УМЕТНИК И ВИЗИОНАР СВЕТСКОГ ГЛАСА: Предсказање

ОПОМЕНА и предсказање, у визионарској оптици, са дубоко изнијансираним осећајем за цртеж кроз који се прецизно одвијала читава та језовита представа, биле су основне карактеристике стваралаштва ликовног уметника светског гласа Владимира Величковића. Тек ће време показати колики смо губитак доживели одласком овог сликара који нам је верно дочаравао оно што ће се тек догодити.

- Моје слике нису измишљене, нити су фикције, већ нешто нам се дешава, и што ће нам се тек дешавати, што је постало ужасна и забрињавајућа стварност за целу планету. Постоји сасвим чврста и јасна веза између онога што је на сликама и онога што нам се догађа - истицао је Величковић у једном од многобројних интервјуа за "Вечерње новости".

Црне рупе из којих се димило, вешала и куке на којима се њишу људска тела показивали су пут којим иде свет. Његови "Пожари", после којих остаје пустош на непрегледним просторима, појавили су се непосредно пред распад Југославије.

Прочитајте још - ВЛАДИМИР ВЕЛИЧКОВИЋ (1935 - 2019): Пионир визионарске апокалипсе

- То је тај "пророчки" податак о ономе што ће, на несрећу, уследити. Слике су се "догодиле" интуитивно, ослушкивањем - објашњавао је српски и француски академик.

Величковић је наглашавао да овај ликовно- -историјски дуел има своје објашњење, као његов коментар на догађаје, али се и "бранио" да није желео да буде "пророк". Било му је, очигледно, на неки начин, криво због тога. На констатацију да је његово сликарство визионарско, одговарао је:

- Нажалост. Без жеље да то буде злослутно предвиђање. Догађаји и историја су, међутим, потврдили да је било могуће оно што смо мислили да смо оставили у ружним сећањима.

Истицао је да тематика његових слика налази потврду у реалности.

- Стварност и слике су се толико поистоветили, да не знаш гледаш ли платна, новинске странице или телевизијски дневник - умео је да каже.

Наглашавао је притом да није посебно скретао у свом стваралаштву у функцији догађаја.

- Нисам се ја инспирисао ратом, већ се тај рат инспирисао мојим сликама - рекао је у једном од интервјуа који смо водили у његовом атељеу у Аркеју у јужном париском предграђу.

Прочитајте још - Његов се глас пажљиво слушао

Тема страдања се тврдоглаво држала свог правца.

- Ово је било толико ужасно и нежељено да бих се лишио даљих "пророковања". Али нешто друго не видим у овом тренутку, иако ће се, можда, дићи завеса која ће ми открити нови спектакл - говорио је.

Остављао је, тако, више реда ради, одшкринут простор за наду, иако је, у суштини, мислио другачије. То га је гризло изнутра, јер је дубоко у свом бићу био човекољубац и миротворац. Био је свим срцем уз свој српски народ, али је волео и целу бившу Југославију. Зато у његовим опоменама не треба тражити ликовање и насладу чињеницом да је у праву, већ озбиљну забринутост за будућност планете.

(Сутра: Гавран)