што се збори тамо у вас, од како сам ја у Острог био, али опет размишљавам, да није ништа истина од тога, што сам чуо, јербо кад би све то истина била од вас што сам чуо, заиста нека буде увјерено мало и велико да би за вас гори био, него ли што је био Омер паша прошле године. Но ја наређујем вама, господи капетанима, да ви први умукнете и да држите ваш језик за зубе, иначе бисте се могли брзо кајати; и не узбуњујте моју праву рају.
— И ова моја заповијед да буде проглашена на Прентиној главици.
— А чуо сам да и Пипери нешто блеје, и с вама се друже, Бранковићи и лижисахани. А мене није стало ни за вас, ни за Турке; и немојте мислити да ја не знам из чије су главе ове ријечи произашле, јербо вама је добро познато, да нити сам ја, ни стари владатељи, који су били црногорски, никад никоме зулума учинили нијесу, но су се вазда мучили за обдржати вас и остале Црногорце, које ви достојни нијесте били њих имати за Господаре. А по данас чините како хоћете, ако ви баста. И тако знадите!”
Пошто су једном већ осјетили немилосрдност књажеву и схватили да са њим нема шале, да он не пријети на празно већ главе скида и за много мање, Пипери су, чим су чули за „посланицу” Бјелопавлићима у којој и њих небираним ријечима опомиње, пожурили да одговоре књазу и изразе му лојалност, коју потписују пиперски прваци и јунаци Вуле Николин и Јоле Пилетић.
СМОТРА ЛЕПОТЕ
ЗАНИМЉИВ је податак, да су по налогу књаза Николе 1907, на смотру младости и љепоте у Лондону, послати Милена Делибашић са вршњакињом Петрушом Ушћумлић из Никшића .Са њима су отпутовали и двојица бираних црногорских младића – Машан Ћупић из Никшића и Косто Милић из Љешкопоља.Неки истраживачи наводе да је Милена била у сродству са Кадићима, што није немогуће, и ако је у то вријеме још увијек важила сентенција владајуће куће Петровића о изгону Кадића из Црне Горе „док је свијета и вијека“.
СУТРА:СРАМОТНО КОЛО ИСПРЕД ДОЊЕГ МАНАСТИРА У ОСТРОГУ
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"
БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.
21. 11. 2024. у 11:45
РУСИЈА ПОСТАЛА ГЛАВНИ "ИГРАЧ" У ЕВРОПИ: Ово се десило први пут од пролећа 2022. године
РУСИЈА је у септембру први пут од пролећа 2022. постала главни снабдевач гасом Европске уније, преноси РИА Новости, позивајући се на податке Евростата.
21. 11. 2024. у 11:32
МНОГИ НЕ ЗНАЈУ: Шта кнез Михаило показује прстом
СПОМЕНИК кнезу Михаилу Обреновићу на Тргу републике постао је главно градско састајалиште Београђана и њихових гостију. Међутим, од многих ћете чути да се састају не код Кнеза већ “код коња”.
21. 11. 2024. у 09:47
Коментари (0)