ФЕЉТОН - СРБИЈА ИЗМЕЂУ СЦИЛЕ И ХАРИБДЕ: Од октобра 1876. у Београду је почела да ради ложа "Светлост Балкана"

БЕОГРАДСКА масонска ложа "Али Коч" је одржавала везе "са револуционарним клубовима свих земаља", а Вучић Перишић поготово са Чарториским у Паризу.

Сима Милутиновић Сарајлија, Фото Архив Војводине

Пољски кнез је одраније био у вези са Дејвидом Урквартом, поузадником британског двора и дипломатом, слободним зидаром. Кнез Милош се с њим састајао четири пута, тражећи помоћ од Енглеске како би извео Србију испод руског протектората.

Најважнији њихов састанак био је 1833, о чему је Уркварт сачинио поверљив извештај.

Знајући за тај документ, Чатрориски је на основу њега у јануару 1843. формулисао "Савете које Србија треба да следује" у спољној политици. У најкраћем - поштовање и опрез према Русији као великој сили, обазривост према Аустрији, чије "дарове и улагивања ваља примати као од лажног и притвореног непријатеља, с којим ће се некад борити морати".

Што се тиче Француске, Србија се на њу може ослонити без икаквих зазора, тврдио је Чарториски, који је смернице доставио Заху у Београд.

Мало је рећи да се Србија налазила између Сциле и Харибде, па није чудно да су у истој позицији били и малобројни припадници српског слободног зидарства, који су на различите начине настојали да остваре пуно национално и политичко ослобођење.

ПРЕМА каснијим наводима историчара Драгослава Страњаковића, иначе масона, "Вучић је код слободних зидара тражио потпору за своју политичку борбу (против кнеза Александра), његове владе и осталих противника". И заиста, Вучић и Петронијевић су 18. фебруара 1843. упутили писмо Чарториском, уз молбу да заступа интересе Србије у Паризу и Лондону. Када је Зах стигао у Београд средином октобра 1843. у зиму наредне године формулисао је на основу савета Чарториског план "Славенске политике Србије", који је предао Илији Гарашанину.

У тој тачки убрзава се прича, за коју овде нема простора, о настанку "Начертанија", у чему је несумњива улога француских и британских масона, преко слободнозидарске браће, пољских политичких емиграната, такође и масона у Србији, пре свих моћног Томе Вучића Перишића и Аврама Петронијевића, чланова београдске ложе "Али Коч".

Све у свему, XIX век је потврдио ширење слободног зидарства у европским земљама, важну улогу масона у припреми и извођењу националних, буржоаских револуција, укључујући Србију и Црну Гору.

ДВЕ ЗНАЧАЈНЕ личности српско-црногорског народа у првој половини 19. века, такође су били слободни зидари - Сима Милутиновић Сарајлија и владика Петар II Петровић Његош. Према истраживањима Зорана Д. Ненезића, Симу Сарајлију, књижевника, националног радника и песника, у савез слободних зидара увео је у Кишињеву, у Бесарабији, велики руски песник Александар Сергејевич Пушкин.

- "Необузданог духа, сањар, луталица и човек огромне енергије - пише Ненезић - Сарајлија је, поред бројних послова које је радио, био и први учитељ будућег владике и световног владара Црне Горе, највећег српског песника, Петра II Петровића Његоша, творца спевова "Горски вијенац", "Лажни цар Шћепан Мали" и филозофско-религијског спева "Луча Микрокозма", који се без познавања учења, филозофије и симболике слободног зидарства не може успешно протумачити (што су зналачки учинили доцнији истраживачи Аница Савић - Ребац и Мирон Флашар).

- Иако још увек нема поузданог податка - наставља Ненезић - када је и у којој ложи Његош примљен, на основу озбиљних студија познатог фрнцуског слависте Мишела Обена, питање његовог масонства је научно и дефинитивно позитивно решено.

КАДА се зна колики је и какав утицај за време свог живота Његош остварио, и какав је утицај његових непревазиђених дела на формирање српске националне, грађанске и ослободилачке свести, са свим елементима патриотског, либералног, демократског и космополитског, у каснијој борби Срба за национално ослобођење и уједињење, онда се могу имати приближне димензије значаја масонског учења и дела Његоша на српски народ и његову национално ослободилачку свест."

После прекида рада ложе "Али Коч", у Београду је од октобра 1876. почела да ради ложа "Светлост Балкана", под утицајем гарибалдинаца, италијанских добровољаца у устанку познатом као Невесињска пушка из 1875. Један од устаничких војвода, Мићо Љубибратић, не само да је постао члан ове ложе, него га масонски историчари сматрају за једног од њених оснивача.

Старешина ове ложе постаће касније Михаило Валтровић, професор Велике школе и чувар Народног музеја.

ЊЕНИ чланови били су и директор банке Божидар Боди, рентијер Банковић Таса, инжењер Виљем Бадер, конзул Хајим Давичо, апотекар Корнел Драшкоци, политичар Јован Ђаја, професори Велике школе Емилијан Јосимовић, Драгутин С. Милутиновић, Светомир Николајевић, Стеван Р. Поповић, вајар Петар Убавкић...

На Берлинском конгресу 1878. Србија је добила независност, што се неминовно одразило и на рад слободних зидара

У октобру 1881. основана је ложа "Српска задруга", а у јануару наредне године ложа "Слога, Рад и Постојанство".

Од посебног значаја било је свечано отварање ложе "Побратим" 2/14. фебруара 1891, што се поклопило са 87-годишњицом подизања Првог српског устанка. Ложа је имала једанаест чланова.

У АРХИВУ Југославије чува се изворна документација, грађа настала између 1872. и 1958. године, чији су ствараоци ложа "Побратим", Велика ложа Срба, Хрвата и Словенаца "Југославија" и Јеврејска Бене Берит Велика ложа за Краљевину Југославију XVIII дистрикта.
Ова грађа поуздано сведочи да је српска независна слободнозидарска ложа "Побратим" основана 2. фебруара 1891. године, под заштитом Велике симболичке ложе Угарске.

Оснивачи и чланови ложе били су Ђорђе Вајферт, Светомир Николајевић, Тихомир Ј. Марковић, Андра Ђорђевић, Срета Стојковић, Бранко Бошковић, Макса Антонијевић, Ђорђе Миловановић. Ђорђе Терзибашић, Стеван Мокрањац и Димитрије Г. Биба.

За старешину ложе изабран је Ђорђе Вајферт.

"КОД НАС је слободно зидарство имало прилично непријатеља. Њему се чак пребацивало да није довољно национално, услед тога што је било зависно од Пеште. Наши слободни зидари међутим, тврде, да је све то резултат необавештености. Ту тврдњу оснажују баш тиме, што су у доба анексије Босне захтевали од мађарске ложе да се заложи за праведну српску ствар, а кад тамо нису нашли довољно потпоре, онда су прогласили независност своје ложе. Резултат тога био је, да су наши слободни зидари ушли као равноправан и независан члан у Светски Савез", обелоданила је добро обавештена "Политика" 22. марта 1925, у тексту "Слободни зидари".

ВЕЛИКИ ИЗАЗОВИ

ИСТОРИЈСКЕ околности на почетку 20. века наметнуле су српским масонима нове, велике изазове, а суочавање с њима на политичком, социјалном и економском плану истовремено је водило и унутрашњем зрењу масонских ложа, што се одразило и на њихов однос према националном раду. Из овог бурног периода, у сажетом приказу издвојићемо неколико изузетних догађаја. Династичке борбе између Обреновића и Карађорђевића имале су дугу и болну историју, a нова етапа тог сукоба почела је женидбом краља Александра Обреновића са Драгом Машин, чију је руку испросио 8. јула 1900. године.

СУТРА: КРАЉ ПЕТАР ПРВИ И СЛОБОДНИ ЗИДАРИ

Препоручујемо

Фељтон

0 9

МАСОНИ ПОТУКЛИ ПОБУЊЕНЕ ЈАНИЧАРЕ: Када је 1804. букнуо устанак, уз Карађорђа је био масон Јанко Катић

31. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - ЦРКВЕНИ УГЛЕДНИК И СЛОБОДНИ ЗИДАР: Значајан је био утицај масона просветитеља на српске ауторе

30. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

0 7

ФЕЉТОН - СЛОБОДНО ЗИДАРСТВО СПЛЕТ ТАЈАНСТВЕНОСТИ: Питање ко су масони намеће се пуна два века у целом свету

29. 07. 2022. у 18:00

Фељтон

1 2

ФЕЉТОН - ЋОРАВЕ КУТИЈЕ ОДРЕДИЛЕ БУДУЋНОСТ ЈУГОСЛАВИЈЕ: Крај рата Срби су дочекали подељени између два завађена табора

28. 07. 2022. у 18:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације