OD NOVE GODINE VOŽNJA U JAVNOM PREVOZU IZ BUDŽETA: Šta znači odluka gradonačelnika Aleksandra Šapića?

OD početka sledeće godine javni prevoz u Beogradu biće besplatan. Koliko god ova mera, poznata u pojedinim manjim evropskim gradovima, dobro zvučala, ipak izaziva određene nedoumice.

Foto N. Skenderija

Jedna od prvih svakako je da li će građani i dalje dobijati nadoknadu za prevoz. Zatim, da li su povlašćene kategorije putnika zapravo izgubile privilegije, jer će sada i oni plaćati prevoz kroz gradski budžet. Ko će da plati eventualni gubitak u sporu sa turskim preduzećem "Kentkart"? Grad Beograd je, podsećamo, raskinuo ugovor o javno-privatnom partnertstvu sa ovom firmom, potom uveo novi sistem, kojem već odbrojavamo dane. Ne zna se ni kakva je sudbina gradskog preduzeća "Naplata prevozne usluge", osnovanog pre dve godine, mada "Novosti" imaju saznanja da će opstati.

Da će gradski prevoz u novoj godini biti besplatan za sve, u sredu je obelodanio gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić. Kako je rekao, Beograd će biti jedini grad u Evropi sa više od pola miliona stanovnika koji ima besplatan prevoz. Izdvajanja iz gradske kase za ove namene iznosiće oko 40 miliona evra.

Foto: M. Anđela/Profimedia

Kako će ovaj teret gradska kasa da podnese teško je reći, jer zasad nema detalja o funkcionisanju i finansiranju novog sistema. Prethodni, u kojem je pojedinačna karta za jednu vožnju koštala svega 50 dinara, a mesečna "markica" 2.200 dinara, potrajao je manje od dve godine.

Uvođenju jeftine karte uz veliku kampanju prethodio je, u aprilu 2023. godine, raskid javno-privatnog partnerstva sa turskom kompanijom "Kentkart". Skupština grada je usvojila odluku da se ugovor jednostrano raskine deset godina pre isteka ugovora. Međutim, u aprilu ove godine usledila je puna reakcija "Kentkarta", koji je podneo tužbu Međunarodnom centru za rešavanje investicionih sporova Svetske banke. Oni zahtevaju odštetu od 17 miliona evra zbog jednostranog raskida ugovora, na šta je Šapić rekao da "ne mogu da dobiju više od milion evra, a možda će biti i obrnuto, jer mi imamo dokaze da su unazadili sistem".

Dakle, još nije poznato koliko će Grad koštati jednostrani raskid ugovora, a iznenada se opraštamo od sistema uvedenog posle njega.

Prema već poznatim podacima, za info-table na stajalištima, opremu koja stoji kod vozača i aplikacije uvedene posle raskida javno-privatnog partnerstva Grad je izdvojio 4,5 milijardi dinara. Iako je u planu uvođenje dinamičkog reda vožnje, nije poznato da li će ova oprema biti iskorišćena ili će biti novih ulaganja.

- Budući da prevoz košta bez obzira na to što građani neće direktno davati novac za kartu, on će se svakako plaćati - navode u Centru za lokalnu samoupravu. - Imali smo povlašćene kategorije građana koje nisu plaćale prevoz - penzioneri, socijalno ugroženi, osnovci i srednjoškolci, ali su zaposleni plaćali u njihovo ime. Međutim, finansiranje iz budžeta znači da ćemo prevoz faktički sada svi plaćati - navode u Centru.

Iz redova manjinskih sindikata Gradskog saobraćajnog preduzeća ne kriju zabrinutost.

- Javni gradski prevoz je skup, plašim se da će se na ovaj način smanjiti sredstva za održavanje koja se dobijaju od naplate - kaže Ivan Banković iz Sindikata "Centar". - Neophodno je obezbediti sredstva za troškove održavanja, za pogone, nabavku energenata, opreme za tramvaje i nabavke specijalizovanih vozila koja su izuzetno skupa. Sve je ovo zaista skupo. Kada građani plaćaju karte, mogu da zahtevaju i određeni standard. Osim toga, građane koji koriste gradski prevoz ne privlači cena karte koliko ušteda vremena. Pojedini smatraju da će više građana koristiti prevoz jer je besplatan, ali ako ne obezbedite da građani brzo stignu na svoje odredište i imaju komoditet, broj putnika se neće povećati - smatra naš sagovornik.

Foto: D. Milovanović

Što se preduzeća za "Naplatu prevozne usluge tiče", prema izvorima "Novosti", ono će nastaviti da radi, jer je, osim za naplatu karata zaduženo za logistiku i monitoring.

Na sledećoj sednici Skupštine grada pred odbornicima će biti i predlog poslovanja ovog preduzeća za 2025. godinu. Bilo bi korisno i saznanje kakav je procenat naplate karata bio otkad je karta naplaćivana 50 dinara.

U Talinu za žitelje, u Ženevi za turiste

U Evropi ima gradova u kojima je prevoz besplatan. Negde je ovakav sistem uspeo i opstao, negde ne. U glavnom gradu Estonije Talinu vožnja bez karte sprovodi se od 2013. godine. U Skoplju je bilo pokušaja, ali cena goriva bila je krivac za povratak na staro.

U Talinu pravo na besplatan prevoz imaju oni koji u njemu žive. U Ženevi turisti imaju pravo da koriste gradski prevoz besplatno. Gosti ovog švajcarskog grada mogu da se voze autobusom, tramvajem, vozom, pa čak i čamcem ako popune obrazac i dobiju transportnu karticu.

Tokom 2020. godine Luksemburg je prva država koja je uvela besplatan javni prevoz, kako bi se smanjile saobraćajne gužve.

U belgijskom gradu Haselt prevoz je bio besplatan od 1997. do 2013. godine, ali gradski čelnici uvideli su da budžet ne može da podnese ove troškove.

U rumunskom gradu Kluž-Napoka građani mogu besplatno da se voze gradskim prevozom petkom. Ova odluka doneta je kako bi se poboljšala mobilnost i da se smanji uticaj na životnu sredinu. U francuskom gradu Obanj besplatan je tramvajski prevoz, koji mogu da koriste i meštani i turisti.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije