ЗБОГ НЕРАЦИОНАЛНЕ УПОТРЕБЕ: Све је мање ефикасних антибиотика

Ивана Ковачић
Ивана Ковачић

18. 12. 2023. у 12:00

АКО се лечите антибиотиком, а немате бактеријску инфекцију већ грип, или ове лекове пијете кад год се појави повишена телесна температура, или "превентивно", онда их нерационално трошите и велика је могућност да касније, када вам заиста буду потребни, ти антибиотици неће деловати.

ЗБОГ НЕРАЦИОНАЛНЕ УПОТРЕБЕ: Све је мање ефикасних антибиотика

Фото Shutterstock

Такође, нерационална употреба је и када се антибиотици користе у неадекватној дози, када терапија траје прекратко, односно обуставља се чим пацијенту буде боље, што најчешће раде сами пацијенти, а не како је прописано или када се неоправдано продужава.

Најновија студија коју су урадили стручњаци из Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут" показује да се Србија налази међу државама које имају највећу дневну потрошњу антибиотика у Европи. На првом месту је Турска, а следе Италија, Француска и балканске државе на челу са нашом земљом.

С обзиром на ову масовну потрошњу расте и отпорност (резистенција) бактерија на антибиотике, због чега је Светска здравствена организација проценила да би до 2050. године, могло да умре 10 милиона људи годишње, јер неће имати адекватан антибиотик да се лече.

- Апсолутно ефикасних антибиотика који би деловали на све или већину резистентних изазивача више нема, нити код нас нити у свету, због све већег развоја резистенције - каже професор др Горан Стевановић, директор Клинике за инфективне и тропске болести УКЦ Србије. - Са друге стране нема много ни нових антибиотика, последњих деценија свега неколико нових се појавило у свету и они више нису нови, јер се користе већ више година. Код нас из те категорије новијих лекова, који још имају одређен степен ефикасности, постоји само три регистрована, али се још ниједан не прописује на терет средстава РФЗО, тако да је њихова набавка и примена отежана, компликована, али могућа и пацијенти их повремено добијају. У свету је поред ових присутно и неколико других "нових" антибиотика, али њих на нашем тржишту нема, јер их нису регистровале фармацеутске компаније које их производе и не могу се набавити.

Клебсијела све отпорнија

БАКТЕРИЈА клебсијела за лекаре предстваља терапијски проблем не само у Србији, него и у свету.

- Проценат резистенције на овај микроорганизам у 2022. години био је виши у односу на две године раније - истиче др Снежана Јовановић, руководилац Службе за медицинску микробиологију Универзитетског клиничког центра Србије. - Рецимо 2022. године 65 одсто изолата је било резистентно на антибиотик ("карбапенеме"), који користимо као крајњи терапијски избор. Међутим, тај проценат је у 2021. износио 62 одсто, а 2020. 45 одсто.

Лекари су у међувремену, како каже проф. Стевановић, принуђени да најтеже пацијенте који имају по живот опасне инфекције узроковане бактеријама резистентним на велики број антибиотика лече применом комбиноване терапије, са два или више антибиотика да би се постигао неки ефекат.

Стручњаци су наручито забринути јер је у пандемији ковид 19 дошло до додатне нерационалне потрошње антибиотика широм света, са последичним погоршањем профила резистенције различитих бактерија.

- Апсолутно је неоправдано у првој фази ковида ординирати антибиотике и то представља стручну грешку, јер је узрочник ове болести вирус - каже проф. др Ивана Милошевић, заменица директора Клинике за инфективне и тропске болести УКЦ Србије. - Слично је и за већину других инфекција горњих респираторних путева које су у највећем проценту случајева изазване вирусима. Ту треба посебно нагласити и грип који се управо појавио у нашој средини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - Имао је осећај за то

МЕРКЕЛОВА ПРОГОВОРИЛА О ПУТИНУ: Једну ствар посебно истакла - "Имао је осећај за то"

БИВША немачка канцеларка Ангела Меркел описала је у својим мемоарима први сусрет са Доналдом Трампом, а такође је говорила о руском председнику Владимиру Путину и Украјини. Одломке из књиге објавили су немачки медији.

21. 11. 2024. у 11:45

Коментари (0)

АКЦИЈА ЗА КЛИМУ И ЗЕЛЕНА АГЕНДА: Кључни правци за заштиту животне средине