ФЕЉТОН - ПИСАЊЕ ШТАМПЕ ВАЖНИЈЕ ОД БАНКРОТА ЦЕЛЕ ДРЖАВЕ: Сарајевски политичари су највише нападали српски национализам

НА седници Председништва ЦК СКЈ, 5. маја 1982, напади на руководство Србије претворили су се у кампању.

Бранко Микулић је претио руководству Србије, Фото Архив "Новости"

Током расправе о спољној неликвидности државе и економској кризи, које је Петар Стамболић дочарао упозорењима да су, осим две или три, све остале југословенске банке биле неликвидне, да ће 1983, 1984. и 1985. каматни ануитети износити 4,5 милијарди долара, да су девизне резерве "под притиском", да би мораторијум довео у питање независну спољну и унутрашњу политику и углед у свету, те да "код нас радничка класа, народ и комунисти нису свесни ситуације у којој се налазимо", руководство БиХ је у први план ставило књигу "Судија" Вука Драшковића, њеног писца и писање "београдске штампе" о тој републици. Повод је била најава могућег снимања филма и играња позоришне представе према роману "Судија".

Бранко Микулић је оценио да је књига била "срачуната на то да се јавности дочара да је Босна и Херцеговина земља неправде и неслободе". Претио је руководству Србије да ће филм и представа изазвати "озбиљне политичке проблеме и даље погоршати односе између социјалистичке Републике Србије и Босне и Херцеговине, а они ни сада нису сасвим добри.

То нас у Босни и Херцеговини може да доведе у ситуацију да о многим питањима и ми отвореније проговоримо и да притом ништа и никога не поштедимо. Чини ми се да је боље да избегнемо даље заоштравање односа и даље компликовање наше ситуације. А ако дође до негативних последица, онда ја ево данас на седници Председништва ЦК саопштавам да ћемо ми на то реаговати."

ДРАЖА Марковић је одговорио: "ја не мислим да се може баш тако лако снимити филм и обезбедити средства. Сигурно то треба спречити итд. Али мислим не може се ни тако разговарати. Ако ми имамо једни другима шта да кажемо јавно или затворено, изволи па да кажемо. Не може се стално нешто, ми имамо нешто да кажемо, па дајте кажите. Кажимо једни другима то што имамо. Ако изађе филм 'Судија' ми ћемо да кажемо. Дај да кажемо, без обзира на 'Судију' и нек не изађе. Мислим да се апеловати на поверење, а стално остављати нешто што није до краја рашчишћено је немогуће."

Марковићев одговор је изазвао још жешће нападе Николе Стојановића, Хамдије Поздерца и Цвијетина Мијатовића, уперене првенствено на њега. Они су били праћени претњама руководству Србије да ће у БиХ бити покренута кампања против њега. Стојановић је говорио о "Судији" као "најцрњем прљавом приступу, измишљотинама који тражи простора а који је јасно адресиран" и упозорио да то не може "остати без трага". Хамдија Поздерац је испољио опседнутост "београдском штампом". Избројао је да су у последњих девет месеци изашла 323 чланка у "београдским новинама" о БиХ, од којих је само 20 писало позитивно. Тврдио је да је он "све и један лист, све и један часопис прегледао, све нотирао, садржај нотирао, анализу садржаја извршио и могу сада говорити седам сати без да имам тезе пред собом, шта је и на који начин београдска штампа писала".

ПОЗДЕРАЦ је највише био револтиран радом Вука Драшковића. Подсетио је да је Драшковић саставио "тим" од руководилаца за светско првенство у фудбалу у Шпанији 1982, а онда запретио српским политичарима: "Бранка метне у центарфора, Тоду метне на лево крило, а Диздаревића стави у резерву. То иде кроз Југославију. Не знам више ко ће од вас бити резерва кад ми почнемо говорити (...) Јер ако ја будем писао неће ни резерву доћи".

Цвијетин Мијатовић је констатовао да су односи руководства БиХ и Србије били лошији него икад. Највише је нападао српски национализам у БиХ. Није се сложио с руководством Србије, које је сматрало да се не могу у исту раван ставити албански иредентизам и појаве српског национализма које су биле резултат догађаја на Косову 1981. За њега се радило о истој претњи. Решење проблема званог "Вук Драшковић", које би задовољило руководство БиХ видело се из расправе Марковића и Поздерца. Марковић је подсетио на Драшковићево порекло ("Он је из Босне"), а Поздерац је одговорио: "Што га држите?" Марковић је питао:

"Па шта да радимо? Да донесемо закон да га протерамо?" Поздерац је завршио: "Ако метне судију па ће судија наћи потребу да затвори и притвори". Ни овога пута напади на Србију у савезном врху нису долазили само с једне стране. Придружио се и Фадиљ Хоџа. Сметали су му текстови у којима је критички говорено о покрајинским функционерима и критиковано стање у јужној српској покрајини, у којој се "само види прљави веш из прошлости и садашњости на Косову. И то увек на рачун Албанаца". Сматрао је да је таквим писањем оптуживан цео албански народ.

ПРИГОВОРИ руководству Србије, а неретко и оптужбе због писања штампе и рада интелектуалаца, стизале су од руководстава других република, пре свих БиХ, и током званичних сусрета републичких делегација.

У условима економске кризе, галопирајућег спољног дуга, политичких сукоба и заоштрених националних односа одржан је састанак делегација Хрватске (Маријан Цветковић, Јуре Билић, Анте Марковић) и Србије (Никола Љубичић, Душан Чкребић, Бранко Пешић), 7. октобра 1982. у Загребу. Србија није могла да избегне критичке тонове због деловања истакнутих личности пореклом из Хрватске у Србији. Хрватском руководству је сметала могућност објављивања у Србији мемоара Павла Јакшића, Дедијерових Прилога и Ценчићеве књиге о Копиничу.

СТРАХ ОД ИСТИНЕ

На САСТАНКУ делегација Хрватске и Србије Јуре Билић је критиковао одржавање састанка бораца VII банијске дивизије у Београду ("Један врло неугодан састанак"), на коме су помињани судбина ове дивизије и Сисачког одреда, а Маријан Цветковић је посебно нападао Павла Јакшића због критика на Титов рачун и тврдњи да је VII дивизија имала бољу судбину када је самостално одлучивала, а не када је слушала Тита, и да Сисачки одред није хтео да нападне усташе и спречи клање Срба.

СУТРА:БОСАНСКИ ЛИДЕРИ ТРАЖЕ ЦЕНЗУРУ СРПСКИХ МЕДИЈА

Препоручујемо

Политика

0 0

ФЕЉТОН - ОПШТА ХАЈКА НА СРПСКУ ШТАМПУ: Поприште напада на београдске медије биле су седнице савезних органа

01. 09. 2022. у 18:00

Фељтон

0 1

ФЕЉТОН - НАПАДИ ИЗ САРАЈЕВА И ЗАГРЕБА НА СРБИЈУ: Партијски врх био је патолошки опседнут београдском штампом

31. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

0 0

ФЕЉТОН - ПАРТИЈА КОНТРОЛИШЕ УРЕЂИВАЧКУ ПОЛИТИКУ: Београдска гласила нису престајала да критикују функционере

30. 08. 2022. у 18:00

Фељтон

2 0

ФЕЉТОН - НОВИНЕ СУ ПОСТАЛЕ ОСАМОСТАЉЕНА СИЛА: Економска криза је удаљила партијски врх од стварног живота

29. 08. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације